Starost, bolest i narkomafija

62. PULSKI FILMSKI FESTIVAL – 1. DAN

Nakon cere­mo­ni­je sve­ča­nog otva­ra­nja, sinoć je 62. Pulski film­ski fes­ti­val zapo­čeo dra­mom „Imena viš­nje“, reda­te­lja Branka Schmidta, koji je napra­vio pri­li­čan odmak od svo­jih novi­jih uspješ­nih filmova.

Scenarista Ivu Balenovića zami­je­nio je sce­na­rist Josip Mlakić, urba­no mjes­to rad­nje zami­je­nje­no je rural­nim, dok je ritam film­ske pri­če znat­no sta­lo­že­ni­ji. Schmidtov film teme­lji se na odno­su dvo­je sta­rih lju­di (Ivo Gregurević i Nada Đurevska), koji se vra­ća­ju u obnov­lje­nu kuću na ratom uni­šte­nom podru­čju, dok nji­hov odnos pos­tup­no nagri­za neumo­lji­va bolest.

Istodobno s fino reži­ra­nim i emo­tiv­no dojm­lji­vim Schmidtovim fil­mom, u pul­skom kinu pri­ka­zan je mek­sič­ki film „600 milja“ koji se bavi aktu­al­nom pro­ble­ma­ti­kom mek­sič­ke nar­ko­ma­fi­je. Redatelj Gabriel Ripstein usre­do­to­čio se na biza­ran odnos mla­dog mek­sič­kog pri­jes­tup­ni­ka (Kristyan Ferrer), koji za kar­tel kri­jum­ča­ri oruž­je iz Arizone u Meksiko, i ame­rič­kog agen­ta (Tim Roth) koji mu ula­zi u trag. Ubrzo neo­prez­ni agent radi pogre­šku i pos­ta­je zato­če­nik mla­di­ća, koji ga odlu­či pre­da­ti svo­jim surad­ni­ci­ma u Meksiku, ali nji­ho­vo puto­va­nje naj­zad rezul­ti­ra neo­če­ki­va­nim posljedicama.

„600 milja“ je stil­ski i temat­ski iznim­no dos­lje­dan film, spo­ri­jeg rit­ma i dugač­kih kadro­va u koji­ma domi­ni­ra­ju pri­zor­ni zvu­ko­vi te izra­že­nog vizu­al­nog realiz­ma. Ripstein je u konač­ni­ci pri­lič­no pesi­mis­ti­čan i ne ostav­lja pre­vi­še nade što se buduć­nos­ti nje­go­vih liko­va tiče. Ne samo da nije moguć sre­tan zavr­še­tak, nego ne pos­to­ji niti priz­na­nje za uči­nje­no dobro dje­lo, svat­ko je pre­pu­šten samo sebi i vlas­ti­toj sudbini.

Elvis Lenić