„Ledeni komet“ Johna Frankenheimera u PULSKOJ FILMSKOK TVORNICI

Program Klubodroma Pulske film­ske tvor­ni­ce nas­tav­lja se ovo­ga čet­vrt­ka, 21. siječ­nja, fil­mom po oda­bi­ru čla­na Aleksandra Jovanovića koji će posje­ti­te­lje s počet­kom u 19 sati uves­ti u svi­jet „Ledenog kome­ta“ (The Iceman Cometh) Johna Frankenheimera iz 1973. godi­ne. Film je snim­ljen po isto­ime­noj dra­mi Eugenea O’Neilla iz 1939., a rad­nja je smje­šte­na u vri­je­me veli­ke kri­ze i depre­si­je 1912. godi­ne, kada su lju­di­ma naj­bo­lji pri­ja­te­lji bili tuga i alko­hol. Dolaskom Hickeya stva­ri se ipak poči­nju mijenjati…

„Kada sam prvi put pogle­dao ovu dra­mu pri­je otpri­li­ke 35 godi­na“, napi­sao je Jovanović u osvr­tu na film, „tako što još nisam vidio na film­skoj vrp­ci. Ona oda­je dojam svo­je­vr­s­ne pomak­nu­tos­ti koja ima svo­je oprav­da­nje. U njoj je pri­ka­za­na gale­ri­ja izgub­lje­nih, posr­nu­lih, tra­gi­ko­mič­nih figu­ra raz­li­či­tih pro­fi­la i neo­bič­nih sud­bi­na, koje u gos­ti­oni­ci, zajed­no s vlas­ni­kom, uta­pa­ju bol u alko­ho­lu i sanja­ju o mogu­ćem povrat­ku. Te figu­re nisu aps­trak­t­ne već vrlo kon­kret­ne, a odraz su druš­tve­nog kon­tek­s­ta, iako soci­olo­šku poza­di­nu može­mo tek naslutiti.

Kao odre­đe­nu katar­zu, svi išče­ku­ju putu­ju­ćeg trgov­ca Hickeya, koji ih posje­ću­je dva put godiš­nje te ih pri­tom čas­ti pićem i zabav­lja. Ambijent i atmo­sfe­ra živo­pis­no osli­ka­va­ju sta­nje duha u gos­ti­oni­ci. Kada se Hickey napo­kon poja­vi deša­va se neo­če­ki­va­ni obrat. Umjesto zajed­nič­kog opi­ja­nja on nudi druš­tvu tre­zve­nost i raz­bi­ja­nje ilu­zi­ja. Film tada dobi­va punu dra­ma­ti­ku, jer situ­aci­ja poči­nje nali­ko­va­ti grup­noj psihoterapiji.

Dijalozi su neo­bič­ni i zanim­lji­vi, a Lee Marvin, koji tuma­či kariz­ma­tič­nog Hickeya, izu­zet­no je dojm­ljiv. Iako sva­ki lik posje­du­je ori­gi­nal­nost, Marvinova osob­nost se poseb­no isti­če. Za istak­nu­ti je i Robert Ryan u ulo­zi Larya, biv­šeg anar­his­ta koji nas­tu­pa kao filo­zof te u sve­mu vidi dvi­je stra­ne, ali sada se niče­mu ne nada i samo čeka laku smrt.“

Upravo je zahva­lju­ju­ći Ryanu film dobio više nagra­da za naj­bo­lju mušku (spo­red­nu) ulo­gu, no one su dodi­je­lje­ne glum­cu pos­t­hum­no budu­ći da je umro pri­je pre­mi­je­re. Također, ovo je bio pos­ljed­nji film još jed­nog veli­ka­na – Fredrica Marcha.

Izvor

• Pulska filmska tvornica
• „Ledeni komet“