Međunarodne konferencije

14. izda­nje kon­fe­ren­ci­je Best in Heritage/Najbolje od bašti­ne odr­žat će se pri Inter-sve­uči­liš­nom cen­tru u Dubrovniku od 24. do 26. ruj­na. Uz to, nakon kon­fe­ren­ci­je će se 27.rujna odr­ža­ti i semi­nar o finan­ci­ra­nju baštin­skih usta­no­va u vre­me­ni­ma osku­di­ce. Prošle godi­ne je više od 50 glav­nih nagrad­nih she­ma iz cije­log svi­je­ta obja­vi­lo sko­ro 300 nagra­da za naj­bo­lje muzej­ske, baštin­ske i kon­zer­va­tor­ske pro­jek­te. Sa tog popi­sa zna­čaj­nih pos­tig­nu­ća, ova je kon­fe­ren­ci­ja oda­bra­la 28 naj­i­no­va­tiv­ni­jih i naj­in­s­pi­ra­tiv­ni­jih kan­di­da­ta, kao repre­zen­ta­tiv­ni pre­gled naj­bo­ljih svjet­skih prak­si. Ovo 14. izda­nje Best in Heritage kon­fe­ren­ci­je još jed­nom će tim pro­jek­ti­ma dati zas­lu­že­nu pozor­nost među­na­rod­ne pro­fe­si­onal­ne zajed­ni­ce. Događaj obe­ća­va zgus­nut dvod­nev­ni pro­gram, s pro­jek­ti­ma iz Kine, SAD‑a, Japana, Irana, Australije, Kanade, Rusije i Europe. Osim glo­bal­nog istra­ži­va­nja utje­caj­nih pro­je­ka­ta, doga­đaj će biti upot­pu­njen boga­tim druš­tve­ni i kul­tur­nim sadr­ža­ji­ma orga­ni­zi­ra­nim uz pomoć lokal­nog part­ne­ra – Dubrovačkih muze­ja, a sve u rene­san­s­noj grad­skoj jez­gri Dubrovnika, na UNESCO-voj lis­ti Svjetske kul­tur­ne bašti­ne. Ova kon­fe­ren­ci­ja je ide­al­na za umre­ža­va­nje, ras­pra­ve o poten­ci­jal­nim surad­nja­ma i ins­pi­ra­ci­ju osob­nim kon­tak­ti­ma s vrhov­nim struč­nja­ci­ma. Organizirana je u surad­nji s Europa Nostra, pan-europ­skom fede­ra­ci­jom za kul­tur­nu bašti­nu, te pod pokro­vi­telj­stvom ICOM‑a, Međunarodnog savje­ta muze­ja i Grada Dubrovnika. Više infor­ma­ci­ja.

