Izložba Borisa Bućana u Zavičajnom muzeju Grada Rovinja

Samostalna izlož­be “Čudovišta” Borisa Bućana, bit će otvo­re­na u petak, 14. kolo­vo­za, u 21 i 30 sati u Zavičajnom muze­ju Grada Rovinja.

O izlož­bi:

Slike Borisa Bućana su pri­ka­zi i eks­pre­si­onis­tič­ki nas­li­ka­ni moti­vi sa snaž­nim sim­bo­lič­kim nabo­jem, mini­ma­lis­tič­ke ali i slo­že­ne aps­trak­t­ne kom­po­zi­ci­je, isto­vre­me­no višez­nač­ne i raz­li­či­te. Svakodnevni život, gužva i dina­mi­ka pos­to­ja­nja pred­stav­lja­ju nje­go­ve moti­ve na sli­ka­ma. Bućanova kre­ativ­nost pro­iz­la­zi iz tak­vog nere­da, pri­tom nam kroz sva­ku svo­ju sli­ku poru­ču­je kako je to pri­vid­no nered. Jer, nered nije nedos­ta­tak bilo kak­vog reda, već su to suda­ri raz­nih ure­đe­nih sta­nja koji nema­ju među­sob­nog odno­sa. Te nepos­to­je­će odno­se Bućan pro­na­la­zi svo­jom ima­gi­na­ci­jom, zatim vizu­ali­zi­ra na svo­jim sli­ka­ma. Poručuje i pro­ri­če stvar­nost koju pre­obra­ža­va u sim­bo­le sta­nja i pro­miš­lja­nja svog uma na nas­li­ka­nim plat­ni­ma. U pro­ce­su stva­ra­nja sli­ke Bućanu pri­vid­ni kaos uli­ce ne sme­ta, suprot­no, poma­že mu. Poput kata­li­za­to­ra poja­ča­va nje­go­vo posje­do­va­nje spo­sob­nos­ti pam­će­nja i ima­gi­na­ci­je, sim­bo­li­za­ci­je i stva­ra­nja zna­ko­va. Podražaje koje umjet­nik pri­ma pro­ma­tra­njem nere­da oko sebe pre­tva­ra u vlas­ti­ti misa­oni sli­jed, kako raz­miš­lja o stva­ri­ma koje se pred njim pojav­lju­ju. Sloboda nje­go­ve volje uklju­ču­je stva­ra­nje pla­no­va za vizi­je, pre­dodž­be ili ima­gi­na­ci­je koje će pre­to­či­ti u svo­je sli­ke. Njegova dušev­na spo­sob­nost doča­ra­va­nja alter­na­ti­va i izbo­ra među nji­ma jas­no je vid­lji­va u dvoz­nač­nos­ti ili dvoj­nos­ti nas­li­ka­nih moti­va. Dvojina je osno­va u gra­ma­ti­ci Bućanova sli­kar­skog jezi­ka, kojim uspi­je­va uje­di­ni­ti i moti­ve bez među­sob­nog odno­sa. Bućan maj­stor­skom lako­ćom odva­ja tu dvoj­nu kom­po­nen­tu na svo­jim sli­ka­ma, koje ima­ju obje komponente.

Emocionalni naboj se nazi­re neg­dje izme­đu dvoz­nač­no nas­li­ka­nih moti­va čije nepos­to­je­će odno­se spa­ja upra­vo tim nabo­jem. Postoji još jedan ele­ment kojim Bućan spa­ja kaotič­ne ili nepo­ve­za­ne odno­se. Taj dodat­ni ele­ment su rije­či. Naslovi nje­go­vih sli­ka ozna­ča­va­ju upra­vo ono što je nas­li­ka­no. Naslikano u jed­nom ili dru­gom zna­če­nju. Time pos­tav­lja još jed­nu vezu unu­tar poru­ke koja nosi infor­ma­ci­ju i poseb­no emo­ci­ju, a isto­vre­me­no ih obje­di­nju­je. Spoznajne reče­ni­ce koji­ma su ime­no­va­ne sli­ke poma­žu nam da razu­mi­je­mo umjet­ni­ko­vu ima­gi­na­ci­ju. Imaginacija koja pro­la­zi kroz vanj­ski vizu­al­ni pro­ces fizič­kih osje­ti­la ali i ula­zi, unu­tra kroz dušev­no oko ili dija­log sa samim sobom. Zbog nači­na kojim Bućan sukob­lja­va odno­se svo­jih višez­nač­nih moti­va mogu­će je nje­go­vu umjet­nič­ku aktiv­nost opi­sa­ti kao pri­mjer samo­po­de­ša­va­nja. On jed­no gle­da a dru­go vidi. Na sli­ka­ma nas­li­ka i ono što vidi gle­da­njem ali i ono što vidi kroz svoj unu­tar­nji raz­go­vor sa sobom samim. Motivi nas­li­ka­nih sli­ka su izbo­ri izme­đu više moguć­nos­ti koje su stvo­re­ne u nje­go­voj unu­tar­njoj, dušev­noj komunikaciji.

O auto­ru:

Rođen je 15. ožuj­ka 1947. godi­ne u Zagrebu. Nakon zavr­še­ne Škole pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti upi­su­je Akademiju likov­nih umjet­nos­ti u Ljubljani 1967. godi­ne. Studij sli­kar­stva nas­tav­lja na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu gdje je diplo­mi­rao 1972. godi­ne. Na doma­ćoj likov­noj sce­ni jav­lja se kra­jem 70-ih godi­na izvo­de­ći inter­ven­ci­je u pros­to­ru gra­da. Boji ploč­nik u pla­vo u Varšavskoj uli­ci u Zagrebu te izla­zi u pros­tor dvo­ri­šta iza Galerije Studentskog cen­tra sa radom nazva­nim Pikturalna pet­lja koji je radio s Josipom Stošićem 1969. godi­ne. Bućan je dosad imao više od sedam­de­set samos­tal­nih izlož­bi te više od 160 kolek­tiv­nih izlož­bi od kojih su naj­poz­na­ti­je Venecijanski bije­na­le 1984. godi­ne na kojem je pred­stav­ljao SFRJ, Bijenale u Sao Paolu 1989., te Trijenale u Milanu 1992. godi­ne. Izuzetno je cije­njen u zem­lji i u ino­zem­s­tvu zbog svog ose­buj­nog pris­tu­pa u obli­ko­va­nju pla­ka­ta. Dobitnik je broj­nih nagra­da u zem­lji i ino­zem­s­tvu. Poslijednjih godi­na okre­će se sve više slikarstvu.

Izvor