Austrijski pisac Tomaš Escher gostuje u Istri

U Istri počet­kom lis­to­pa­da bora­vi aus­trij­ski pisac židov­sko-ukra­jin­skih kori­je­na, Tomaš Escher koji upra­vo piše roman čija se rad­nja dije­lom odvi­ja u Istri. Tomaš Escher rođen je 1975. u Hollabrunnu, u Austriji, ško­lo­vao se u Beču, Leipzigu i Grazu kom­bi­ni­ra­ju­ći stu­di­je povi­jes­ti, filo­zo­fi­je i ger­ma­nis­ti­ke. Do sada je obja­vio dvi­je zbir­ke poezi­je, prvu 2001. pod nazi­vom „Linie 72“ i dru­gu, „Milan“, 2008. Prvi pri­je­vod nje­go­ve liri­ke na hrvat­ski jezik čita­te­lji će usko­ro moći vidje­ti u časo­pi­su Istarskog Ogranka Društva hrvat­skih knji­žev­ni­ka, „Nova Istra“. Prošle godi­ne, Escher je nas­tu­pio i na knji­žev­nom pro­gra­mu „Kod Marula“ u orga­ni­za­ci­ji pul­skog DHK kada je čitao dije­lo­ve iz svog roma­na „Haskala – roman jed­ne obi­te­lji“ koji govo­ri o više gene­ra­ci­ja jed­ne židov­ske obi­te­lji i nji­ho­vim pote­ško­ća­ma, tra­ge­di­ja­ma, ali i rados­ti­ma usred povi­jes­nih katak­liz­mi pos­ljed­nja dva sto­lje­ća. Taj će roman usko­ro obja­vi­ti neo­vis­ni nak­lad­nik u Njemačkoj, u Berlinu. Tomaš je pre­vo­đen na slo­ven­ski i polj­ski, jezi­ci­ma zema­lja u koji­ma je do sada bora­vio u više navra­ta. Vezan je za cije­lo podru­čje biv­še Jugoslavije, naro­či­to za Hrvatsku, kamo redov­no dola­zi još od dru­ge polo­vi­ce 1980-ih. U rat­nom viho­ru izgu­bio je dje­voj­ku koja je živje­la u Mostaru.

O povi­jes­nim zbi­va­nji­ma na ovim našim pros­to­ri­ma piše i u svo­jem naj­no­vi­jem roma­nu na kojem radi u knji­žev­nom svra­ti­štu ZVONA i NARI u Ližnjanu. Priča zapo­či­nje kada se mla­di aus­tral­ski par od kojih je žen­ski dio hrvat­skih kori­je­na vra­ća u Hrvatsku. Dolaze upra­vo u vri­je­me kada ovdje poči­nje rat nakon ras­pa­da Jugoslavije. Glavna juna­ki­nja kroz susre­te s lju­di­ma i gra­do­vi­ma otkri­va nepoz­na­te deta­lje iz proš­los­ti svo­je obi­te­lji, obi­te­lji u kojoj su se na suprot­stav­lje­nim stra­na­ma tije­kom Drugog svjet­skog rata naš­li nje­zin djed i nje­gov brat. „Nekoliko mjes­ta u Istri jako je važ­no za moju knji­gu“, kaže Tomaš dok u liž­njan­skoj knjiž­ni­ci pre­tra­žu­je knji­ge objav­lje­ne u doba soci­ja­liz­ma, a koje ne može tako lako naći u Austriji i doda­je: „Najprije je tu Opatija, zatim Pula, Učka i Brijuni. Jako sam zain­te­re­si­ran za par­ti­zan­sku bor­bu koja se odvi­ja­la u ovo­me kra­ju, bit­ku za Trst, te me zani­ma što se doga­đa­lo s tali­jan­skim i nje­mač­kim voj­ni­ci­ma tije­kom i nakon rata.“ Tomaš je popri­lič­no upu­ćen u sukob izme­đu lije­vih i des­nih ide­olo­gi­ja koji je i danas tako živ na našim pros­to­ri­ma te ga ta tema ne pres­ta­je priv­la­či­ti. „Razmišljam da roman nazo­vem „Goli otok“. Međutim, jas­no mi je da je to u Hrvatskoj naziv logo­ra u kojem je, naža­lost, stra­da­lo toli­ko lju­di. Na nje­mač­kom „Die nac­k­te Insel“ zvu­či čak roman­tič­no. A htio bih neka­ko uspje­ti uklju­či­ti obje razi­ne ovih suprot­stav­lje­nih i među­sob­no isklju­či­vih zna­če­nja. Ne znam, vidjet ću. Odlučit ću kas­ni­je. Sada je važ­no napi­sa­ti roman“, kaže Tomaš isti­ču­ći da sva­ki put kada pri­je­đe gra­ni­cu i spus­ti se u ove dije­lo­ve biv­šeg Austro-Ugarskog car­stva, uvi­jek neka­ko oži­vi iznu­tra. „Trajno me ova­mo nešto vuče. Prije sve­ga, tu je uspo­me­na na moju pokoj­nu dje­voj­ku iz Mostara, ali tu su i lju­di koje sam upoz­na­vao sve ove godi­ne, kras­na pri­ro­da. Ovdje otkri­vam i pita­nja i odgo­vo­re veza­ne uz ljud­ske kon­flik­te koje i kao Austrijanac i net­ko tko s pono­som nosi svoj židov­ski iden­ti­tet živo osjećam.

Nakon Ližnjana, Tomaš se vra­ća u Beč, ali već pla­ni­ra ponov­ni dola­zak u „naše kra­je“. Treba raz­go­va­ra­ti s lokal­nim povjes­ni­ča­ri­ma i isko­pa­ti još koju vri­jed­nu knji­gu u našim knjižnicama…

Tekst Natalija GRGORINIĆ i Ognjen RAĐEN

• Tomaš Escher
• zvona i nari