4. Europski kolok­vij o kul­tu­ri, kre­ativ­nos­ti i gos­po­dar­stvu (CCE4) odr­žat će se u Firenci od 8. do 10. lis­to­pa­da u orga­ni­za­ci­ji Centra za istra­ži­va­nje ino­va­tiv­nos­ti i indus­trij­ske dina­mi­ke (CIND) šved­skog Uppsala Univerziteta, te u surad­nji sa Sveučilištem u Firenci. Grupa za istra­ži­va­nje kul­tur­no kre­ativ­nog gos­po­dar­stva (CIND Creation) usre­do­to­či­ti će se na to kako se kul­tur­no gos­po­dar­stvo razvi­ja i kako razu­mje­ti nje­go­vu buduć­nost. Konkretno, orga­ni­za­to­ri će raz­ma­tra­ti eko­nom­ske geogra­fi­je kre­ativ­nih i kul­tur­nih indus­tri­ja. Tijekom pro­tek­lih deset­lje­ća bez­broj­ne povez­ni­ce izme­đu kul­tu­re, kre­ativ­nos­ti i eko­nom­ske prak­se pos­ta­le su glav­ne teme inter­dis­ci­pli­nar­nih stu­di­ja. Ovaj kolok­vij ima za cilj oku­pi­ti vode­će znans­tve­ni­ke iz svih druš­tve­nih zna­nos­ti kako bi kri­tič­ki ispi­ta­ti sje­ci­šta izme­đu tih podru­čja te poseb­no sim­bo­lič­ke i kul­tur­no ugra­đe­ne vri­jed­nos­ti, kao i kako se one pro­ži­ma­ju i pro­že­te su svjet­skim gos­po­dar­stvom. Cilj orga­ni­za­to­ra je stvo­ri­ti pros­tor za živah­ne kri­tič­ke ras­pra­ve o tome kako „kre­ativ­nost“, kul­tur­na zna­če­nja, kul­tur­ni feno­me­ni, kul­tur­ni dje­lat­ni­ci i orga­ni­za­ci­je nisu samo vri­jed­ni za trži­šta, već sve više pos­ta­ju pokre­ta­či i tvor­ci sus­ta­va vri­jed­nos­ti i uku­sa koje eko­nom­ski akte­ri nas­to­je raza­bra­ti kako bi nji­ma trgo­va­li. Iako su kul­tu­ra i kre­ativ­nost odu­vi­jek bili u sre­di­štu ljud­ske civi­li­za­ci­je, jav­lja se sve veća potre­ba za razu­mi­je­va­njem kul­tu­re i stva­ra­laš­tva kao sre­diš­njih age­na­ta i moti­va u sadaš­njoj fazi glo­ba­li­zi­ra­nog kapi­ta­liz­ma, u eko­no­mi­ji digi­ta­li­za­ci­je i zna­nja, te u razvo­ju ljud­skih vri­jed­nos­ti, zajed­ni­ca, regi­ja i gra­do­va. CCE4 će se nado­ve­za­ti na među­na­rod­nu i inter­dis­ci­pli­nar­nu ras­pra­vu o tim tema­ma koja je izvor­no pokre­nu­ta tije­kom radi­oni­ce u Padovi 2011. godi­ne, a potom dobi­la i ins­ti­tu­ci­onal­ni karak­ter kao Europska mre­ža izvr­s­nos­ti tije­kom europ­skih kolok­vi­ja o kul­tu­ri, kre­ativ­nos­ti i gos­po­dar­stvu u Uppsali 2012. godi­ne (CCE1), Berlinu 2013. (CCE2) i Amsterdamu 2014. godi­ne (CCE3). Cilj je nas­ta­vi­ti ras­pra­vu i kon­so­li­di­ra­ti nas­ta­lu mre­žu istra­ži­va­ča kroz fol­low-up doga­đa­nja. Iznad sve­ga, među­tim, ovaj kolok­vij želi oku­pi­ti znans­tve­ni­ke na uzbud­lji­vom, inten­ziv­no i dina­mič­nom sas­tan­ku s ciljem stva­ra­nja ne samo nove mre­že, već i novih zna­nja, pris­tu­pa i prak­si. Drugim rije­či­ma, pored jed­nos­tav­nog gra­đe­nja mre­že, kolok­vij će stvo­ri­ti dina­mi­čan i odr­živ diskur­ziv­ni pros­tor. Na nje­mu će se oku­pi­ti oko 30 pos­t­dok­to­ra­na­ta, znans­tve­nih nova­ka i pro­fe­so­ra iz niza dis­ci­pli­na i ins­ti­tu­ci­ja (Europe i šire) koji dije­le zajed­nič­ki inte­res u kul­tu­ri i kre­ativ­nos­ti. Više infor­ma­ci­ja.

81. Međunarodni kon­gres PEN: Prijevod = Stvaranje = Sloboda, u orga­ni­za­ci­ji Centra PEN International Quebec, odr­žat će se od 13. do 16. lis­to­pa­da u Quebec Cityu, Kanada. Kako nagla­ša­va Gaston Bellemare, pot­pred­sjed­nik Centra PEN International u Quebecu, nje­go­vi čla­no­vi ima­ju velik pri­vi­le­gij ugos­ti­ti PEN obi­telj u srcu kanad­ske fran­ko­fon­ske kul­tu­re. Po prvi put nakon 1989. godi­ne, Quebec Centar odu­šev­lje­no doče­ku­je pis­ce iz cije­log svi­je­ta. Prevoditelji i pre­vo­đe­nje će zauze­ti sre­di­šte pozor­nos­ti na ovom Kongresu. Nakon uspješ­nog Girona Manifesta o jezič­nim pra­vi­ma i PEN Deklaracije o slo­bo­di izra­ža­va­nja i digi­tal­nim teh­no­lo­gi­ja­ma, orga­ni­za­to­ri vje­ru­ju da je došao tre­nu­tak izri­ca­nja i učvr­š­ći­va­nja sre­diš­nje ulo­ge pre­vo­di­te­lja kao puno­prav­nih umjet­nič­kih stva­ra­te­lja, te for­mal­nog pre­poz­na­va­nja pre­vo­đe­nja kao vital­nog pokre­ta­ča kul­tu­re i razu­mi­je­va­nja među lju­di­ma, a time i nuž­nog sas­toj­ka mira i prav­de. To je pro­jekt koji Quebec Deklaracija želi pokre­nu­ti. 81. Međunarodni PEN kon­gres pok­lo­pi­ti će se s otva­ra­njem Maison de la lite­ra­tu­re, novim dije­lom Biblioteke Québec, mjes­tom posve­će­nom pisa­nju, stva­ra­nju, kul­tur­nim aktiv­nos­ti­ma i nji­ho­vom pro­mi­ca­nju. Kongres će se podu­da­ra­ti i s knji­žev­nim fes­ti­va­lom Quebec en toutes Lettres, koji se odr­ža­va od 8. do 18. lis­to­pa­da 2015. i ponu­di­ti će bogat, raz­no­lik program.

