RAZGOVOR: BRIAN MORRISSEY, predsjednik i glavni urednik medijske kompanije Digiday (SAD)

Jedno od istak­nu­ti­jih pre­da­va­nja na ovo­go­diš­njem Weekend Media Festivalu bilo je ono Briana Morrisseya, pred­sjed­ni­ka i glav­nog ured­ni­ka Digidaya, ver­ti­kal­ne medij­ske kom­pa­ni­je koja pokri­va digi­tal­ne medi­je i mar­ke­tin­šku indus­tri­ju. Njegovo pre­da­va­nje nas­lo­va „Pet mega­tren­do­va u medi­ji­ma“ koje je odr­ža­no dru­gog dana fes­ti­va­la, bilo je povod za inter­v­ju s ovim ame­rič­kim medij­skim struč­nja­kom koji se na čelu Digiday‑a nala­zi od 2011. godi­ne. Prije toga, radio je kao digi­tal­ni ured­nik u Adweeku šest godi­na. Tijekom tog peri­oda ruko­vo­dio je repor­ta­ža­ma o digi­tal­nim medi­ji­ma i mar­ke­tin­gu u toj publi­ka­ci­ji, čes­to gos­tu­ju­ći kao govor­nik na kon­fe­ren­ci­ja­ma te indus­tri­je u SAD‑u i Europi.

- Uloga medi­ja danas je ozna­če­na sve većim stup­njem druš­tve­nih kon­ta­ka­ta među lju­di­ma kojeg omo­gu­ća­va teh­no­lo­gi­ja i pos­lje­dič­no, medi­ji gube pri­mat u dije­lje­nju infor­ma­ci­ja. Trebamo li danas medi­je uopće?

- Mislim ali i nadam se da medi­je i dalje tre­ba­mo. Iako, toč­no je da se pone­kad čini da nam medi­ji zapra­vo i nisu potreb­ni. Danas lju­di ima­ju veli­ku kon­tro­lu nad dis­tri­bu­ci­jom i dije­lje­njem infor­ma­ci­ja. Ipak, mis­lim da medi­ji i dalje zadr­ža­va­ju iznim­no važu ulo­gu. Primjerice, kod nas u SAD‑u medi­ji ima­ju iznim­no važ­nu ulo­gu u poli­ti­ci, dak­le kon­tro­li vla­da i izvr­š­ne vlas­ti, za što je dobar pri­mjer New York Times. Smatram kako je danas važ­no da se medi­ji foku­si­ra­ju i spe­ci­ja­li­zi­ra­ju za odre­đe­no podru­čje. Ako govo­ri­mo o New York Timesu, to bi podru­čje bilo istra­ži­vač­ko novi­nar­stvo pri­mje­ri­ce. Na pamet mi pada nedav­ni pri­mjer kojeg su otkri­li novi­na­ri ovih poz­na­tih novi­na o tome kako ame­rič­ki marin­ci pre­šut­no dozvo­lja­va­ju zlos­tav­lja­nje dje­ča­ka unu­tar afga­nis­tan­skih voj­nih sna­ga. Objava tog član­ka iza­zva­la je lavi­nu reak­ci­ja i pokre­nu­la je veli­ke pro­mje­ne. To je ta sna­ga medi­ja koja se ne može izgu­bi­ti. Mediji i dalje drže tu moć da pokre­ću pro­mje­ne i kon­tro­li­ra­ju politiku.

- Ipak, pro­ces jača­nja druš­tve­nih kon­ta­ka­ta putem raz­li­či­tih plat­for­mi sve je inten­ziv­ni­ji. Informaciju danas može podi­je­li­ti svat­ko, bilo kada i bilo gdje. Vidite li neg­dje kraj toga pro­ce­sa ili idu­ću fazu koja će nastupiti? 

- Točno, sva­ki čovjek je danas medij. Kao što sam rekao, svi lju­di danas ima­ju kon­tro­lu nad kre­ira­njem i dis­tri­bu­ci­jom sadr­ža­ja. To ote­ža­va posao mno­gim izda­va­či­ma, poseb­no onim lokal­nim. Dio medij­ske moći o kojoj sam govo­rio, pre­šao je i na sva­kog čovje­ka. Za mene je ključ­no pita­nje na koji će se način medi­ji tom pro­ce­su pri­la­go­di­ti jer mis­lim da te pro­mje­ne neće ima­ti kra­ja, a biti će sve inten­ziv­ni­je i brže.

