Bijele večeri: “Rashomon” Akutagawe i Kurosawe U PULSKOJ FILMSKOJ TVORNICI

Književno-film­ske Bijele veče­ri Kluba Pulske film­ske tvor­ni­ce vra­ća­ju se ovo­ga čet­vrt­ka, 7. trav­nja, u 20 sati, a na pro­gra­mu će biti ekra­ni­za­ci­ja dvi­ju pri­ča Ryunosuka Akutagawe koje je legen­dar­ni Akira Kurosawa pre­to­čio u možda naj­poz­na­ti­ji japan­ski film svih vre­me­na – “Rashomon” iz 1950. Ulaz na pro­gram je slobodan.

Rashomon su naj­ve­će dve­ri u Kyotu, koje su nakon raz­nih epi­de­mi­ja i druš­tve­nih kri­za osta­le zapu­šte­ne te su s vre­me­nom pro­pa­le. Samotni slu­ga koji je ostao bez pos­la poku­ša­va u nji­ma pro­na­ći zak­lon, ali pri­mje­ću­je čud­no svje­tlo… Daljnji razvoj pri­če i nje­zin zavr­še­tak doča­ra­va­ju dra­mu čovje­ka suoče­nog s ruž­no­ćom ovo­ga svi­je­ta i zlom, moral­nom dile­mom i rela­tiv­noš­ću moral­nih vri­jed­nos­ti. Glasoviti Kurosawin film više se osla­nja na pri­ču “U lugu”, u kojoj kroz pro­tu­rječ­ne iska­ze svje­do­ka i sudi­oni­ka jed­no­ga zlo­či­na pisac pre­do­ču­je dvoj­be­nu rav­no­te­žu izme­đu ilu­zi­je, zbi­lje i rela­tiv­nos­ti isti­ne. Akutagawa je iznim­no zna­čaj­ni japan­ski pisac s počet­ka 20. sto­lje­ća, a nje­go­vo se pri­po­vi­je­da­nje odli­ku­je per­fek­ci­onis­tič­ki izbru­še­nim sti­lom i for­mom, kao i nagla­še­nim osje­ća­jem za para­doks ute­me­ljen u zenu. Tematski je čes­to crpio iz japan­skih sred­njo­vje­kov­nih puč­kih legen­di, ali je nadah­nu­će nala­zio i među kine­skim i europ­skim klasicima.

Akira Kurosawa koris­tio je za “Rashomon” dvi­je Akutagawine pri­če: nas­lov­nu “Rashomon” (pod­lo­ga za mjes­to rad­nje) i “U lugu” (pod­lo­ga za liko­ve i rad­nju). Film je snim­ljen u surad­nji sa sni­ma­te­ljem Kazuom Miyagawom, a glav­ne su ulo­ge tuma­či­li Toshiro Mifune, Machiko Kyō, Masayuki Mori i Takashi Shimura. Film opi­su­je silo­va­nje žene i kas­ni­je uboj­stvo nje­nog muža kroz raz­li­či­te pri­če četi­ri svje­do­ka, uklju­ču­ju­ći i silo­va­te­lja te, putem medi­ja, mrtvog muškar­ca. Priče su među­sob­no kon­tra­dik­tor­ne, pa gle­da­telj mora sam pro­su­di­ti koja je od njih toč­na. Priča se razvi­ja putem pri­sje­ća­nja četi­ri­ju liko­va – ban­di­ta Tađōmarua, ubi­je­nog samu­ra­ja, nje­go­ve žene i bez­i­me­nog drvo­sje­če – na doga­đa­je koji su se odvi­li jed­nog pos­li­je­pod­ne­va u lugu. Ali to je isto tako pri­sje­ća­nje u pri­sje­ća­nju, jer pri­če svje­do­ka razuz­da­nom puča­ni­nu izno­se drvo­sje­ča i sve­će­nik dok u raz­ru­še­noj stra­žar­ni­ci zva­noj Rašomon čeka­ju zavr­še­tak kiš­ne oluje.

Za Rašomon se može reći kako je pred­sta­vio Kurosawu i japan­sku kine­ma­to­gra­fi­ju zapad­noj publi­ci, a sma­tra se jed­nim od nje­go­vih remek-dje­la. Film je osvo­jio Zlatnog lava na Venecijanskom film­skom fes­ti­va­lu, a na 24. dodje­li Oscara uru­če­na mu je počas­na nagrada.

Bijele veče­ri pro­gram je Kluba PFT‑a kojeg vodi novi­nar Boris Vincek i koji iz mje­se­ca u mje­sec dovo­di ekra­ni­za­ci­je popu­lar­nih (i manje poz­na­tih) roma­na i krat­kih pri­ča, a struk­tu­ri­ran je poput klu­ba čita­te­lja. Projekcijama pret­ho­di kra­tak uvod u film i roman, a nakon gle­da­nja na ras­po­re­du je disku­si­ja s publi­kom. Koncept Bijelih veče­ri pret­pos­tav­lja da je publi­ka una­pri­jed pro­či­ta­la knji­gu kako bi disku­si­ja o adap­ta­ci­ji i pri­je­la­zu pri­če sa stra­ni­ce na ekran bila zanim­lji­vi­ja i potpunija.

Osnovne infor­ma­ci­je:

Knjiga: Ryunosuke Akutagawa “Rashomon i dru­ge pri­če” (Šareni dućant, 2000., 188 str.) – dos­tup­na u Gradskoj knjiž­ni­ci i čita­oni­ci Pula u pet (5) primjeraka.

Film: “Rashomon” (1950.) / Režija: Akira Kurosawa / Glavne ulo­ge: Toshiro Mifune, Machiko Kyō, Masayuki Mori i Takashi Shimura.

• Akutagawa
• Bijele večeri
• Klubodrom
• Kurosawea
• Pulska filmska tvornica
• Rashomon