Program 6. Audioarta – festivala eksperimentalne i improvizirane glazbe

Festival eks­pe­ri­men­tal­ne i impro­vi­zi­ra­ne glaz­be Audioart ove godi­ne se odr­ža­va po šes­ti put i tra­jat će od 27. do 29. kolo­vo­za u Muzeju suvre­me­ne umjet­nos­ti u Puli. Osim nas­tu­pa glaz­be­ni­ka uži­vo u sklo­pu fes­ti­va­la bit će odr­ža­ne i pro­jek­ci­je, a publi­ka će moći vidje­ti i audi­ovi­zu­al­ne ins­ta­la­ci­je te pos­lu­ša­ti radi­ofo­nij­ski teatar. U nas­tav­ku pro­či­taj­te deta­ljan pro­gram festivala:

Četvrtak 27. kolovoza:

21:00 Kino Valli ( pro­gram u surad­nji s Pula Film Festivalom): “Archeo” – eks­pe­ri­men­tal­no-ani­mi­ra­ni film, 3D, 9’30“ / 2010, reži­ja: Vladislav Knežević. Sinopsis: Ako je novi svi­jet ika­da i pos­to­jao, nala­zi se još dale­ko iza hori­zon­ta. Analogni sat otku­ca­va pos­ljed­nje sekun­de pri­je svjet­ske kri­ze, ple­me­ni­ta pati­na pre­kri­va frag­men­te za arhe­olo­ge sje­ća­nja. Tihi pre­dah izme­đu dva rata; vri­je­me stid­lji­vih tije­la, sjet­ne doko­li­ce, taj­nih podje­la svi­je­ta. Godina je 1929. Zatišje pred veli­ku eks­plo­zi­ju. “A.D.A.M.” – eks­pe­ri­men­tal­ni film, ste­re­oskop­ski 3D, 12’45″/ 2014, reži­ja: Vladislav Knežević. Sinopsis: “A.D.A.M.” je film o poku­ša­ju uspos­tav­lja­nja kon­tro­le i pra­će­nju aktiv­nos­ti koma­da sve­mir­skog otpa­da koji je neo­če­ki­va­no ople­me­njen svi­ješ­ću. Pad ure­đa­ja kod­nog ime­na A.D.A.M. (Autonomous Drone for Asteroid Mining) uzro­ku­je jača­nje nje­go­vih kog­ni­tiv­nih pro­ce­sa, auto­nom­no dje­lo­va­nje te odbi­ja­nje komu­ni­ka­ci­je s ope­ra­te­ri­ma sate­lit­ske kom­pa­ni­je. Atlas inten­ziv­nih praz­nih pej­za­ža, urba­nih megas­truk­tu­ra i izgub­lje­nih hori­zo­na­ta u kako­fo­ni­ji jezi­ka, kodo­va i pre­mre­že­nih komu­ni­ka­ci­ja osno­va su meta­fik­ci­je o odno­su čovje­ka i stro­ja. Njihova zajed­nič­ka puta­nja pre­ma sta­nju pre­op­te­re­će­nos­ti odre­đe­na je izla­skom iz mora, pro­la­skom kroz mit­ske ambi­jen­te te dola­skom u nes­ta­bi­lan i gust pros­tor suvre­me­nog hipe­rur­ba­ni­te­ta. Efikasan algo­ri­tam rje­še­nja: Nepostojeći.

