Mitrović i Šuran predstavljat će Hrvatsku na Milanskom trijenalu

Ministarstvo kul­tu­re Republike Hrvatske obja­vi­lo rezul­ta­te pozi­va za pred­la­ga­nje kus­to­ske kon­cep­ci­je hrvat­skog izlož­be­nog nas­tu­pa na XXI. Milanskom tri­je­na­lu, a ocje­nji­vač­ki sud je jed­no­glas­no odlu­čio da će Hrvatsku će u Milanu pred­stav­lja­ti kus­to­ska kon­cep­ci­ja auto­ra Ivice Mitrovića i Olega Šurana. O kan­di­da­tu­ri za kus­to­sku kon­cep­ci­ju odlu­čio je Ocjenjivački sud u sas­ta­vu Ivana Fabrio, Goroslav Keller, Ada Kezić, Nevena Tudor Perković i Koraljka Vlajo. Na Javni poziv za kus­to­sku kon­cep­ci­ju hrvat­skog izlož­be­nog nas­tu­pa na XXI. među­na­rod­noj izlož­bi Milanski tri­je­na­le pris­ti­gla su dva rada: „Dal leta­me nas­co­no i fiori, dai diaman­ti non nas­ce nien­te“, autor­ske gru­pe Zadruga Praksa i „Spekulativnost – pos­t­di­zaj­ner­ska prak­sa ili nova uto­pi­ja?“, auto­ra Ivice Mitrovića i Olega Šurana. U obraz­lo­že­nju se navo­di da je „rad ute­me­ljen na pret­hod­nim istra­ži­va­nji­ma auto­ra kon­cep­ta o suvre­me­noj spe­ku­la­tiv­noj dizajnerskoj/umjetničkoj prak­si u Hrvatskoj te temom Nove pos­t­di­zaj­ner­ske prak­se u pot­pu­nos­ti odgo­va­ra kon­cep­ci­ji Trijenala („Dizajn pos­li­je dizajna“).

Osnovu kon­cep­ci­je čini dese­tak rado­va reno­mi­ra­nih doma­ćih auto­ra, koji se mogu svr­sta­ti u dome­nu spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na. Riječ je, izme­đu osta­log, o auto­ri­ma s među­na­rod­nim iskus­tvom obra­zo­va­nja i izla­ga­nja te hrvat­ska spe­ku­la­tiv­na prak­sa tako pos­ta­je sje­ci­šte glo­bal­nih utje­ca­ja (har­var­d­ski, lon­don­ski, skan­di­nav­ski, medi­te­ran­ski, bli­sko­is­toč­ni) i lokal­ne inter­pre­ta­ci­je. Globalni / lokal­ni kon­tek­s­ti nagla­še­ni su dodat­nim sadr­ža­ji­ma poput niza inter­v­jua s auto­ri­ma i auto­ri­ca­ma izlo­ža­ka, ali i rele­vant­nim među­na­rod­nim struč­nja­ci­ma u sfe­ri spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na. Ujedno, dio rado­va već je duže vri­je­me pri­su­tan na sce­ni te pred­lo­že­ni pos­tav pos­ta­je svo­je­vr­s­ni pre­sjek rela­tiv­no krat­ke hrvat­ske povi­jes­ti tak­ve dizaj­ner­ske prakse.

Ocjenjivački sud pose­bi­ce nagla­ša­va važ­nost otvo­re­nos­ti kon­cep­ci­je pre­ma među­na­rod­nom dija­lo­gu o novim dizaj­ner­skim prak­sa­ma, a time i moguć­nost kre­ira­nja među­na­rod­no rele­vant­ne plat­for­me. Također, Ocjenjivački sud isti­če edu­ka­cij­sku ulo­gu pla­ni­ra­nog kata­lo­ga kao svo­je­vr­s­nog reade­ra spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na poten­ci­jal­no zna­čaj­nog i u među­na­rod­nim okvi­ri­ma te, daka­ko, činje­ni­cu da pred­lo­že­ni kon­cept omo­gu­ća­va zna­čaj­nu među­na­rod­nu pro­mo­ci­ju većeg bro­ja doma­ćih dizaj­ne­ra i umjetnika.

Sažetak iza­bra­nog kon­cep­ta: „Spekulativnost – pos­t­di­zaj­ner­ska prak­sa ili nova utopija?“

Autori: Ivica Mitrović i Oleg Šuran

Suradnici: Filip Havranek i Kristina Lugonja (Havranek+Lugonja)

Sudionici: Lina Kovačević, Robert Čanak, Anselmo Tumpić, Nikola Bojić, Damir Prizmić, Ivica Mitrović, Oleg Šuran, Andreja Kulunčić, Nina Bačun i Anders Mellbrat, Silvio Vujičić

