Otvaranje samostalne izložbe slika „Raskrižja“ Mile Gvardiol

Otvaranje samos­tal­ne izlož­be sli­ka „Raskrižja“ Mile Gvardiol, bit će odr­ža­no u petak, 27. stu­de­nog, u 20 sati u gale­ri­ji Milotić. Izložba će osta­ti otvo­re­na do 16. prosinca.

Na otva­ra­nju će nas­tu­pi­ti Larisa Ivančić iz gru­pe Face to Face s obra­da­ma blu­es evergreena.

Iz pred­go­vo­ra:

Počevši od nju­jor­ške ško­le pre­ko mini­mal-arta, pa do umjet­ni­ka sa ovih pros­to­ra kao što su Miodrag B. Protić, Aleksandar Tomašević, Julije Knifer ili Radomir Damnjanović Damnjan, geome­trij­ska aps­trak­ci­ja otvo­ri­la je nesa­gle­di­va podru­čja izra­žaj­nih likov­nih moguć­nos­ti. Poetski i vizu­el­ni efek­ti pri­sut­ni na rani­jim sli­ka­ma Mile Gvardiol (reci­mo na onim rado­vi­ma iz cik­lu­sa „Predjeli duše“) sada su evo­lu­ira­li u pro­čiš­ćen men­tal­ni pros­tor, koji upra­vo nosi iskus­tvo geome­trij­ske aps­trak­ci­je. Tople, lir­ske kaden­ce iz pret­hod­nog sli­kar­skog bav­lje­nja ove umjet­ni­ce, sada je prev­la­dao kon­cept mate­ma­tič­kog miš­lje­nja, koji poštu­je puris­tič­ke ide­ale čis­to­će i egzak­t­nos­ti, mir i har­mo­ni­ju likov­nih struk­tu­ra, te usu­gla­še­nost pros­tor­nih pla­no­va. No, geome­tri­ja je za Milu Gvardiol samo pola­zi­šte za pro­ces poosob­lje­ne sli­kar­ske kon­tem­pla­ci­je na temu ras­križ­ja. Raskrižje jes­te važ­no kul­t­no, obred­no i mito­lo­ško-magij­sko mjes­to kod mno­gih indo­europ­skih naro­da. To je epi­fa­nij­ski pros­tor pri­bi­ra­nja, sre­di­šte svje­ta odak­le se pru­ža­ju zacr­ta­ni pute­vi. Na ras­križ­ju nam se valja zamis­li­ti i sabra­ti se
iznu­tra. Sa ras­križ­ja se odla­zi u nepoz­na­to, oda­tle poči­nje pustolovina.

Poliptisi Mile Gvardiol uka­zu­ju na sim­bo­lič­ku važ­nost ras­križ­ja. Jer, nisu li naša bića ras­križ­ja na koji­ma se suoča­va­ju raz­li­či­ti aspek­ti naših iden­ti­te­ta? Mila Gvardiol je izbje­gla opća mjes­ta i iko­nič­ke paten­te geome­trij­ske aps­trak­ci­je tako što je akti­vi­ra­la indi­vi­du­al­nu mito­lo­gi­ju i ispo­vi­jest unu­traš­njeg vida. Ona, dak­le, pre­do­ča­va unu­traš­nje duhov­no i dušev­no ras­križ­je i tako pro­ma­tra­ču osjet­lji­vog duhov­nog sas­ta­va otva­ra nove likov­ne obzo­re. Slikarsko polje ovdje je sabir­no mjes­to, ras­kr­s­ni­ca, poli­gon, fun­dus mogu­ćih pute­va. To je men­tal­ni i ima­gi­na­tiv­ni pros­tor otvo­re­nih i ogo­lje­nih unu­traš­njih ces­ti. Bijeli i sivi pute­vi, koji se pre­pli­ću na crnom mat tonu ima­ju suges­tiv­nost nečeg vita­lis­tič­ki pokretljivog.

Jednom auto­nom­nom zna­kov­noš­ću ovdje je dina­mi­zi­ra­no sli­kar­sko polje, koje u sebi nosi i nečeg od dale­kog odje­ka Escher-ovih ilu­zi­onis­tič­kih, gra­fič­kih meta­mor­fo­za. Na svo­jim sta­bil­no i kon­sek­vent­no obli­ko­va­nim polip­ti­si­ma, koji nika­ko nisu oslo­bo­đe­ni od ins­pi­ra­tiv­nog pod­stre­ka vid­lji­ve stvar­nos­ti, emo­ci­onal­na suz­dr­ž­lji­vost dove­de­na je do egzak­t­nos­ti. Sačuvavši svo­je jas­no estet­sko miš­lje­nje i inte­gri­tet aps­trak­t­ne sin­te­ze, Mila Gvardiol pro­naš­la je svo­ju intim­nu psi­ho­lo­šku dispoziciju.

Izvor

• izložba "Raskrižja"
• Larisa Ivančić
• Mila Gvardiol