DRUŠTVENO-INOVATIVNE PRAKSE I KOLABORATIVNI PROSTORI – 2. dan konferencije u Rojcu

Drugog dana među­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je Open spa­ces for sha­ring and ima­gi­na­ti­on (Otvoreni pros­to­ri za dije­lje­nje i maštu) u Dnevnom borav­ku DC‑a Rojc, 90-ak sudi­oni­ka iz deset gra­do­va Europske uni­je (Berlin, Lisabon, Bilbao, Bordeaux, London, Ajdovščina, Oberhausen; Cesis, Beograd, Zagreb i Pula) je, pod zajed­nič­kim nas­lo­vom „Društveno-ino­va­tiv­ne prak­se i kola­bo­ra­tiv­ni pros­to­ri“, ima­lo pri­li­ku doz­na­ti više o dobrim prak­sa­ma raz­li­či­tih zajed­ni­ca i druš­tve­nih cen­ta­ra, mahom iz EU‑a, ali i doma­ćih pri­mje­ra i ini­ci­ja­ti­va. Predstavnici doma­ći­na pobli­že su ih upoz­na­li s dje­lo­va­njem DC‑a Rojc, Jasmina Nina Kamber, pro­čel­ni­ca Upravnog odje­la za kul­tu­ru Grada Pule upoz­na­la ih je s kori­šte­njem grad­skih pros­to­ra u pul­skim kul­tur­nim pro­jek­ti­ma, a pre­mi­jer­no je pri­ka­zan i film „Rojc 2020“, auto­ra Draška Ivezića iz Jadranske ani­ma­ci­je, izra­đen kao pro­midž­be­ni pri­log (na žalost neus­pješ­noj) pul­skoj kan­di­da­tu­ri za europ­sku Prijestolnicu kul­tu­re 2020.

Kao tzv. „tre­ći pros­to­ri“, ili pros­to­ri susre­ta­nja i surad­nje, druš­tve­ni cen­tri su živi pri­mje­ri mul­ti­dis­ci­pli­nar­nih klas­te­ra koji ino­va­tiv­nim prak­sa­ma dopri­no­se pozi­tiv­nim pro­mje­na­ma u druš­tvu. Djelujući kao sre­di­šta druš­tve­nih ino­va­ci­ja, oni su labo­ra­to­ri­ji i inku­ba­to­ri novih nači­na rada, živo­ta i ko-kre­aci­je odr­ži­vih zajed­ni­ca, te daju zna­ča­jan dopri­nos urba­noj revi­ta­li­za­ci­ji i par­ti­ci­pa­tiv­nom pla­ni­ra­nju jav­nih pros­to­ra u prav­cu eko­lo­ške tranzicije.

Uz osta­lo, na kon­fe­ren­ci­ji je pred­stav­ljen i jedan u Hrvatskoj rela­tiv­no nov pojam – Coworking, ino­va­tiv­na alter­na­ti­va kla­sič­nom rad­nom okru­že­nju nami­je­nje­nu podu­zet­ni­ci­ma, neza­vis­nim pro­fe­si­onal­ci­ma i malim timo­vi­ma koji­ma se u flek­si­bil­nom rad­nom okru­že­nju omo­gu­ću­ju veća pro­duk­tiv­nost, manji rizik te reduk­ci­ja tro­ško­va. Kao mjes­to u kome neza­vis­ni i mobil­ni rad­ni­ci rade zajed­no u neo­ba­ve­zu­ju­ćem okru­že­nju, cowor­king ne podra­zu­mi­je­va samo fizič­ki pros­tor već zajed­ni­cu pro­fe­si­ona­la­ca slič­nog modu­sa rada i zdra­vu soci­jal­nu oko­li­nu važ­nu neza­vis­nim pro­fe­si­onal­ci­ma koji pri radu kod kuće čes­to osje­ća­ju izo­li­ra­nost, nefo­ku­si­ra­nost i nepro­duk­tiv­nost. Vještine koje su nam potreb­ne za reali­za­ci­ju odre­đe­nog pro­jek­ta danas pos­ta­ju u sve većoj mje­ri spe­ci­fič­ne, tako da i pro­na­ći surad­ni­ke pos­ta­je zah­tjev­ni­ji zada­tak. S dru­ge stra­ne, zah­tje­vi trži­šta su sve veći, a roko­vi kra­ći, pa tako pri­ori­tet za kon­ku­rent­nost pos­ta­ju flek­si­bil­ni timo­vi i poz­nans­tva – lju­di koji nam mogu pos­ta­ti surad­ni­ci po potre­bi. Coworkingom se stva­ra okru­že­nje u kojem poten­ci­jal­ni surad­ni­ci mogu ispro­ba­ti funk­ci­oni­ra­nje u zajed­nič­kom timu i pro­na­ći naj­bo­lji modus rada. Ovako nas­ta­ju novi pos­lov­ni subjek­ti i ino­va­tiv­ni pro­jek­ti koji pos­ta­ju pokre­ta­či gos­po­dar­stva, a raci­onal­ni­jom orga­ni­za­ci­jom i nižim tro­ško­vi­ma kori­šte­nja pros­to­ra, resur­sa i opre­me, cowor­king olak­ša­va pro­fe­si­onal­nu samo­odr­ži­vost, pokre­ta­nje vlas­ti­tog pos­la ili una­pre­đe­nje pos­to­je­ćeg poslovanja.

