El Sistema u Istri

„Glazba tre­ba biti pre­poz­na­ta kao agent druš­tve­nog razvo­ja u naj­vi­šem smis­lu, jer pre­no­si naj­vi­še vri­jed­nos­ti – soli­dar­nost, har­mo­ni­ju, među­sob­no suosje­ća­nje. A ima kako spo­sob­nost iska­zi­va­nja uzvi­še­nih osje­ća­ja, tako i obje­di­nja­va­nja cije­lih zajed­ni­ca.“ José Antonio Abreua, osni­vač El Sistema

Prezentacijama u Dnevnom borav­ku Društvenog cen­tra Rojc u čet­vr­tak i subo­tu, 3. i 5. ožuj­ka zapo­če­lo je pred­stav­lja­nje jed­nog vrlo ins­pi­ra­tiv­nog pro­jek­ta koji je, nakon što je 1975. pokre­nut u Venezueli i sada se već pro­vo­di u više od 100 cen­ta­ra u 60 zema­lja svi­je­ta, sti­gao i u Istru. Riječ je o pro­jek­tu El sis­te­ma koji će u Istri zaži­vje­ti kao pro­jekt „El Sistema u Istri – Poticanje ino­va­tiv­nih obli­ka filan­tro­pi­je u lokal­nim zajed­ni­ca­ma za pot­po­ru odr­ži­vos­ti orga­ni­za­ci­ja civil­nog druš­tva“, a pro­vo­di ga Udruga SO DO iz Zagreba. Središte Europske mre­že El Sistema cen­ta­ra je u Beču, a Hrvatska je jed­na od nje­nih zema­lja – osni­va­ča. Carmen Hiti, direk­to­ri­ca Udruge So-Do, pri­sut­ne je naj­pri­je upoz­na­la s krat­kom povi­ješ­ću i meto­do­lo­gi­jom ovog glaz­be­no-soci­jal­nog pro­gra­ma koji može stvo­ri­ti i vrhun­ske glaz­be­ni­ke ali prvens­tve­no stre­mi dras­tič­noj pro­mi­je­ni život­ne puta­nje sto­ti­na­ma tisu­ća potre­bi­te dje­ce diljem svijeta.

Potekao je iz Venezuele, kao ide­ja veli­kog huma­nis­ta, José Antonio Abreua, samo­za­taj­nog, no kariz­ma­tič­nog čovje­ka za kojeg mno­gi sma­tra­ju da bi mu se za nje­gov zas­lu­ge mora­la dodi­je­li­ti Nobelova nagra­da. On je svoj život posve­tio pos­tav­lja­nju tog izvan­red­nog ino­va­tiv­nog pro­jek­ta glaz­be­nog obra­zo­va­nja od naj­ra­ni­je dobi kojim se nas­to­ji pobolj­ša­ti živo­te dje­ce i mla­dih u nje­ga uklju­če­ne, a time indi­rek­t­no i zajed­ni­ca koji­ma pri­pa­da­ju. Osnovna je pret­pos­tav­ka da je sre­tan i ispu­njen poje­di­nac temelj isto tak­vog druš­tva. Abreuova počet­na ide­ja bila je pomo­ći, kroz kla­sič­nu glaz­bu, u rje­ša­va­nju soci­jal­nih pro­ble­ma u Venezueli, u kojoj 60% sta­nov­niš­tva živi ispod gra­ni­ce siro­maš­tva. Nudeći bes­plat­ne ins­tru­men­te i ško­la­ri­ne kroz mre­žu izvan nas­tav­nih cen­ta­ra diljem zem­lje, El Sistema je zadr­žao tisu­će mla­dih poda­lje od dro­ge, alko­ho­la i ban­di pove­za­nih s nasi­ljem na uli­ca­ma, a doveo je i do stva­ra­nja 30 pro­fe­si­onal­nih orkes­ta­ra. U svi­je­tu danas ima više od pola mili­ju­na El sis­te­ma uče­ni­ka, s pla­no­vi­ma za pro­ši­re­nje kako bi ih se uklju­či­lo oko milijun.

