Tri samostalne izložbe u Grožnjanu

U gra­du umjet­ni­ka Grožnjanu, u grad­skoj gale­ri­ji Fonticus, 2. trav­nja se odr­ža­lo isto­vre­me­no otva­ra­nje samos­tal­nih izlož­bi tri­ju likov­nih umjet­ni­ca – Amine Konate Visintin, Jelene Kovačić i Jelene Isakovske. Otvarajući izlož­be, auto­ri­ce i nji­ho­va dje­la pred­sta­vio je direk­tor gale­ri­je Eugen Borkovsky, uz napo­me­nu da Jelena Kovačić na žalost nije uspje­la pri­sus­tvo­va­ti ovoj sve­ča­nos­ti. Izložbe su fizič­ki odvo­je­ne i nala­ze se u tri raz­li­či­ta izlož­be­na pros­to­ra galerije.

Amina Konate Visintin: „Sa ili bez osmijeha“

Ako naziv izlož­be shva­ti­mo kao pita­nje, upoz­nav­ši auto­ri­cu, rek­li bismo da, s osmi­je­hom. Amina Konate Visintin pred­stav­lja deset sli­ka, recent­nih rado­va, uglav­nom auto­por­tre­ta dimen­zi­ja 100 puta 75 cm izve­de­nih u kom­bi­ni­ra­noj teh­ni­ci: akril, kolaž i crta­nje. Bez ijed­nog suviš­nog deta­lja, mini­ma­lis­tič­ki ocr­ta­va obri­se svog lica, jed­nos­tav­no poput bojan­ke, koris­te­ći jar­ke, nagla­še­ne boje stro­go odi­je­lje­ne bez među­sob­nog mije­ša­nja, u mani­ri pop arta. Izrazima lica otkri­va nam svo­je mis­li, emo­ci­onal­na sta­nja, želje. Njena je vizi­ja čis­ta i vedra, poma­lo i šalji­va; ona nam se poka­zu­je otkri­va­ju­ću svo­je lice iza maske i skri­va poput dje­te­ta koje ruka­ma pre­kri­va oči. Upoznaje nas, sudje­lu­je, ona pos­ta­je gle­da­telj, a gle­da­te­lji izlož­ba. Ona nas sa zani­ma­njem promatra.

„Slikarica se koris­ti nama­zi­ma boja, a obli­ke defi­ni­ra pote­zi­ma ili rubo­vi­ma kolo­ri­ra­nih povr­ši­na. Kompozicije su sta­bil­ne iako obli­ci čes­to zavr­ša­va­ju izvan for­ma­ta pa rado­vi dje­lu­ju kao isječ­ci. Na svim rado­vi­ma ponu­đe­no je pre­poz­na­va­nje moti­va. Lice je dio tije­la koji je nepo­nov­lji­vo oso­ban, koji nas ozna­ča­va kao poje­din­ca. Obrazi otkri­va­ju naše unu­tar­nje sta­nje ili nose neže­lje­nu gri­ma­su. Neke rado­ve može­mo doži­vje­ti kao isječ­ke za crta­ni ili ani­mi­ra­ni film. Ovi rado­vi nas­ta­li su na teme­lju por­tre­ta, no ovo nije izlož­ba por­tre­ta. Lice auto­ri­ci pos­ta­je medij. Ona moti­ve, napo­se svo­je lice, inter­pre­ti­ra na cilja­ni način bez obzi­ra na to je li ih pre­no­si­la s foto­gra­fi­ja ili osje­ti­la nutri­nom. Obujmicu izlož­be čini auto­iro­nič­no pro­miš­lja­nje. Ova lica nisu pri­ka­za­na u opu­šte­noj atmo­sfe­ri pozi­ra­nja. Autorica napor usmje­ru­je ka pri­ka­zu nekog nji­ho­vog zna­ko­vi­tog psi­ho­lo­škog tre­nut­ka. Snaga ovog pro­jek­ta u nači­nu je evi­den­ti­ra­nja osob­nog. Predstavljeni u oni­rič­kim situ­aci­ja­ma, por­tre­ti pli­je­ne paž­nju upra­vo time“, isti­če Borkovsky.

