Nova dimenzija filma o holokaustu

KINO: SAULOV SIN, reda­telj László Nemes

Tijekom pro­tek­lih deset­lje­ća gle­da­li smo broj­ne igra­ne fil­mo­ve s tema­ti­kom holo­ka­us­ta koji se nisu uspje­li uzdi­ći iznad pro­sje­ka, čak ni kada je iza kame­re sta­jao reda­telj­ski veli­kan s pro­živ­lje­nim rat­nim tra­uma­ma poput Romana Polanskog (Pijanist).

Čini se da ja konač­no snim­ljen film o holo­ka­us­tu koji neće lako biti zabo­rav­ljen, a riječ je o „Saulovom sinu“ (reda­telj László Nemes), osva­ja­ču broj­nih važ­nih nagra­da i veli­kom kan­di­da­tu za pred­sto­je­ćeg Oscara u kate­go­ri­ji stra­nog fil­ma. Glavni lik Saul (Géza Röhrig) je mađar­ski Židov zato­čen u logo­ru Auschwitz-Birkenau, pri­pad­nik jedi­ni­ce zatvo­re­ni­ka izdvo­je­nih od ostat­ka logo­ra koji odvo­de osta­le zatvo­re­ni­ke u plin­ske komo­re i odstra­nju­ju leše­ve. Tijekom jed­nog čiš­će­nja Saul naba­sa na leš dje­ča­ka i pos­ta­je uvje­ren da je to nje­gov sin, a zatim se grče­vi­to baca na potra­gu za rabi­nom koji bi dos­toj­no sahra­nio dijete.

Nemesova pri­ča je meta­fo­ra ljud­skos­ti i grče­vi­ta potra­ga za činom koji pru­ža barem dje­lić smis­la u tre­nu­ci­ma pot­pu­nog sumra­ka vje­re, mora­la, razu­ma i emo­ci­ja, ali naj­im­pre­siv­ni­ji je upra­vo vizu­al­ni stil kojim je izve­de­na. Kamera je dos­lov­no zali­jep­lje­na za nas­lov­nog juna­ka i stal­no ga pra­ti u grče­vi­tom kre­ta­nju logo­rom. Izoštren je samo Saul i liko­vi s koji­ma izrav­no komu­ni­ci­ra, dok je sve što se nala­zi u daljim pla­no­vi­ma zamu­će­no, a kre­ta­nje kame­re pra­će­no je kon­ti­nu­ira­nim poza­din­skim zvu­ko­vi­ma koji iza­zi­va­ju dodat­nu nela­go­du (gala­ma, puc­nje­vi, tut­nja­va i slično).

Gledatelj stal­no nas­to­ji razaz­na­ti deta­lje poza­di­ne, ali ne uspi­je­va vidje­ti jas­no nego samo u naz­na­ka­ma. Na taj način Nemes poti­če straš­no neugo­dan i kla­us­tro­fo­bi­čan osje­ćaj, ne dozvo­lja­va gle­da­te­lju da barem nakrat­ko skre­ne mis­li i pre­dah­ne od muke koju gle­da, nego ga još dub­lje uvla­či u stra­vi­čan vrtlog ira­ci­onal­nog nasilja.

Pritom je naro­či­to učin­ko­vi­to Saulovo lice pot­pu­no liše­no emo­ci­ja, koje svje­do­či o meha­nič­kim poku­ša­ji­ma pro­du­lje­nja egzis­ten­ci­je od danas do sutra, bez ikak­ve nade u povra­tak odu­ze­te ljud­skos­ti. László Nemes podi­gao je film o holo­ka­us­tu na novu razi­nu, što će pro­tok vre­me­na zasi­gur­no potvrditi.

Elvis Lenić