Mnogi poči­nju poha­đa­ti lokal­ne El Sistema cen­tre koji se nazi­va­ju “nuk­leo”, već u dobi od dvi­je ili tri godi­ne, a veli­ka veći­na nas­tav­lja i kroz svo­je tinej­džer­ske godi­ne. El Sistemov pris­tup glaz­be­nom obra­zo­va­nju nagla­ša­va inten­ziv­no sudje­lo­va­nje u ansam­blu (orkes­tru, zbo­ru, manjim glaz­be­nim sas­ta­vi­ma) u naj­ra­ni­jim faza­ma, grup­no uče­nje, među­sob­no poma­ga­nje u uče­nju, a sve­pri­sut­no je i opre­dje­lje­nje za odr­ža­va­nje rados­ti i zaba­ve zajed­nič­kog glaz­be­nog usa­vr­ša­va­nja i muzi­ci­ra­nja. Nastavnici pru­ža­ju indi­vi­du­al­nu paž­nju sva­kom uče­ni­ku. Ako pri­mi­je­te da je dije­te pro­pus­ti­lo nuk­leo dva dana bez pret­hod­ne naj­a­ve, oni čes­to posje­ću­ju nje­gov dom kako bi se ras­pi­ta­li o odsut­nos­ti, te su dobro upoz­na­ti s indi­vi­du­al­nim okol­nos­ti­ma sva­kog polaz­ni­ka. Učenici nas­tu­pa­ju pred publi­kom što je više mogu­će, jer im to sma­nju­je pri­ti­sak for­mal­ne izved­be, rje­ša­va­nja tre­me i gra­di samo­po­uz­da­nje te omo­gu­ću­je da izvo­đe­nje pos­ta­ne pri­rod­ni dio nji­ho­vog glaz­be­nog živo­ta. Često pra­te i nas­tu­pe svo­jih kole­ga, što im dopu­šta da se ogle­da­ju i budu ins­pi­ri­ra­ni nji­ho­vim uspjesima.

Temeljne vri­jed­nos­ti na koji­ma El Sistema poči­va su ljud­ska pra­va (na dos­to­jan život, pos­tig­nu­ća i dava­nja dopri­no­sa druš­tvu, pra­vo sva­kog dje­te­ta da ima dos­tup kul­tu­ri i umjet­nos­ti); druš­tve­ne oba­ve­ze (poma­ga­nje, zašti­ta pra­va dru­gih i ispu­nja­va­nje vlas­ti­tog poten­ci­ja­la); jača­nje duha (pret­pos­tav­ka je „ako se lju­di­ma omo­gu­ći dobi­ti duhov­no hra­nu, oni će izna­ći nači­ne da nahra­ne i svo­je tije­lo“), vje­ra u mla­de (jer u sva­kom dje­te­tu pos­to­je neo­gra­ni­če­ni poten­ci­ja­li i potre­ba da stre­mi izvr­s­nos­ti), te kon­ti­nu­ira­ni razvoj (nika­da se ne „dos­ti­že cilj“, već se u „pro­ce­su dos­ti­za­nja“ stal­no nas­to­ji na usa­vr­ša­va­nju i uklju­či­va­nju što više novih uče­ni­ka). Takav stav kod uklju­če­nih razvi­ja flek­si­bil­nost, eks­pe­ri­men­ti­ra­nje, kre­ativ­nost i sprem­nost na rizik, jer se današ­nji neus­pjeh per­ci­pi­ra tek kao odskoč­na daska za sutraš­nji uspjeh, a ne kao nje­go­va konač­na prepreka.

Projekt ras­te iz lju­ba­vi pre­ma dje­ci na prvom, te lju­ba­vi za glaz­bu na dru­gom mjes­tu. Naglasak je stav­ljen na stva­ra­nje zajed­ni­ce u kojoj se lju­di među­sob­no podr­ža­va­ju. Nastavnici i uče­ni­ci podjed­na­ko ula­žu kako u osob­ni tako i u zajed­nič­ki razvoj i uspjeh, stva­ra­ju­ći mjes­to gdje se dje­ca osje­ća­ju sigur­no i potak­nu­to. Primarni fokus El Sistema je upra­vo ta nje­go­va druš­tve­na kom­po­nen­ta, to stva­ra­nje dnev­nog sigur­nog uto­či­šta u kojem se kroz radost i zaba­vu u sva­kom polaz­ni­ku izgra­đu­je samo­po­što­va­nje i sve pozi­tiv­ne soci­jal­ne vje­šti­ne koje će im biti od neiz­mjer­ne vri­jed­nos­ti u nas­tav­ku živo­ta, nas­ta­vi­li se oni ili ne bavi­ti glaz­bom. U sklad­noj atmo­sfe­ri zajed­nič­kog muzi­ci­ra­nja dje­ca izgra­đu­ju dubo­ki osje­ćaj vri­jed­nos­ti, kako vlas­ti­te tako i svo­jih glaz­be­nih pri­ja­te­lja, osje­ća­ju se volje­ni­ma i cije­nje­ni­ma, te s povje­re­njem ula­ze u grup­ne pro­ce­se i surad­nju, što im omo­gu­ću­je da se u konač­ni­ci osje­ća­ju sprem­ni­ma odgo­va­ra­ti na sve život­ne izazove.

