Vestern kao kazališna predstava

KINO: MRSKA OSMORKA, reda­te­lja Quentina Tarantina

Kad su Quentina Tarantina jed­nom upi­ta­li koji mu je reda­telj ves­ter­na naj­ma­nje bli­zak, on je bez krz­ma­nja odgo­vo­rio da je riječ o Johnu Fordu, što vrlo pre­ciz­no pot­vr­đu­je nje­gov svje­to­na­zor i film­sku poetiku.

Veteran kla­sič­nog ves­ter­na Ford sni­mao je fil­mo­ve o živo­tu i pro­ta­go­nis­ti­ma koji su suoče­ni s moral­nim nor­ma­ma, druš­tve­nom zajed­ni­com i suro­vom, ali veli­čans­tve­nom pri­ro­dom, dok Tarantino obo­ža­va pos­t­mo­der­nis­tič­ke igra­ri­je potak­nu­te nje­go­vim fil­mo­film­skim iskus­tvom. Sličnim je pris­tu­pom naprav­ljen i nje­gov novi ves­tern „Mrska osmor­ka“ (The Hateful Eight) u koje­mu se sku­pi­ne lova­ca na gla­ve i tra­že­nih odmet­ni­ka susre­ću u drve­noj koli­bi usred snjež­ne div­lji­ne Wyominga.

Tarantinu su iznim­no bli­ski reda­te­lji špa­ge­ti ves­ter­na, što se i ovdje vrlo jas­no uoča­va, iako je odlu­čio ispus­ti­ti mno­ge ele­men­te (veli­čans­tve­na pri­ro­da, jaha­nje na konji­ma, akci­ja u eks­te­ri­je­ru i slič­no) koji pri­pa­da­ju upra­vo žan­ru ves­ter­na. Tarantinov sce­na­rij mogao se uz malo mašto­vi­ti­jeg reda­te­lja glat­ko odi­gra­ti i na kaza­liš­noj pozor­ni­ci, naro­či­to ako se uzmu u obzir nje­go­vi tra­di­ci­onal­no dugač­ki, crno­hu­mor­ni i vrc­ka­vi dija­lo­ški dijelovi.

Pritom je ves­tern malo zači­nio i sas­toj­ci­ma dru­gih žan­ro­va, naro­či­to detek­tiv­skog fil­ma, što je rezul­ti­ra­lo egzo­tič­nim žan­rov­ski mije­ša­nim jelom, a rezul­tat je tipi­čan za cje­lo­ku­pan Tarantinov opus. S jed­ne stra­ne, ne može se reći da film nije zaba­van i da je pre­du­ga­čak s obzi­rom na dulji­nu (goto­vo tri sata). No s dru­ge stra­ne, Tarantino sni­ma uvi­jek isti film (iako su to govo­ri­li i za veli­ke reda­te­lje poput rani­je spo­me­nu­tog Forda) koji je jed­na dobra zafr­kan­ci­ja i to je uglav­nom sve.

Ostaje nejas­no što to defi­ni­ra Tarantina kao veli­kog suvre­me­nog reda­te­lja čiji se sva­ki novi film ner­voz­no išče­ku­je. Nije li nje­go­va pozi­ci­ja kul­t­nog umjet­ni­ka suvre­me­ne ame­rič­ke kine­ma­to­gra­fi­je već godi­na­ma precijenjena?

Elvis Lenić