Bizaran povratak u redateljsku formu

TV: UBOJICA JOE, reda­te­lja Williama Friedkina

Nekad veli­ki ame­rič­ki reda­telj William Friedkin (Francuska veza, Istjerivač đavo­la, Živjeti i umri­je­ti u L. A.) pos­ljed­njih deset­lje­ća nije uži­vao oso­bit ugled.

Uglavnom oku­pi­ran tele­vi­zij­skim fil­mo­vi­ma i seri­ja­ma, Friedkin je reži­rao neko­li­ko pro­sječ­nih akcij­skih fil­mo­va i tri­le­ra s poz­na­tim glum­ci­ma (Jade, Ratna pra­vi­la, Lovina), ali paž­nju kri­ti­ke ponov­no uspi­je­va pri­vu­ći tek sre­di­nom pro­tek­log deset­lje­ća s nisko­bu­džet­nim horo­rom “Kukci”. Scenarij za “Kukce” napi­sao je ame­rič­ki glu­mac i pisac Tracy Letts, a Friedkin se s njim ponov­no udru­žio u svo­jem novom fil­mu “Ubojica Joe” (HTV 1, 23. lis­to­pa­da u 23.25), što je rezul­ti­ra­lo još začud­ni­jim i neo­če­ki­va­ni­jim ostvarenjem.

Naslovni junak je pok­va­re­ni tek­sa­ški poli­ca­jac (Matthew McConaughey), koje­ga sit­ni diler (Emile Hirsch) i nje­gov pri­glu­pi otac (Thomas Haden Church) unaj­me da ubi­je nji­ho­vu maj­ku i biv­šu supru­gu, nakon čega će im pri­pas­ti nje­zi­na poli­ca osi­gu­ra­nja s kojom će pla­ti­ti ubo­ji­cu i među­sob­no podi­je­li­ti osta­tak. Nakon što Joe oba­vi posao ispos­ta­vi se da poli­ca osi­gu­ra­nja ipak ne gla­si na čla­na pok­va­re­ne obi­te­lji, što će im stvo­ri­ti nove neo­če­ki­va­ne neugodnosti.

Mnogi ame­rič­ki nisko­bu­džet­ni fil­mo­vi odvi­ja­ju se u slič­nim život­nim ambi­jen­ti­ma bije­le siro­ti­nje (whi­te trash), gdje pro­va­le niskih stras­ti i pod­los­ti među srod­ni­ci­ma nisu neuobi­ča­je­ne, ali ono što Friedkin pri­ka­zu­je u svo­jem fil­mu nad­ma­šu­je veći­nu dosad viđe­nog. Iako “Ubojica Joe” iko­no­graf­ski i nara­tiv­no dije­lom pod­sje­ća na kri­mi­će bra­će Coen, Friedkin ga je zači­nio toli­kim koli­či­na­ma sek­su­al­nih bizar­nos­ti i krva­vog nasi­lja da mu Coeni nisu ni do kolje­na. Kao da se htio odmak­nu­ti od natu­ra­lis­tič­kog pris­tu­pa kojim uglav­nom obi­lu­ju dra­me slič­ne tema­ti­ke i pri­je­ći u podru­čje gro­te­ske, koja naj­zad rezul­ti­ra učin­ko­vi­ti­jim komen­ta­rom suvre­me­nog ame­rič­kog druš­tva od nekog realis­tič­ni­jeg pristupa.

Vjerojatno ima dos­ta gle­da­te­lja koji­ma “Ubojica Joe” neće naj­bo­lje sjes­ti, ali oni koji uhva­te nje­go­vu val­nu dulji­nu priz­nat će da se Friedkinu rizik ipak ispla­tio. Čini se da pod sta­re dane, nakon dugog raz­dob­lja kre­ativ­ne hiber­na­ci­je, ponov­no pro­živ­lja­va svo­ju autor­sku mladost.

Elvis Lenić