Amina Konate Visintin rođe­na je 1965.u Poreču gdje živi i radi kao slo­bod­na umjet­ni­ca. Završila je sred­nju glaz­be­nu ško­lu u Puli (ins­tru­ment kla­vir). Likovno se edu­ci­ra­la na likov­nim radi­oni­ca­ma pri POUP‑u u Poreču, pod vod­stvom prof. Danice Srdelić. Radi u teh­ni­ci akri­la i kom­bi­ni­ra­nim teh­ni­ka­ma, naj­češ­će na plat­nu. Sudjeluje na mno­gim umjet­nič­kim mani­fes­ta­ci­ja­ma: Ex tem­po­re, Likovne kolo­ni­je, huma­ni­tar­ne akci­je. Dobitnica je neko­li­ko nagra­da i priz­na­nja. Likovnim stva­ra­laš­tvom se bavi od 2000. godi­ne pred­stav­lja­ju­ći se na samos­tal­nim i skup­nim izlož­ba­ma u domo­vi­ni i ino­zem­s­tvu. Radovi joj se nala­zi u više jav­nih i pri­vat­nih kolekcija.

Jelena Kovačić: „Mapiranje stanja“

Izložbu čini deset rado­va dimen­zi­ja od 40×40 do 120×120 cm. Na rado­vi­ma prev­la­da­va­ju nijan­se sive, sme­đe i pla­ve boje, ostav­lja­ju­ći dojam pro­laz­nos­ti, istro­še­nos­ti i ispra­nos­ti. Njene su vizi­je tmur­ne, kaotič­ne, apo­ka­lip­tič­ne, nje­ni se liko­vi sjet­nih, raz­li­ve­nih oči­ju bore ispli­va­ti na povr­ši­nu, usam­lje­ni su u pros­trans­tvu ništa­vi­la, tje­skob­ni doče­ku­ju nepo­zva­nog, neže­lje­nog gos­ta, viču bez gla­sa, bore se na šahov­skom polju, sta­re pred našim oči­ma ili su već mrtvi. Autorica svo­ja dje­la stva­ra na neo­če­ki­va­nim pod­lo­ga­ma, na daska­ma od ive­ri­ce i sta­rim kar­to­ni­ma, čija potro­še­nost i nesa­vr­še­nost dojm­lji­vo nado­pu­nju­je pri­če ispri­ča­ne pote­zi­ma kis­ta, a rebras­ta struk­tu­ra kar­to­na i nje­go­va vid­lji­va ošte­će­nja dopri­no­se višes­loj­nos­ti. Jelena Kovačić se pre­ma svo­jim dje­li­ma odno­si goto­vo maće­hin­ski, ne zašti­ću­je ih stak­lom ni raskoš­nim okvi­ri­ma, pušta ih da se sami izbo­re za svo­ju ops­toj­nost i iza­zi­va ih da se opi­ru raspadanju.

Direktor gale­ri­je Eugen Borkovsky kaže:  „Jelena Kovačić podas­ti­re niz rado­va od kojih neki ras­po­la­žu odmje­re­nim, malim bro­jem aktera/detalja dok su dru­gi pre­tr­pa­ni scenama/predmetima. Umjetnica dozvo­lja­va slu­čaj­ni potez kis­tom ili raz­li­je­va­nje uvod­nje­ne boje. Često fle­ka­va pod­lo­ga detek­ti­ra oblik i pos­ta­je osno­va za dalj­nju fazu rada. Materijal je tre­ti­ran isto­vri­jed­no obli­ku, a odnos auto­ri­ce pre­ma oba­ma kraj­nje je inti­mis­tič­ki. Umjetnica ne poštu­je dos­ljed­nost, već kom­bi­ni­ra crtež i sli­ka­nje kako joj to nala­že tre­nu­tak. Ona obli­ke gra­di sasvim oso­be­no pre­la­ze­ći u pre­poz­nat­lji­vi autor­ski ruko­pis. Prolazeći od rada do rada naila­zi­mo na stal­ne pro­mje­ne inten­zi­te­ta emo­ci­onal­nih nadah­nu­ća. Radovima ovog pos­ta­va auto­ri­ca nam povje­ra­va dje­li­će svog doživ­lja­ja svijeta.“

