Skupna izložba “ISTOČNO OD RAJA” u Gradskoj galeriji Labin

Skupna izlož­ba „Istočno od raja“  bit će otvo­re­na 17. ruj­na u 20 sati u Gradskoj gale­ri­ji Labin. Izložbu će pred­sta­vi­ti kus­tos Branko Franceschi.

Izlažu auto­ri:  Lovro Artuković, Gildo Bavčević, Dražen Budimir & Tihomir Matijević, Darwin Butković, Boris Cvjetanović, Vladimir Frelih & Dragan Matić, Helena jane­čić, Ivan Mesek, Robert Pauletta, Sandra Sterle i Goran Škofić.

O izlož­bi “Istočno od raja / Autoportreti umjet­ni­ka (post)tranzicijske Hrvatske”:

“…Polazište naše izlož­be seri­ja je auto­por­tre­ta Roberta Paulette izve­de­na uljem na plat­nu i foto­gra­fi­jom, a koja ga pred­stav­lja potu­če­nog, na kolje­ni­ma, poni­že­nog, ali nepo­ko­re­nog. Dekadu rani­je na sli­ci cinič­nog nazi­va Avantura je avan­tu­ra, Lovro Artuković pri­ka­zao se obje­šen u podrum­skoj pros­to­ri­ji: napu­šten, sam, iscrp­ljen, goto­vo stop­ljen s ano­nim­noš­ću pros­to­ri­je. U isto vri­je­me Darwin Butković svo­je lice pri­ka­zu­je naopa­ko, bren­di­ra­no vlas­ti­tim sim­bo­lom. Kreativni indi­vi­du­um pojam je iz sret­ni­jih raz­dob­lja, umjet­nik je pos­tao pro­izvod, makar i vlas­ti­ti. Korporativnog kani­ba­la utje­lo­vio je Vladimir Frelih u za nje­ga neti­pič­nom videu u kojem odje­ven u crno odi­je­lo i s mobi­te­lom u ruci pre­uzi­ma lik mena­dže­ra izo­li­ra­nog na autis­tič­noj hri­di samo na sebe foku­si­ra­ne ambicije.

Sandra Sterle u anto­lo­gij­skom per­for­man­su odr­ža­nom 2009. godi­ne u nikad dovr­še­nom pros­to­ru akva­ri­ja na arhi­tek­ton­ski devas­ti­ra­nim Bačvicama, gola sila­zi niz ste­pe­ni­ce drže­ći u ruka­ma dvi­je knji­ga­ma pre­kr­ca­ne plas­tič­ne vre­ći­ce s logom pre­diz­bor­ne kam­pa­nje budu­ćeg split­skog gra­do­na­čel­ni­ka koji je pro­mo­vi­rao uzur­pa­ci­ju jav­nog pros­to­ra. Bijedu kon­zu­me­riz­ma sve­de­nog na tra­že­nje osnov­nih živež­nih namir­ni­ca na popus­ti­ma Sterle je do subver­ziv­nog vrhun­ca izra­zi­la seri­jom per­for­man­sa u koji­ma pre­uzi­ma lik Madone: s jed­ne stra­ne sim­bo­lom suosje­ća­nja, a s dru­ge krin­kom iza koje se skri­va­ju sebič­ne namje­re rodo­ljub­nih vjer­ni­ka. Na izlož­bi je pred­stav­lje­na vari­ja­ci­jom per­for­man­sa izve­de­nog u Poljskoj, kad je kao boso­no­ga Madonna nepo­mič­no sta­ja­la na pije­des­ta­lu izve­de­nom od kata­lo­ga sa sni­že­nji­ma pre­uze­ti­ma iz lana­ca lokal­nih trgo­vač­kih cen­ta­ra. Netipični auto­por­tre­ti Borisa Cvjetanovića u neo­če­ki­va­no smrz­nu­toj baj­ci medi­te­ran­skog pej­za­ža, izra­ža­va­ju prak­tič­nu nemoć i potre­bu huma­nis­tič­kog inte­lek­tu­al­ca za pov­la­če­njem u sebe.

Korak dalje u mono­krom izveo je u svo­jem pos­ljed­njem radu Goran Škofić. U pot­pu­no crnom okru­že­nju nagi umjet­nik pre­ma­zu­je se crnom bojom dok se pot­pu­no ne sto­pi s poza­di­nom i u njoj ne nes­ta­ne kao da ga je zauvi­jek pro­gu­ta­la. Sličnom razi­nom auto­des­truk­ci­je u svom se per­for­man­su iz 2012. bavi Ivan Mesek. Sukcesivno palje­nje pro­jek­ci­ja sim­bo­la svih oso­vi­na moći koje une­sre­ću­ju čovje­čans­tvo napo­s­ljet­ku kul­mi­ni­ra u sim­bo­lič­kom samos­pa­lji­va­nju samog umjet­ni­ka, čime ih tek uspi­je­va doki­nu­ti u oslo­ba­đa­ju­ćem mra­ku nepos­to­ja­nja. Tenzije crnog i crve­nog, dva tota­li­ta­riz­ma oko kojih se zapli­će hrvat­ska poli­tič­ka stvar­nost, u eks­plo­ziv­nom videu Gilda Bavčevića poka­zu­ju se kao naši unu­traš­nji demo­ni koje jedi­no sami može­mo sav­la­da­ti. Istu razi­nu vita­li­te­ta iska­zu­ju dvi­je kom­po­zi­ci­je uljem na plat­nu na koji­ma se Helena Janečić pred­stav­lja kao vlas­ti­ti super-ego, super-žena koja će uspješ­no nas­ta­vi­ti širi­ti koli­ki-toli­ki mane­var­ski pros­tor otvo­ren demo­kra­ti­za­ci­jom druš­tva. Sardoničnu pred­sta­vu druš­tva zaglav­lje­nog u bez­iz­laz­noj sta­tič­nos­ti tran­zi­ci­je ostva­ri­li su Dražen Budimir i Tihomir Matijević u seri­ji sli­ka­nih kom­po­zi­ci­ja u koji­ma se pojav­lju­ju kao rad­ni­ci koji­ma nije osta­lo ništa dru­go osim pla­vih rad­nih kom­bi­ne­zo­na i vre­men­skog bes­kra­ja u kojem s pivom u ruci  une­do­gled mogu pasiv­no pro­ma­tra­ti stvar­nost koja se oko njih odvi­ja. Ova pos­t­so­ci­ja­lis­tič­ka vari­jan­ta Gilberta i Georga naj­bo­lje ilus­tri­ra gdje i dok­le smo sti­gli.” Branko Franceschi (.…dio pred­go­vo­ra kataloga).

Izvor

• branko franceschi
• Gradska galerija Labin
• izložba "Istočno od raja"