Brutalna poruka

KINO: SICARIO, reda­te­lja Denisa Villeneuvea

Budući da film­ski tren­do­vi čes­to sli­je­de suro­vu real­nost, tije­kom pos­ljed­njih neko­li­ko godi­na snim­lje­ni su broj­ni ame­rič­ki fil­mo­vi s tema­ti­kom mek­sič­ke narkomafije.

U Scottovom “Savjetniku” (The Counselor) nado­bud­ni odvjet­nik (Michael Fassbender) namje­ra­va napra­vi­ti posao živo­ta s dro­gom, koji se izne­na­da pre­okre­će u neza­mis­li­vo tra­uma­tič­no iskus­tvo, dok se živo­ti dvo­ji­ce poli­ca­ja­ca u “Posljednjoj patro­li” (End of Watch), reda­te­lja Davida Ayera, tako­đer dra­ma­tič­no mije­nja­ju nakon što poku­ša­ju osu­je­ti­ti pos­lo­ve nar­ko­ma­fi­je. Na ovo­go­diš­njem fes­ti­va­lu u Puli pri­ka­zan je upe­čat­ljiv film “600 milja”, reda­te­lja Gabriela Ripsteina, koji mini­ma­lis­tič­kom reži­jom govo­ri o toj pro­ble­ma­ti­ci iz per­s­pek­ti­ve malo­ljet­ni­ka, ali čini se da bru­tal­noš­ću ipak odska­če recent­ni “Sicario”, kanad­skog reda­te­lja Denisa Villeneuvea.

Junakinja fil­ma Kate (Emily Blunt) je per­s­pek­tiv­na i prav­do­lju­bi­va agen­ti­ca FBI‑a, koja pris­ta­je sudje­lo­va­ti u taj­noj CIA-inoj akci­ji hva­ta­nja ozlo­gla­še­nog šefa nar­ko­kar­te­la, pod vod­stvom agen­ta (Josh Brolin) čije pla­no­ve ne uspi­je­va pot­pu­no doku­či­ti. Timu se pri­dru­žu­je i tajans­tve­ni mek­sič­ki držav­lja­nin Alejandro (Benicio Del Toro), čiji su raz­lo­zi osob­ne pri­ro­de i tije­kom fil­ma pos­ta­je sve jas­ni­je da ga pro­go­ne nemi­lo­srd­ni demo­ni proš­los­ti. Najzad agen­ti­ca shva­ća da se pos­tup­ci nave­de­ne sku­pi­ne pot­pu­no raz­li­ku­ju od nje­zi­nog poima­nja prav­de i mora­la i da ne može apso­lut­no ništa uči­ni­ti u tom smis­lu, čak će na kra­ju mora­ti odus­ta­ti od svo­jih nače­la ako želi spa­si­ti živu glavu.

Villeneuve je sjaj­no reži­rao film, naro­či­to u vizu­al­no-stil­skom pogle­du, budu­ći da kons­tant­no stva­ra iznim­no neugo­dan ugo­đaj koji pri­sut­nost mafi­je uzdi­že na razi­nu uni­ver­zal­nog, nad­na­rav­nog zla. A tak­voj mafi­ji neće zada­ti uda­rac dobri mom­ci, oni koji još uvi­jek vje­ru­ju u vla­da­vi­nu pra­va i zako­na, nego izop­će­ni­ci koji su se spus­ti­li goto­vo na istu razi­nu. Dakle, regu­lar­nim pute­vi­ma nemo­gu­će je pobi­je­di­ti zlo­čin­ce, mogu ih ugro­zi­ti samo oni koji se pona­ša­ju poput njih, ali može­mo li tada uop­će govo­ri­ti o pobje­di? Redateljeva poru­ka isu­vi­še je bru­tal­na i turob­na, ali naža­lost, kako stva­ran život poka­zu­je, čini se i vrlo realna.

Elvis Lenić