22:00 MSUI/MACI – “Hoerspiel” – mala igra za slu­ša­nje (i gle­da­nje) – radi­ofo­nij­ski teatar. Predstava koja se refe­ri­ra na radio kao umjet­nič­ki medij ali i kao svo­je­vr­s­no mjes­to “bez­tje­les­ne utje­he”. Početna ide­ja je bila da pro­bi­je­mo ogra­ni­če­nja radij­skog stu­di­ja i na sce­nu done­se­mo poseb­nu vrstu kva­li­te­te, nevid­lji­vog part­ne­ra – zvuk. Zvuk kao sred­stvo eks­pre­si­je, nape­tos­ti, atmo­sfe­re, osje­ća­ja i kao tema sama za sebe. Također želje­la sam pro­vi­ri­ti i u proš­lost, ne da bih je glo­ri­fi­ci­ra­la, nego da bih u njoj potra­ži­la prve teoret­ske i poet­ske mis­li upu­će­ne tadaš­njem “novom medi­ju” i rein­ter­pre­ti­ra­la ih kroz kaza­li­šte. U HOERSPIEL‑u balan­si­ra­mo na zamiš­lje­noj tan­koj gra­ni­ci izme­đu teatra i ete­ra. Tijekom bur­le­sk­nog puto­va­nja kroz ranu povi­jest radi­ja, 10 per­for­me­ra (glu­ma­ca, glaz­be­ni­ka, pisa­ca) žon­gli­ra pro­izvo­de­ći zvuč­ne efek­te uži­vo (foleys), atmo­sfe­re, glaz­bu i tiši­nu nude­ći per­cep­ci­ji raz­li­či­te pute­ve. Koristimo i tek­s­to­ve oko 30 auto­ra iz cije­log svi­je­ta koji su obli­ko­va­ni u frag­men­tar­noj nena­ra­tiv­noj dra­ma­tur­škoj cje­li­ni. (Pavlica Bajsić Brazzoduro, reda­te­lji­ca). ” Na sce­ni su glum­ci Jelena Miholjević, Sven Medvešek i Ivana Rushaidat ali i novi­na­ri i pis­ci; Ljubica Letinić i Ante Perković, muzi­ča­ri Matija Antolić, Dino Brazzoduro, Nina Bajsić i Ivan Zelić – što jest poseb­na magi­ja, no naj­važ­ni­je od sve­ga jest da „Hoerspiel“ doka­zu­je da je teatar u sta­nju na kraj­nje jed­nos­ta­van način oslo­bo­di­ti u tih dva sata – da citi­ra­mo Peru Kvrgića – ono naj­bo­lje u nama. Kada se to dogo­di onda je to za kaza­li­šte i sve oko nje­ga veli­ki praz­nik..” (Hrvatski radio, lipanj 2014)

23:30 DB Indoš/House of extre­me music the­atre – 343 meta­ra u sekun­di, izvo­de: Tanja Vrvilo, DB Indoš, video: Miro Manojlović

Šahtofon 343 metra u sekun­di je audi­ovi­zu­al­na ins­ta­la­ci­ja za izvo­đe­nje sli­ke dvos­tru­kog šah­to­fon­skog zvuč­nog zida, sli­ke iz unu­traš­njos­ti stro­ja nad­zi­ra­nog četi­ri­ma inter­nim kame­ra­ma i spek­ta­ku­lar­ne izvanj­ske pre­zen­ta­ci­je pro­bi­ja­nja zvuč­nog zida za publi­ku na pla­ži. U unu­traš­nje sli­ke Šahtofonisti ula­ze otva­ra­njem dva­ju boč­nih šaht pok­lo­pa­ca. Prva sli­ka: strop­na nad­zor­na kame­ra br.1 u reflek­tor­skom kući­štu s lećom; Druga sli­ka: pano­ram­sko sigur­nos­no ogle­da­lo nad­zi­ra­no kame­rom br.2; Treća sli­ka: strop­na nad­zor­na kame­ra br.3 u reflek­tor­skom kući­štu s lećom; Četvrta sli­ka: pano­ram­sko sigur­nos­no ogle­da­lo nad­zi­ra­no kame­rom br.4. Funkcionari šah­to­fon­skog zvuč­nog zida vibri­ra­ju opru­ga­ma po gra­fič­koj kolo­ris­tič­koj par­ti­tu­ri uspos­tav­lja­ju­ći nepre­ki­nu­te lini­je komu­ni­ka­ci­je s gla­som Williama Burroughsa I samo da ti kažem (And just let me tell you – 17,08 s) i Tako neiz­go­vor­lji­vo neukus­no (So uns­pe­aka­bly dis­tas­te­ful – 11,60 s) u ukup­nom tra­ja­nju od 343 sekunde.

00:00 Miodrag Gladović aka Buco Bajkaa – “Pun džep malih zvu­ko­va” – zvuč­ni per­for­mans. Miodrag Gladović ove se godi­ne pred­stav­lja kao Buco Bajkaa igra­ju­ći se s mikro zvu­ko­vi­ma koji nas­ta­ju u dže­po­vi­ma nje­go­vih hla­ča. Zahvaljujući svo­jem iznim­nom inže­njer­skom zna­nju i pan­ker­skom pris­tu­pu Buco Baajka će nesum­nji­vo i ovo­ga puta pri­pre­mi­ti ino­va­ti­van, zanim­ljiv i duho­vit impro nas­tup, istra­žu­ju­ći moguć­nos­ti glaz­be­ne eks­pre­si­je i mani­pu­la­ci­je zvu­kom putem sve­pri­sut­nih mobil­nih ure­đa­ja. Miodrag Gladović inži­njer je elek­tro­akus­ti­ke, glaz­be­nik, pro­du­cent i mul­ti­me­di­jal­ni umjet­nik. Suosnivač je under­gro­und labe­la Moonlee Records, sudje­lo­vao je u radu glaz­be­nog stu­di­ja Kozmo, klu­ba Močvara, aktiv­no nas­tu­pa sa ban­do­vi­ma Analena i Lunar.