Ljudi koji rade u El sis­te­ma cen­tri­ma naj­češ­će su i sami proš­li kroz pro­gram i svjes­ni su pri­je sve­ga nje­go­ve soci­jal­ne kom­po­nen­te, te tako pre­uzi­ma­ju višes­tru­ke ulo­ge u odno­si­ma. Djelujući kao odgo­vor­ni gra­đa­ni sprem­ni dati svoj dopri­nos i indi­vi­du­al­no rade­ći sa sva­kim dje­te­tom i nje­go­vom obi­te­lji, kao umjet­ni­ci, uči­te­lji, a i kao znans­tve­ni­ci koji razvi­ja­ju ino­va­tiv­ne glaz­be­ne i druš­tve­ne puto­ve, oni uče­ni­ke poti­ču da se razvi­ja­ju jed­na­ko tako – holistički.

Projekt „El Sistema u Istri“ Udruga SO DO (Sustav orkes­ta­ra dje­ce i omla­di­ne) pro­vo­di u part­ner­stvu sa Zakladom za poti­ca­nje part­ner­stva i razvoj civil­nog druš­tva, te uz pot­po­re EU i Ureda za udru­ge Vlade RH. Kako je pojas­ni­la gos­po­đa Hiti, prem­da lokal­ni Centri rade neo­vis­no jed­ni od dru­gih i čes­to pri­la­go­đa­va­ju svo­je pro­gra­me lokal­nim situ­aci­ja­ma, svi su pove­za­ni u svjet­ski Sistema pokret i susre­ću se na Sistema fes­ti­va­li­ma, radi­oni­ca­ma i semi­na­ri­ma. To su naj­in­ten­ziv­ni­ja i dje­ci poseb­no dra­ga doga­đa­nja u koji­ma Sistema orkes­tri iz cije­log svi­je­ta dije­le isti reper­to­ar i teh­ni­ku, utje­lov­lju­ju­ći tako ide­ale El Sistema – dije­lje­nje i učenje.

Na pre­zen­ta­ci­je u Dnevnom borav­ku DCa Rojc oda­zva­li su se zain­te­re­si­ra­ni ponaj­vi­še iz obra­zov­nog i kul­tur­nog sek­to­ra, pru­živ­ši tako podr­šku pro­jek­tu. Najavljeno je još neko­li­ko pre­zen­ta­ci­ja: u Pazinu, 7. ožuj­ka, u Društvenom cen­tru Veli Jože, 18 sati: u Velikoj vijeć­ni­ci u Labinu, 8. Ožujka u 18 sati, te u Porečkom Centru za mla­de, 9. ožuj­ka u 15 sati. U Puli će se još jed­na pre­zen­ta­ci­ja odr­ža­ti 17. ožuj­ka u Domu hrvat­skih bra­ni­te­lja, kao i okru­gli stol 22. ožuj­ka, kada će se poku­ša­ti pri­vu­ći i zain­te­re­si­ra­ne za spon­zo­ri­ra­nje ovog iznim­no vri­jed­nog projekta.

Zaključimo još jed­nim cita­tom osni­va­ča El sis­te­ma, iz jed­nog od rijet­kih inter­v­jua koje je dao u živo­tu, a odno­si se na “Tocar y Luchar”, ili „Svirati i bori­ti se“, što je od počet­ka moto ovog pro­jek­ta: „Taj je moto pro­iza­šao iz našeg naj­ra­ni­jeg iskus­tva, kada smo ima­li toli­ko pre­pre­ka oko nje­go­vog pro­vo­đe­nja – nedos­ta­tak pros­to­ra, ins­tru­me­na­ta, finan­cij­skih sred­sta­va”, objaš­nja­va on. “Muziciranje je oblik bor­be, bori­mo se da poka­že­mo valja­nost nas­to­ja­nja koji­ma smo pre­da­ni. Borba je to pro­tiv pre­pre­ka koje nam se putem name­ću, tako da se uvi­jek kod dje­ce osvješ­ću­je i to dvos­tru­ko zna­če­nje, da su koli­ko umjet­ni­ci toli­ko i bor­ci za bolje društvo”.

Više:

Udruga SO DO

TED tal­ks: Jose Antonio Abreu

Tekst Daniela KNAPIĆ

• Dnevni boravak DC-a Rojc
• El Sistema