Fenomen Gianfranca Rosija

Talijanski reda­telj Gianfranco Rosi je svo­je­vr­s­ni feno­men suvre­me­ne europ­ske kinematografije. 

Prije neko­li­ko godi­na osvo­jio je Zlatnog lava za doku­men­ta­rac „Sacro GRA“, koji pra­ti sud­bi­ne pro­ta­go­nis­ta nas­ta­nje­nih u bli­zi­ni veli­ke rim­ske zaobi­laz­ni­ce, kao prvi autor doku­men­tar­nog fil­ma u povi­jes­ti vene­ci­jan­skog fes­ti­va­la. Ovog viken­da osvo­jio je Zlatnog med­vje­da za doku­men­tar­ni film „Fuocoammare“, koji se bavi izbje­glič­kom kri­zom na tali­jan­skom oto­ku Lampedusa.

Iako je nje­gov novi film tri­jum­fi­rao dije­lom i zbog aktu­al­ne izbje­glič­ke tema­ti­ke, svi se sla­žu da je riječ o jed­nom od naj­dojm­lji­vi­jih fil­mo­va ovo­go­diš­njeg Berlinalea. S obzi­rom da su fes­ti­val­ski doku­men­tar­ci ipak u dru­gom pla­nu u odno­su na igra­ne fil­mo­ve, ovak­vo Rosijevo pos­tig­nu­će rav­no je goto­vo čudu. Nadajmo se da će doma­ći dis­tri­bu­te­ri ima­ti slu­ha i pus­ti­ti „Fuocoammare“ u hrvat­ska kina.

E. L.