Jelena Kovačić rođe­na je 1981. u Kopru. Nakon zavr­še­nog Foundation Diploma in Art & Design (Blake College, London), diplo­mi­ra­la je gra­fič­ki dizajn u Barceloni (IED) 2006. godi­ne i ota­da se bavi sli­kar­stvom, ilus­tra­ci­jom i web dizaj­nom. Sudjelovala je na sli­kar­skim kolo­ni­ja­ma u Grožnjanu i Ruseu (Bugarska). Izlagala je grup­no u Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji, Velikoj Britaniji, Španjolskoj, Bugarskoj te samos­tal­no u Hrvatskoj i Sloveniji.

Jelena Isakovska: „Tkanje u nominativu“

Autorica nam je pred­sta­vi­la svo­je rado­ve sklad­nog kolo­ri­ta strp­lji­vo tka­ne ruč­nim tka­njem na jed­nos­tav­nom tka­lač­kom sta­nu. Precizno toni­ra­ju­ći te sla­žu­ći uzor­ke i tek­s­tu­re stvo­ri­la je rado­ve umjet­nič­ke, ali i upo­rab­ne vri­jed­nos­ti. Njihova meko­ća mami­la je posje­ti­te­lje da im pri­đu bli­že, da ih dodi­ru­ju i dive se pre­da­nos­ti umjet­ni­ce koja je u ovom užur­ba­nom, kaotič­nom vre­me­nu odlu­či­la iza­bra­ti duži put, i naiz­gled mono­to­nu dje­lat­nost uči­ni­la uzbudljivom.

„Tkanje, pras­ta­ra ple­me­ni­ta vje­šti­na uzmi­ca­nja osno­ve pred pot­kom po odre­đe­nom redos­li­je­du, nudi mno­go moguć­nos­ti. Jelena kom­bi­ni­ra decent­ne, čes­to geome­trij­ske uzorke/oblike. Njezina tka­nja osje­ća­mo kao tek­s­tu­re na koji­ma igre šara dje­lu­ju meka­no, zaštit­nič­ki. Jelena reda­nje niti upo­treb­lja­va zna­lač­ki. Igrajući se tono­vi­ma, dobi­va urat­ke decent­ne likov­nos­ti. Tu nala­zi­mo aso­ci­ja­ci­je na dan i noć, izla­zak sun­ca, mor­sku puči­nu, zna­ko­vi­te sis­te­me boja, inter­ven­ci­je uvo­đe­nja zna­ko­vi­tih obli­ka. Autorica ovog pos­ta­va spa­ja pri­mi­je­nje­no, upo­rab­no usmje­re­nje s vizu­ali­za­ci­ja­ma artis­tič­kog karak­te­ra“, navo­di Borkovsky.

Jelena Isakovska rođe­na je 1955. godi­ne u Beogradu. Diplomirala je na fakul­te­tu poli­tič­kih nauka te radi­la u novi­nar­stvu. Tkanjem se bavi od 1999. godi­ne, čla­ni­ca je ULUPUH‑a u Zagrebu. Živi i radi u Grožnjanu.

Izložbe u gale­ri­ji Fonticus mogu­će je raz­gle­da­ti do 22. travnja.

Tekst Marko ŠORGO

Fotografije Lidija KUHAR

• Amina Konate Visintin
• Galerija Fonticus Grožnjan
• Jelena Isakovska
• Jelena Kovačić