Adolescenti kao slika srpskog društva

KINO: PORED MENE, reda­te­lja Stevana Filipovića

Nakon mla­dog Slovenca Roka Bičeka (Razredni nepri­ja­telj), u jedan raz­red matu­ra­na­ta ušao je i srp­ski reda­telj Stevan Filipović s fil­mom „Pored mene“, koji se upra­vo pri­ka­zu­je u hrvat­skim kinima.

Filipović pra­ti raz­red beograd­skih matu­ra­na­ta koje raz­red­ni­ca, nakon što posum­nja da su je upra­vo nje­zi­ni uče­ni­ci napa­li i zas­tra­ši­li u mra­ku, zaklju­ča­va u škol­sku zgra­du tije­kom jed­ne noći da sami pro­na­đu i otkri­ju kriv­ca. Redatelj, koji je već obra­đi­vao tema­ti­ku pro­ble­ma­tič­nih ado­les­ce­na­ta u fil­mu „Šišanje“, vrlo dobro por­tre­ti­ra mnoš­tvo mla­dih liko­va, a rad­nja je zanim­lji­va i dina­mič­na una­toč sku­če­nom pros­to­ru na kojem se odvija.

Naravno, Filipovićevi liko­vi pri­tom pred­stav­lja­ju i pro­ble­ma­tič­ne toč­ke suvre­me­nog srp­skog druš­tva (homo­fo­bi­ja, naci­ona­li­zam, nar­ko­man­ska mafi­ja i dru­go), ali zahva­lju­ći vrlo dina­mič­noj i vje­što reži­ji ta počet­na didak­tič­nost ne sme­ta film­skoj cje­li­ni. Mogli bismo reći da je kino dru­že­nje s pro­ble­ma­tič­nim ado­les­cen­ti­ma vrlo koris­no gle­da­telj­sko iskus­tvo, ne samo za nji­ho­ve vrš­nja­ke, a ujed­no i opti­mis­tič­ni­je od turob­nog prvi­jen­ca Maje Miloš (Klip).

Elvis Lenić