U tali­jan­skom gra­du Lecce od 21. do  23. lis­to­pa­da odr­žat će se 23. ENCATC, godiš­nja kon­fe­ren­ci­ja o eko­lo­gi­ji kul­tu­re, na kojoj će se oku­pi­ti znans­tve­ni­ci, istra­ži­va­či, struč­nja­ci iz kul­tur­nog sek­to­ra, dono­si­te­lji odlu­ka, umjet­ni­ci, stu­den­ti i medi­ji iz Europe i šire. ENCATC je vode­ća europ­ska mre­ža za kul­tur­ni menadž­ment i edu­ka­ci­ju o kul­tur­noj poli­ti­ci, a pod­nas­lov ovo­go­diš­njeg izda­nja te kon­fe­ren­ci­je biti će: Angažman zajed­ni­ce, su-stva­ra­nje i među­sob­na nado­grad­nja. Kako kul­tur­ni sus­tav radi u cje­li­ni? Koji su odno­si i veze izme­đu jav­no finan­ci­ra­ne, doma­će i komer­ci­jal­ne kul­tu­re? Sagledavanje kul­tu­re kao eko­lo­gi­je, a ne samo kao gos­po­dar­stva, koris­no je za poti­ca­nje ras­pra­ve o višes­tru­koj vri­jed­nos­ti koju kul­tu­ra stva­ra, umjes­to foku­si­ra­nja na isklju­či­vo finan­cij­ske ili druš­tve­ne vri­jed­nos­ti. Primjenom eko­lo­ških meta­fo­ra kao što su nas­ta­nak, među­ovis­nost, mre­že i pri­bli­ža­va­nje kul­tu­ra, može­mo ste­ći novo razu­mi­je­va­nje o tome kako kul­tu­ra funk­ci­oni­ra, a to će razu­mi­je­va­nje zauz­vrat pomo­ći u for­mu­li­ra­nju i pro­vo­đe­nju poli­ti­ka. Ekologija kul­tu­re potak­nu­ti će boga­te ras­pra­ve. Krećući se onkraj oči­gled­nih poj­mo­va, ona pru­ža pri­li­ku za objaš­nje­nje kako kul­tu­ra funk­ci­oni­ra u kon­tek­s­tu svog lokal­nog okru­že­nja i ima poten­ci­jal dovo­đe­nja do novih tak­so­no­mi­ja, veza, vizu­ali­za­ci­ja i jas­ni­je sli­ke o pra­vim obi­ljež­ji­ma poje­di­nog kul­tur­nog polja. Dinamički trod­nev­ni pro­gram ove kon­fe­ren­ci­je osmiš­ljen je kako bi se istra­ži­la raz­li­či­ta shva­ća­nja i pris­tu­pi kul­tu­ri kao eko­sus­ta­vu. Više infor­ma­ci­ja.

20. godiš­nja kon­fe­ren­ci­ja dona­to­ra, Grantmakers East Forum (GEF) odr­žat će se u Istanbulu od 30. ruj­na do 2. lis­to­pa­da, a doma­ćin je Zaklada Vehbi Koç Foundation. Ovogodišnja tema će biti “Stvaranje jed­na­kih moguć­nos­ti: prev­la­da­va­nje podje­la”. Sjednice će se foku­si­ra­ti na zapoš­lja­va­nje mla­dih, soci­jal­no podu­zet­niš­tvo, rod­no osjet­lji­ve dodje­le finan­cij­skih pot­po­ra, pošten pris­tup resur­si­ma, slo­bo­du izra­ža­va­nja i druš­tve­no tki­vo u ugro­že­nim podru­čji­ma. Također, odr­žat će se i dvi­je radi­oni­ce koje će pru­ži­ti ide­je i rje­še­nja za pos­ti­za­nje uspješ­nog pred­stav­lja­nja i pro­cje­nu utje­ca­ja ini­ci­ja­ti­va. Konferencija je otvo­re­na za sve zak­la­de koje dodje­lju­ju finan­cij­ske pot­po­ra, bila­te­ral­ne dona­to­re, među­na­rod­ne orga­ni­za­ci­je i kor­po­ra­tiv­ne finan­ci­je­re koji dje­lu­ju u sred­njoj i istoč­noj Europi. Ciljevi GEF kon­fe­ren­ci­ja su: odr­ža­va­nje stal­nog razvo­ja filan­tro­pi­je i civil­nog druš­tva u druš­tvi­ma i drža­va­ma šire Europe; olak­ša­va­nje surad­nji filan­trop­skog sek­to­ra inte­gri­ra­njem u europ­ske i glo­bal­ne filan­trop­ske ini­ci­ja­ti­ve i ins­ti­tu­ci­je; osi­gu­ra­va­nje moguć­nos­ti umre­ža­va­nja i plat­for­me za kri­tič­ku ras­pra­vu o podru­čji­ma dodje­le finan­cij­skih pot­po­ra; olak­ša­va­nje odno­sa izme­đu naci­onal­nih i mul­ti­na­ci­onal­nih filan­trop­skih ins­ti­tu­ci­ja; poti­ca­nje razvo­ja ins­ti­tu­ci­onal­nih i ljud­skih kapa­ci­te­ta civil­nog druš­tva u široj Europi. Više o GEF foru­mu.

Priredila D. KNAPIĆ

• 23. ENCATC
• 81. Međunarodni kongres PEN
• Best in Heritage
• CCE4
• Grantmakers East Forum