U dije­lu kon­fe­ren­ci­je u kojoj se ras­prav­lja­lo o eko­lo­škoj tran­zi­ci­ji pred­stav­ljen je uz osta­le i pro­jekt „Biciklopopravljaona“ zagre­bač­ke Zelene akci­je, pri­mjer kako se i na prvi pogled nez­nat­nim ali pos­to­ja­nim dje­lo­va­njem može pos­ti­ći puno za odr­ži­vost. Kako i samo ime kaže, riječ je o pros­to­ru gdje zagrep­ča­ni mogu doći i bes­plat­no, uz pomoć volon­te­ra i kori­šte­njem dije­lo­va koje su tu osta­vi­li rani­ji koris­ni­ci, poprav­lja­ti svo­je bicik­le. Do sada je tako poprav­lje­no više od 3.000 bici­ka­la, što zna­či manje auto­mo­bi­la na ces­ti i zdra­vi­ji Zagreb.

Svakako naj­vred­ni­ji pri­mjer odr­ži­ve zajed­ni­ce pred­stav­ljen na kon­fe­ren­ci­ji je ber­lin­ski UfaFabrik , kul­tur­na oaza izras­la na 18.000 četvor­nih meta­ra tvor­nič­kih hala biv­še indus­trij­ske zone. U više od 40 godi­na kon­ti­nu­ira­nog nas­to­ja­nja na ople­me­nji­va­nju i pobolj­ša­va­nju uvje­ta rada i borav­ka u ovim pros­to­ri­ma čla­no­vi te zajed­ni­ce pioni­ri su na polju odr­ži­vog razvo­ja i uči­ni­li su jako mno­go za pro­mi­ca­nje alter­na­tiv­nih, pri­rod­ni­jih, nači­na živo­ta – na nji­ho­vim kro­vo­vi­ma je, pored solar­nih panel­ki izras­lo i sada već 4.000 četvor­nih meta­ra eko vrto­va, od samih poče­ta­ka recik­li­ra­ju otpad i pri­kup­lja­ju kiš­ni­cu, cije­lu logis­ti­ku stal­no usa­vr­ša­va­ju eko-rje­še­nji­ma, a odr­ža­va­ju i raz­ne radi­oni­ce i fes­ti­va­le na koji­ma pro­mi­ču odr­ži­ve alternative.

Konferencija je i zaokru­že­na panel disku­si­jom o odr­ži­vos­ti. Predstavik UfaFabrika ju je defi­ni­rao kao način pove­zi­va­nja eko­lo­ških, eko­nom­skih, druš­tve­nih i kul­tur­nih pita­nja u jedins­tven i dos­lje­dan kon­tekst. Moderatorica disku­si­je uka­za­la je na jedan bitan aspekt koji se, kad se govo­ri o odr­ži­vos­ti, čes­to zane­ma­ru­je, a to je razi­na našeg osob­nog zado­volj­stva oni­me što radi­mo i kako živi­mo. Odnosno – mje­ri­mo li naše bla­gos­ta­nje nov­cem ili osob­nom sre­ćom? Svi sudi­oni­ci disku­si­je slo­ži­li su se tvrd­njom da nas današ­nji način živo­ta „melje“ i „nedos­ta­tak vre­me­na“ pored stal­ne utr­ke za nov­cem je zajed­nič­ka bolest ovog svi­je­ta, a eko­lo­ški pro­ble­mi s koji­ma se svi­jet susre­će samo su odraz našeg unu­tar­njeg neza­do­volj­stva i frus­tra­ci­ja sta­njem stva­ri. Stoga je, zaklju­či­li su sudi­oni­ci kon­fe­ren­ci­je, iznim­no važ­no, poseb­no za lju­de koji nas­to­je na pobolj­ša­nju sta­nja i ozdrav­lje­nju Zemlje, radi­ti i na vlas­ti­tom bla­gos­ta­nju i urav­no­te­že­nju, bilo kroz neki oblik vjež­bi ili duhov­nih prak­si, bilo kroz vrtla­re­nje, bli­ski­je kon­tak­te s obi­te­lji i pri­ja­te­lji­ma, kul­tur­ne i dru­ge rekre­ativ­ne aktiv­nos­ti koje nas čine sret­ni­ma i ras­te­re­će­ni­ma. Jer, zaklju­či­li su, pla­net će pre­ži­vje­ti, sa ili bez lju­di. Na našim gene­ra­ci­ja­ma je veli­ka odgo­vor­nost oču­va­nja ljud­skog živo­ta na Zemlji, a „tre­ći pros­to­ri“ i odr­ži­ve zajed­ni­ce daju nam pri­mje­re kako na tome prak­tič­no raditi.

Drugi dan ove kon­fe­ren­ci­je ostva­ren je u sklo­pu aktiv­nos­ti Otvorene plat­for­me Rojc, koju finan­cij­ski podu­pi­re Nacionalna zak­la­da za razvoj civil­no­ga druš­tva, a orga­ni­zi­ra­ju je Savez udru­ga Rojca i Gradska radionica.

Tekst Daniela KNAPIĆ

Fotografije Rojcnet

• gradska radionica
• Otvorena platforma Rojc
• Savez udruga Rojca