Petak 28. kolovoza:

21:30 MSUI/MACI – Piero Bittolo Bon aka Spelunker (IT) – alto saxop­ho­ne, feed­back, elec­tro­nics. Piero Bittolo Bon je jedan od naj­pro­gre­siv­ni­jih sak­so­fo­nis­ta i skla­da­te­lja na tali­jan­skoj jazz sce­ni. Njegov pre­poz­nat­ljiv zvuk nala­zi se na tra­gu Erica Dophyja, Tim Berna ili Ornettea Collemana. Spelunker je nje­gov solo per­for­mans koji pro­iz­la­zi iz potre­be da se istra­ži dos­lov­no unu­tar­nja akus­tič­nost sak­so­fo­na izvla­če­njem zvu­ko­va i rit­mo­va koji na sasvim novi način „tri­ga­ju“ impro­vi­za­cij­ski izri­čaj. Sistem unu­tar­njeg ozvu­ča­va­nja sak­so­fo­na dizaj­ni­rao je Piero Bittolo Bon, a reali­za­ci­ju pot­pi­su­ju Tommaso Rosati i Marco Politano. Piero Bittolo Bon dio je kolektiva/labela El gal­lo rojo (Italija). Surađivao je s veli­kim ime­ni­ma jazza i impro­vi­zi­ra­ne glaz­be: Anthony Braxton, Uri Caine, Peter Evans, Steve Lehman, John Tchicai, Jamaaladeen Tacuma, Lukas Ligeti, Andrew Drury, Neil Leonard, Alfonso Santimone, Danilo Gallo, Zeno de Rossi, Beppe Scardino, Enrico Terragnoli, Francesco Bigoni…

22:30 – JMZM (HR) – zvuč­ni per­for­mans “Automat”. JMZM je glaz­be­ni pro­jekt na gra­ni­ci ben­da i zvuč­ne ins­ta­la­ci­je. JMZM (Josip Maršić i Zoran Medved) su dva soun­d­sha­ping auto­ra uvi­jek ras­po­lo­že­na da sve što ima­ju za reći pre­tvo­re u zvuk. Zvuk je osno­va este­ti­ke kojom se JMZM bave bez obzi­ra da li se radi o kaza­liš­nim i film­skim pro­jek­ti­ma, stu­dij­skim albu­mi­ma ili live izved­ba­ma. Dio nji­ho­vog glaz­be­nog opu­sa, uklju­ču­ju­ći i live izved­bu s 28. Muzičkog bien­na­la Zagreb može­te pro­na­ći na web stra­ni­ci jmzm.bandcamp.com. Za nas­tup na Audioart fes­ti­va­lu u Puli pre­mi­jer­no će izve­ti kom­po­zi­ci­ju pod nazi­vom “Automat” u kojoj će poku­ša­ti ins­pi­ri­ra­ti publi­ku da se uklju­či u unu­tar­nji, sta­tič­ni ples koji se može nas­ta­vi­ti prak­ti­ci­ra­ti čak i kad zvuk i glaz­ba pot­pu­no nestanu.

23:30 – Regolith (A) – dro­ne / noise / impro. Regolith su Richard „Richie“ Herbst i Christian Zollner. Svoj zvuč­ni akti­vi­zam, osim raz­nih umjet­nič­kih surad­nji, ponaj­vi­še usmje­ra­va­ju kroz label Interstellar recor­ds i Koma Elektronik, tvrt­ku za izra­du ana­log­nih efe­ka­ta i sin­te­saj­ze­ra. Istim se slu­že kako bi pro­izve­li dubo­ki dro­ne i uzne­mi­ru­ju­će melo­di­je u među­sob­noj impro­vi­za­cij­skoj igri. Regolith bro­je neko­li­ko samos­tal­nih i „split“ izda­nja, a nas­tu­pa­li su na važ­nim fes­ti­va­li­ma eks­pe­ri­men­tal­ne glaz­be poput:„Power To The People“ Vienna / 2009, „LiWoLi“ Linux Weeks Linz / 2010, „Heart Of Noise“ Innsbruck / 2011, „Ars Electronica“ Linz / 2011, „Vienna Soulfood Festival / Majas Musikmarkt“ Vienna / 2013, „Klangfestival“ Gallneukirchen / 2014, „Strictly Analog #2“ Ljubljana / 2014. )

Subota 29. kolovoza:

21:30 – MSUI/MACI – Franz Hautzinger / Isabelle Duthoit (A) – impro kon­cert. Franz Hautzinger neza­obi­laz­na je figu­ra na svjet­skoj avan­gard­noj sce­ni. Prekretnica u nje­go­voj kari­je­ri bilo je izda­nje albu­ma “Gomberg” (2000) za solo čet­vr­t­ton­sku tru­bu s kojim je osvo­jio nove zvuč­ne hori­zon­te tog ins­tru­men­ta. Surađivao je s Kennyjem Wheelerom, Johnom Russelom, Steve Nobleom, Derekom Baileyom, Fenneszom, Otomo Yoshihideom… Franz Hautzinger poka­zao je da u vre­me­nu već arhi­vi­ra­ne pos­t­mo­der­ne mogu­će izmis­li­ti novi zvuk ins­tru­men­ta. U nje­go­vom slu­ča­ju, tru­be. Isabelle Duthoit – nakon kla­sič­nog obra­zo­va­nja i nas­tu­pa u raz­nim ansam­bli­ma, pro­naš­la je svo­je mjes­to u eks­pe­ri­men­tal­noj glaz­bi. Inače kla­ri­ne­tis­ti­ca, ali i vrs­na pje­va­či­ca koja kons­tant­no pro­pi­tu­je gla­sov­ne gra­ni­ce u mno­go­broj­nim glazbenim,kazališnim i audi­ovi­zu­al­nim projektima.

22:30 Papandopulo Kvartet (Hr) – kon­cert suvre­me­ne glaz­be. Papandopulo kvar­tet čine četvo­ri­ca hrvat­skih sak­so­fo­nis­ta – Nikola Fabijanić (sopran sak­so­fon), Gordan Tudor (alt sak­so­fon), Goran Jurković (tenor sak­so­fon), Tomislav Žužak (bari­to­ne sak­so­fon) – svi redom diplo­man­ti Muzičke aka­de­mi­je Sveučilišta u Zagrebu, iz raz­re­da Dragana Sremeca. Usavršavali su se na kon­zer­va­to­ri­ji­ma u Parizu, Amsterdamu i Beču te na semi­na­ri­ma kod ugled­nih svjet­skih sak­so­fo­nis­ta. Osobitu važ­nost pri­da­ju pro­midž­bi nove glaz­be, oso­bi­to sklad­bi mla­dih hrvat­skih i ino­zem­nih auto­ra. Njihov prvi nosač zvu­ka u izda­nju izda­vač­ke kuće Croatia Records naj­pro­da­va­ni­ji je album kla­sič­ne glaz­be u zad­njih neko­li­ko godi­na i dobit­nik je pet nomi­na­ci­ja za disko­graf­sku nagra­du Porin.

27.8. – 29.8. MSUI/MACI – Lana Deban / Ljubica Letinić (Hr) – 1956 – svje­tlos­no zvuč­na ins­ta­la­ci­ja. Ive Kulišić, Željko Marijan, Jozo Jonjić, Ante Sutlović, Zoran Sutlović, Veljko Sutlović i Ivica Strgačić bje­ža­li su 1956. gaje­tom u Italiju. Nisu uspje­li. Zna se tek da su se u noći s utor­ka na sri­je­du, 31. siječ­nja na 1. velja­če, iz Velog Iža zapu­ti­li pre­ma sje­ver­nom rtu Dugog oto­ka. Dva tije­la pro­naš­li su tali­jan­ski koća­ri. Okolnosti nji­ho­vog stra­da­va­nja nisu nika­da razjaš­nje­ne. Lana Deban (1979.) – pro­fe­si­onal­ni je ton­maj­stor Hrvatskoga radi­ja od 2003. Godine 2002. diplo­mi­ra­la je na Tufts University, a godi­nu dana kas­ni­je na School of the Museum of Fine Arts u Bostonu, smjer audi­ja i videa. U stu­de­nom 2007. zavr­ši­la je SAE Institute i stek­la Audio Engineering Diplomu. Pri Akademiji dram­skih umjet­nos­ti u Zagrebu osmis­li­la je i pre­da­va­la kole­gij Umijeće izra­ža­va­nja zvu­kom. Na Trećem pro­gra­mu Hrvatskoga radi­ja ure­đi­va­la je emi­si­ju Transonica posve­će­nu doku­men­tar­nim zvuč­nim for­ma­ma. Svoje audio i video rado­ve izla­ga­la je na neko­li­ko inter­na­ci­onal­nih izlož­bi. Ljubica Letinić (1974.) Diplomirala poli­tič­ke zna­nos­ti na Sveučilištu u Zagrebu. Od 1993. objav­lju­je u elek­tron­skim i tiska­nim medi­ji­ma u Hrvatskoj. Od 2008. radi doku­men­tar­ne i akus­tič­ko-eks­pe­ri­men­tal­ne cik­lu­se za Treći pro­gram radija.

Izvor

• 6. Audioart