„“Novi dizaj­ne­ri” pro­miš­lja­ju ulo­gu teh­no­lo­gi­je u sva­kod­nev­nom živo­tu, na način da se više ne bave apli­ka­ci­ja­ma teh­no­lo­gi­je, već nje­nim impli­ka­ci­ja­ma. Dolazi do odma­ka od kon­zu­me­ris­tič­ke per­s­pek­ti­ve dizaj­na, koja je vođe­na zah­tje­vi­ma trži­šta, pre­ma širem druš­tve­nom kon­tek­s­tu. Novi dizaj­ne­ri koris­te dizajn kao medij i foku­si­ra­ju se na kon­cep­te i arte­fak­te koji ne rje­ša­va­ju pro­ble­me i ne daju jed­noz­nač­ne odgo­vo­re, već pos­tav­lja­ju pita­nja i otva­ra­ju teme. Spekulativni dizajn je kri­tič­ka dizaj­ner­ska prak­sa koja obu­hva­ća ili je u rela­ci­ji s nizom slič­nih prak­si koje nala­zi­mo pod nazi­vi­ma: kri­tič­ki dizajn, dizajn fik­ci­ja, dizajn buduć­nos­ti, anti­di­zajn, radi­kal­ni dizajn, pro­pit­ku­ju­ći dizajn, diskur­ziv­ni dizajn, kon­tra­dik­tor­ni dizajn, futu­ris­tič­ka ima­gi­na­ci­ja, umjet­nič­ki dizajn i dr. Radi se o diskur­ziv­noj dje­lat­nos­ti, koja je teme­lje­na na kri­tič­kom raz­miš­lja­nju i dija­lo­gu, te koja pro­pi­tu­je dizaj­ner­sku prak­su (i nje­go­vu moder­nis­tič­ku definiciju).

Recentni pri­mje­ri spe­ku­la­tiv­ne dizaj­ner­ske prak­se u doma­ćem kon­tek­s­tu su rijet­ki. Također, nije ni vid­lji­va neka snaž­na povi­jes­na refe­ren­ca i kon­ti­nu­itet ovak­ve prak­se u lokal­nom kon­tek­s­tu. Stoga je cilj ovog pro­jek­ta na jed­nom mjes­tu pri­ka­za­ti i kon­tek­s­tu­ali­zi­ra­ti rele­vant­ne suvre­me­ne spe­ku­la­tiv­ne rado­ve hrvat­skog kon­tek­s­ta koji, iako čes­to sami sebe tako ne nazi­va­ju, spa­da­ju u podru­čje spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na. Odabrani su sli­je­de­ći auto­ri i auto­ri­ce: Lina Kovačević, Robert Čanak, Anselmo Tumpić, Nikola Bojić, Damir Prizmić, Ivica Mitrović i Oleg Šuran, Nina Bačun i Anders Mellbrat. Dodatno su uklju­če­ni rado­vi koji nisu nomi­ni­ra­ni kao dizaj­ner­ski rado­vi, ali spa­da­ju u bli­sku spe­ku­la­tiv­nu prak­su (Andreja Kulunčić, Silvio Vujičić). Zajedničko nave­de­nim rado­vi­ma je da zapra­vo ne pos­to­ji neki spe­ci­fič­ni ili dis­tin­k­tiv­ni pris­tup spe­ku­la­tiv­noj prak­si, već je zapra­vo on reflek­si­ja glo­bal­nog utje­ca­ja (pris­tu­pa i meto­do­lo­gi­ja). Stoga u oda­bra­nim rado­vi­ma može­mo išči­ta­ti spe­ku­la­tiv­nost kroz raz­li­či­te dis­ci­pli­ne, vid­lji­vi su spe­ci­fič­ni pris­tu­pi raz­li­či­tih ško­la, a dodat­no se iden­ti­fi­ci­ra­ju i neke od glav­nih tema koji­ma se bavi spe­ku­la­tiv­na praksa.

Cilj pred­lo­že­nog kon­cep­ta je pri­bli­ža­va­nje spe­ku­la­tiv­ne dizaj­ner­ske prak­se kao suvre­me­ne prak­se veli­kog poten­ci­ja­la, ali u isto vri­je­me i kri­tič­ko pro­pi­ti­va­nje pos­to­je­ćih nedos­ta­ta­ka i poten­ci­jal­nih pro­ble­ma ovog dizaj­ner­skog pris­tu­pa. Stoga je plan napra­vi­ti seri­ju inter­v­jua s auto­ri­ma i auto­ri­ca­ma rado­va izlož­be, koji bi kon­tek­s­tu­ali­zi­ra­li svo­ju prak­su unu­tar spe­ku­la­tiv­nog podru­čja. Dodatno bi se uklju­či­li i raz­go­vo­ri s među­na­rod­nim struč­nja­ci­ma i prak­ti­kan­ti­ma u podru­čju spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na. Razgovori bi bili inte­gri­ra­ni unu­tar kata­lo­ga, koji bi na ovaj način, zajed­no s uvod­nim tek­s­tom, pred­stav­ljao svo­je­vr­s­ni reader spe­ku­la­tiv­ne dizaj­ner­ske prakse.“

Izvor

• Ivica Mitrović i Oleg Šuran
• XXI. Milanski trijenale