Međunarodna izložba “STEREOARTYPES” otvorena u Gradskoj galeriji Labin

Nakon sedam dana pos­tav­lja­nja izlož­be, Maja Briski, autor i art direc­tor pro­jek­ta na kojem je radi­la zad­nje tri godi­ne, upri­zo­ri­la je labin­sku ver­zi­ju mul­ti­me­di­jal­nog work-in-pro­gress kon­cep­ta StereoArtypes koji je pred­stav­ljen jav­nos­ti u petak, 7. kolo­vo­za. Zajednička ener­gi­ja kon­cen­tri­ra­na u rado­vi­ma selek­ti­ra­nih auto­ra uz pot­po­ru pro­duk­cij­ske eki­pe Gradske gale­ri­je Labin pod vod­stvom Tee Bičić (koor­di­na­to­ri­ce pro­gra­ma Gradske gale­ri­je i surad­ni­ce za likov­nu dje­lat­nost pri Pučkom otvo­re­nom uči­li­štu Labin) i dobro­doš­lih spon­zo­ra, rezul­ti­ra­la je minu­ci­oz­no kons­tru­ira­nom umjet­nič­kom sla­ga­li­com za koju je fas­ci­ni­ra­ni tali­jan­ski gale­rist još pri­je služ­be­ne pro­mo­ci­je izja­vio da je mogla biti pos­tav­lje­na u bilo kojoj svjet­skoj galeriji.

Gradonačelnik Labina Tulio Demetlika tije­kom otvo­re­nja sa zado­volj­stvom je dodao kako baš nje­gov grad ima čast pred­sta­vi­ti izlož­bu s 29 europ­skih umjet­ni­ka, među koji­ma je i neko­li­ko auto­ra s lokal­nog podru­čja, ali s izra­zi­tim glo­bal­nim sen­zi­bi­li­te­tom i vje­ro­dos­toj­noš­ću. Zahvaljujući pri­tom Maji Briski na tak­voj kom­pa­ra­tiv­noj odvaž­nos­ti i kon­ti­nu­ira­noj pro­mo­ci­ji labin­ske i regi­onal­ne art sce­ne, pod­sje­tio je da godi­na­ma pra­ti, pa čak i aktiv­no sudje­lu­je u pro­mo­ci­ji nje­nih pro­je­ka­ta u Labinu poput ”Transwaterfusion” Ivone Verbanac, ”Riba šuti, jer riba zna sve“ Tee Bičić i ”Privremenog tran­s­por­ta mor­ske pje­ne i valo­va do Labina i natrag“ Vinka Šaine što ih je pro­du­ci­ra­la u gale­ri­ji ”Alvona“, zatim foto­graf­ske izlož­be ”Tjelesne funk­ci­je 2“ i ”Kažin do pajo­la” Zaneta Paulina te čak tri opsež­na kon­cep­ta svo­je­dob­no reali­zi­ra­na baš u iza­zov­nim pros­to­ri­ma Gradske gale­ri­je, kao što su ”Fragile“ Nikole Ražova, ”Golden Trash“ šved­skog umjet­ni­ka Larsa Torvaldssona i proš­lo­go­diš­nji ”Rondo Istriano“ već udo­ma­će­nog Zaneta Paulina.

U ležer­nom mul­ti­kul­tu­ral­nom ugo­đa­ju uvod­nu riječ dobio je i trš­ćan­ski umjet­nik Adriano Gon koji je na tali­jan­skom jezi­ku obraz­lo­žio slo­že­nu sim­bo­li­ku svo­je spek­ta­ku­lar­ne zbir­ke SYGNO smje­šte­ne od poda do stro­pa ”art kate­dra­le“, kako je duho­vi­to nazvao gale­ri­ju, otvo­riv­ši napo­s­ljet­ku izlož­bu lan­si­ra­njem svog slam­na­tog šeši­ra među pri­sut­ne posjetitelje.