- Što bis­te izdvo­ji­li kao naj­važ­ni­je tren­do­ve u medi­ji­ma danas? Koje su pozi­tiv­ne stra­ne tih trendova?

- Prvi i po meni naj­važ­ni­ji trend je jača­nje ulo­ge raz­li­či­tih plat­for­mi, od Facebooka, Snapchata, Twittera ili Instagrama. Kao dru­gi veli­ki trend izdvo­jio bih porast važ­nos­ti mobil­nih tele­fo­na i apli­ka­ci­ja u odno­su na raču­na­la. Ta pro­mje­na nosi izu­zet­no veli­ki broj iza­zo­va, a za nas koji radi­mo u medi­ji­ma onaj naj­ve­ći jest na koji način danas pre­zen­ti­ra­ti sadr­žaj. Također, ova pro­mje­na uno­si cije­li niz novih pro­mje­na u pro­ces zara­de izda­va­ča i ogla­ši­va­ča. Kao naj­važ­ni­ji trend u medi­ji­ma tako­đer bih izdvo­jio i razvoj mar­ke­tin­ških i rek­lam­nih teh­no­lo­gi­ja. „Targeted adver­ti­sing“ – cilja­no ogla­ša­va­nje – jest pojam koji se sve više name­će i tako­đer pred izda­va­če stav­lja novi niz iza­zo­va. Po meni ovo su naj­važ­ni­je pro­mje­ne u medi­ji­ma danas, a nji­ho­ve pozi­tiv­ne stra­ne ovi­se o tome na koji će se način medi­ji nji­ma prilagoditi.

- Znači li to da novi medij­ski tren­do­vi ima­ju i nega­tiv­ne utjecaje?

- Mislim da sve pro­mje­ne nose i pozi­tiv­ne i nega­tiv­ne utje­ca­je. Kao što sam rekao, sve ovi­si o tome na koji se način tren­do­vi­ma pri­la­go­đa­va­mo. Promjene su brze i mogu kon­tro­li­ra­ti naše okru­že­nje, ali ne mogu kon­tro­li­ra­ti način naše pri­la­god­be. U tome je pri­li­ka sva­kog medi­ja. Izrazito su važ­ne pro­mje­ne koje se tiču nači­na zara­de i izvo­ra finan­ci­ra­nja odre­đe­nog medi­ja. Mediji su na tom podru­čju dobi­li veli­ku kon­ku­ren­ci­ju u plat­for­ma­ma koje sam nabro­jio. No, kao što sam kazao, za medi­je koji se zna­ju pri­la­go­di­ti, to je ujed­no i nova pri­li­ka – pri­li­ka za dopri­je­ti do publi­ke bilo kada i bilo gdje. Zato sve ovi­si o nači­nu na koji će izda­va­či reagi­ra­ti na pro­mje­ne nji­ho­vog okruženja.

- Spomenuli ste važ­nost pri­la­god­be medi­ja. Uz nove brze pro­mje­ne, kon­ku­ren­ci­ju i dru­ga­či­je medij­sko okru­že­nje, kako se novi­nar valja pos­ta­vi­ti u tom pro­ce­su? Kako dopri­je­ti do sve zah­tjev­ni­je publike?

- Bez obzi­ra na nove tren­do­ve, moj savjet novi­na­ri­ma je uvi­jek kla­si­čan – uvi­jek biti zna­ti­že­ljan, jer to je ono što pokre­će novi­nar­stvo. Naravno da se i novi­na­ri danas mora­ju pri­la­go­di­ti baš kao i medi­ji jer i pred tom su pro­fe­si­jom veli­ki iza­zo­vi. Ipak, mis­lim da novi­nar­ske vje­šti­ne uvi­jek osta­ju iste i kon­zis­tent­ne. Valja samo biti svjes­tan da se naša medij­ska indus­tri­ja u pot­pu­nos­ti pro­mi­je­ni­la. No, dobar novi­nar će uvi­jek osta­ti dobar novinar.

Razgovarao Marko PERCAN

Fotografije Marko PERCAN

• 8. Weekend Media Festival
• Brian Morrissey