Alisino sazrijevanje u zemlji čudesa

Odrastanje, iden­ti­tet, altru­izam i strp­lje­nje neke su od tema „Alise u zem­lji čude­sa“, nove pred­sta­ve pul­skog Teatra Naranča pre­mi­jer­no odi­gra­ne u subo­tu nave­čer u biv­šem Pionirskom domu. U adap­ta­ci­ji i reži­ji Marijane Matoković uzne­mi­ru­ju­ći i popri­lič­no mrač­ni kla­sik Lewisa Carrolla pos­ta­je ležer­na pri­ča za dje­cu o živah­noj, nemir­noj i razi­gra­noj dje­voj­či­ci koja se ne tru­di naći zajed­nič­ki jezik s ozbilj­ni­jom ses­trom te ni vidje­ti ju kao oso­bu. Alisina „slje­po­ća“ pre­tva­ra ses­tru u nepri­ja­te­lji­cu s kojom se nate­že, sva­đa, nadmudruje…

Nakon jed­ne od pre­pir­ki obu­zi­ma ju san iz kojeg ju budi užur­ba­ni i uzne­mi­re­ni Bijeli Zec. Slijedeći vje­či­tog kas­ni­oca uvla­či se za njim u rupu u navu­če­nim zas­to­ri­ma i poč­ne pada­ti. Kulise se dižu tije­kom nje­zi­nog suno­vra­ća­nja u bez­dan ispu­njen leb­de­ćim pred­me­ti­ma. Zahvaljujući vrlo dobrom svi­je­tlu Antona Modrušana ovo je prvo u nizu dojm­lji­vih scen­skih rje­še­nja među koji­ma je i nared­no Alisino sma­nji­va­nje pri­ka­za­no uzas­top­nim pove­ća­njem vra­ta koji­ma je Bijeli Zec pro­šao, a kuda i ona želi pro­ći kako bi mu vra­ti­la izgub­lje­ne rukavice.

Ovdje susre­će­mo prve pito­re­sk­ne i duho­vi­te liko­ve, Blizance, čija je igra pra­va pos­las­ti­ca. Potom se upoz­na­je­mo s Lažljivom kor­nja­čom uz čiju pje­smu i ritam Charlestona kre­će i prva ples­na toč­ka. Tu su još i Gusjenica, Mačka Koja Se Ceri, Jaje sa svo­jim ljes­tva­ma i Ludi Klobučar s Ožujskim zecom. Svaki susret mije­nja Alisu. Ona se poči­nje pre­is­pi­ti­va­ti i u konač­ni­ci saz­ri­je­va. Na taj se način uspi­je­va spa­si­ti iz pogub­ne situ­aci­je. I ne samo to. U ovoj ver­zi­ji Alisa uspi­je­va ura­zu­mi­ti tiran­ski ras­po­lo­že­nu Crvenu Kraljicu i pomi­ri­ti ju sa ses­trom, Bijelom Kraljicom. Isto će i ona ura­di­ti kada se vra­ti kući i pono­vo ugle­da svo­ju sestru.

Završetak pri­če, s nagla­še­nim edu­ka­tiv­nim momen­tom, malo razo­ča­ra­va zbog pre­tje­ra­ne sla­du­nja­vos­ti i jed­nos­tav­nos­ti rje­še­nja. Osim toga, manje uspje­šan je i Alisin knji­žev­ni jezik koji «str­ši» i bode svo­jom nepri­rod­noš­ću, odnos­no usi­lje­noš­ću. Sveukupno, pred­sta­va je zanim­lji­va i duho­vi­ta, s lije­po dora­đe­nim scen­skim pokre­tom (Maja Đurinović i Katja Rabar) i kore­ogra­fi­ja­ma (Katja Rabar). Asistent reži­je je Majkl Mikolić, sce­no­gra­fi­ju pot­pi­su­ju Lena Modrušan i Matija Blašković, glaz­bu Ozren K. Glaser, kos­ti­mo­gra­fi­ju Neven Mihić i Marina Štembergar, a tek­s­to­ve son­go­va Luka Juričić. U pred­sta­vi Igraju Katarina Baban, Franjo Tončinić, Luka Juričić, Majkl Mikolić, Katja Rabar, Šime Rabar, Ivona Bulešić, Ivan Roce, Mia Mandinić, Martina Božić, Dominik Dolenc i Ana Licul.

«Alisu u zem­lji čude­sa» mogu­će je pogle­da­ti i nared­nog viken­da, 19. i 20. ruj­na, s počet­kom u 18, odnos­no 11 sati.

 Tekst i foto: Ivana-Nataša TURKOVIĆ

• Alisa u zemlji čudesa
• Teatar Naranča