Bio je to ujed­no i znak za spon­ta­nu oku­pa­ci­ju gale­rij­ske tera­se na kojoj se uz eks­klu­ziv­na vina ”Piquentum” više­sat­no uži­va­lo u gas­tro­nom­skim baka­na­li­ja­ma ins­pi­ri­ra­nim muzič­kim pro­mo­tiv­nim fil­mom o turis­tič­koj ponu­di u Rapcu iz 1988. pod nazi­vom “Ovdje nema nesret­nih turis­ta” u kojem glu­mi poz­na­ta pje­va­či­ca i glu­mi­ca Elis Lovrić. Rekonstrukciju nos­tal­gič­nih turis­tič­kih ste­re­oti­pa pod osob­nom super­vi­zi­jom Karla Paliske, direk­to­ra turis­tič­kog nase­lja Girandella Rabac – VALAMAR, izve­la je Mihaela Guta nado­pu­niv­ši kla­si­ke kao što su fran­cu­ska sala­ta, pršut i sir (ser­vi­ra­ni na blje­šta­vim metal­nim ova­li­ma), šar­mant­nim deta­lji­ma poput plas­tič­nih čač­ka­li­ca sa srci­ma, tanju­ri­ma s hotel­skim ozna­ka­ma i auten­tič­nim kapi­ca­ma, blu­za­ma i pre­ga­ča­ma koji su bili neizos­tav­ni dije­lo­vi tadaš­nje ugos­ti­telj­ske opreme.

Snažan emo­tiv­ni naboj kojim su broj­ni posje­ti­te­lji kao i pri­sut­ni auto­ri na naj­raz­li­či­ti­jim razi­na­ma iska­zi­va­li svo­je razu­mi­je­va­nje i nes­kri­ve­ni res­pekt pre­ma izlo­že­nom StereoArtypes moza­iku, kul­mi­ni­rao je dola­skom gru­pe artis­ta iz Lisabona među koji­ma je bila i jed­na por­tu­gal­ska glaz­be­ni­ca. Duboko dir­nu­ta video snim­kom ”Otapanje sim­bo­la“ Nikole Ražova na kojoj se nje­go­vi glo­bal­ni zna­ko­vi (križ, peto­kra­ka, kukas­ti križ, polu­mje­sec sa zvi­jez­dom i davi­do­va zvi­jez­da) od šećer­nih koc­ki pre­tva­ra­ju u bez­lič­nu masu, kraj emi­ti­ra­nja fil­ma doče­ka­la je u suza­ma. No kako pre­zen­ti­ra­no istra­ži­va­nje osim rado­va viđe­nih oči­ma likov­nih umjet­ni­ka i foto­gra­fa, uklju­ču­je i kre­ativ­ne pri­mje­re indi­vi­du­al­ne bor­be pro­tiv ste­re­oti­pa u turiz­mu, arhi­tek­tu­ri, poli­ti­ci, desig­nu, knji­žev­nos­ti itd., pose­ban je efekt osta­vi­la i, pri­mje­ri­ce, ins­ta­la­ci­ja od sta­rin­skih ladi­ca iz kojih se ras­pr­ši­lo pet­na­es­tak lis­to­va s pje­sma­ma Roberte Razzi na živo­pis­nom labin­skom govo­ru, od kojih je jed­nu, s uni­ver­zal­nom poru­kom, posve­ti­la istar­skom lite­rar­nom veli­ka­nu Fulviju Tomizzi:

”… Moja zem­lja je tvo­ja zemlja.
Moje nebo je tvo­je nebo.
Cekan te.
Greš.
Pridi.
Biš se pre­va­ri ko mis­liš da će bit lahko.
Delit ćemo se na dvo pre­či­ži sej­ni kusi.
Jur je sempliće.
Šu, pridi.
Te cekan …“

(Stihovi pje­sme Roberte Razzi “Hommage, za Tomizzu” iz auto­ri­či­ne knji­ge Lakoma Beti za koju izda­vaš­tvo pot­pi­su­je DHK Istarski ogranak).

Izvor

• Gradska galerija Labin
• maja briski
• međunarodna izložba "STEREOARTYPES"
• Tea Bičić