Bestijalno nasilje i dojmljivi dijalozi

KINO: RATNA SJEKIRA, reda­te­lja S. Craiga Zahlera

Prije neko­li­ko dana u hrvat­skim kini­ma (naža­lost, pul­sko nije među nji­ma) počeo se pri­ka­zi­va­ti ame­rič­ki film “Ratna sje­ki­ra” (Bone Tomahawk), reda­telj­skog debi­tan­ta S. Craiga Zahlera.

Riječ je o ves­ter­nu, a budu­ći da je dobar ves­tern pos­ljed­njih deset­lje­ća teško doče­ka­ti, valja sva­ka­ko obra­ti­ti­ti pozor­nost na nje­ga. Redatelj Zahler smje­šta rad­nju u miran gra­dić koje­ga odjed­nom potre­sa­ju iznim­no dra­ma­tič­ni doga­đa­ji, budu­ći da je tije­kom noći okrut­no ubi­jen staj­ski momak, a isto­dob­no su ote­ti šeri­fov zamje­nik, ranje­ni zatvo­re­nik i lokal­na lje­po­ti­ca koja se bri­nu­la o nje­mu. Šerif (Kurt Russell) sum­nja da su poči­ni­te­lji pri­pad­ni­ci kani­bal­skog ple­me­na, koje živi u doli­ni uda­lje­noj neko­li­ko dana jaha­nja, pa brzin­ski skup­lja malu eki­pu i kre­će u potra­gu za njima.

Zahvaljujući dje­lo­va­nji­ma kani­bal­skog ple­me­na, naro­či­to nji­ho­vim pogan­skim ritu­ali­ma i svi­re­pim meto­da­ma eli­mi­na­ci­je pro­tiv­ni­ka, “Ratna sje­ki­ra” nije žan­rov­ski čis­ti ves­tern, nego dije­lom gra­ni­či i s horo­rom. Čini se da Zahler namjer­no poten­ci­ra nji­ho­vu krvo­loč­nost žele­ći pre­is­pi­ta­ti zapad­njač­ku dvo­lič­nost, odnos­no nagla­si­ti dvoj­bu je li bje­lač­ka civi­li­za­ci­ju u srži dois­ta huma­ni­ja ili se samo pre­tva­ra ispod naiz­gled ugla­đe­ni­je maske. Najveća vri­jed­nost fil­ma je u sra­zu natu­ra­lis­tič­kih pri­zo­ra i dos­ljed­no raz­ra­đe­nog ugo­đa­ja te smi­re­ne nara­ci­je uz detalj­nu karak­te­ri­za­ci­ju liko­va i dojm­lji­ve dija­lo­ške sek­ven­ce, čime se Zahler isti­če i kao vrlo spo­so­ban scenarist.

Naročito je zanim­ljiv odnos šeri­fa i nje­go­vog osta­rje­log pomoć­ni­ka (Richard Jenkins), koji i usred naj­ne­iz­vjes­ni­jih doga­đa­nja ima­ju dovolj­no inte­lek­tu­al­nog ela­na i smi­re­nos­ti za filo­zof­sko pro­miš­lja­nje deta­lja nji­ho­ve sva­kod­ne­vi­ce. Kombinacija bes­ti­jal­nog nasi­lja i dija­lo­ške ose­buj­nos­ti “Ratne sje­ki­re” teško je uspo­re­di­va s bilo kojim ves­ter­nom, osim možda s Tarantinovim “Djangom”, iako je pot­pis­ni­ku ovih reda­ka Zahlerov prvi­je­nac dojmljiviji.

Elvis Lenić