Preminuo Arsen Dedić

Jedan od naših naj­sves­tra­ni­jih glaz­be­nih umjet­ni­ka, Arsen Dedić, pre­mi­nuo je sinoć u Zagrebu u 78. godi­ni. Glazba mu je bila život. On ju je skla­dao, pisao aran­žma­ne i sti­ho­ve, pje­vao, izvo­dio. Uz oca koji je u šiben­skoj lime­noj glaz­bi svi­rao neko­li­ko ins­tru­me­na­ta napra­vio je prve glaz­be­ne kora­ke. Naučio je svi­ra­ti kla­vir, gita­ru, fla­utu. Završio muzič­ku akademiju.

Glazba ga je spo­ji­la sa život­nom dru­ži­com Gabi Novak, uz glaz­bu je odras­tao nje­gov sin uspješ­ni glaz­be­nik Matija.

Glazba je ono što je osta­vio kao pre­bo­ga­to nas­lje­đe svi­ma nama. O Arsenu smo zna­li mno­go, ali u sva­kom je inter­v­juu odu­šev­lja­vao i izne­na­đi­vao. Govorio bi za sebe da je pjes­nik opće prak­se, a obja­vio je više od tri­de­set zbir­ki poezi­je i za pjes­nič­ki rad dobio Goranov vijenac.

Nije volio smje­šta­nje u žan­ro­ve i ladi­ce. Svojom glaz­bom ople­me­nio je i nebro­je­ne sti­ho­ve pjes­ni­ka koje je volio. Nije volio smje­šta­nje u žan­ro­ve i ladice…

Njegova iznim­na film­ska glaz­ba doni­je­la mu je i dvi­je Zlatne are­ne u Puli. Legendarne seri­je poput Glembajevih, U regis­tra­tu­ri, Prosjaci i sino­vi, Jedrima oko svi­je­ta pam­tit će se i po Arsenovim notama.

Sedamsetih svo­jom je glaz­bom obi­lje­žio i mno­ge kaza­liš­ne pred­sta­ve. Šansone, pje­sme za dje­cu, pje­sme za dal­ma­tin­ske klape.

Slikar, pro­du­cent, diri­gent. Obožavan diljem biv­še drža­ve, nas­tu­pao je u svim kon­cert­nim dvo­ra­na­ma, odr­žao tur­ne­je na svim kon­ti­nen­ti­ma. Poezija mu je pre­ve­de­na na dese­tak jezi­ka. Nije ga zaobiš­lo nijed­no od naj­važ­ni­jih držav­nih priz­na­nja, Marul, Porin, Nazor, Red Danice hrvat­ske. Zvali su ga ranji­vim gru­bi­ja­nom, melan­ko­lič­nim cini­kom, stid­lji­vim egzi­bi­ci­onis­tom. U mla­dos­ti pisao je pod pse­udo­ni­mi­ma Igor Krimov i Luka Juras, no u sje­ća­nju svih gene­ra­ci­ja ostat će jedan jedi­ni, nepo­nov­lji­vi – Arsen.

Izvor

• Arsen Dedić