Dražen Filipović Pegla – otvorenje izložbe „Arabeskne strukture – Intrecci arabeschi“ u Umagu

Izložba nazi­va „Arabeskne struk­tu­re – Intrecci ara­bes­c­hi“ riječ­kog inter­dis­ci­pli­nar­nog umjet­ni­ka Dražena Filipovića – Pegle otvo­re­na je 27. svib­nja u Multimedijalnom cen­tru u Umagu, a u orga­ni­za­ci­ji Pučkog otvo­re­nog uči­li­šta „Ante Babić“. Izložbu, koja se sas­to­ji od 16 dje­la veli­či­ne od 70 sa 100 do 100 sa 120 cen­ti­me­ta­ra, pred­sta­vi­la je povjes­ni­čar­ka umjet­nos­ti, likov­na kri­ti­čar­ka, novi­nar­ka i pre­vo­di­te­lji­ca prof. Višnja Slavica Gabout, koja je nagla­si­la da jedi­nu pri­ču koju ćemo naći u ovoj izlož­bi je utka­na, upet­lja­na likov­na pri­ča, te pri­sut­ne pozva­la da se dru­že u umjet­nos­ti i da žive umjet­nost, naro­či­to umjet­nost Dražena Filipovića. Istaknuvši da je Pegla sves­tra­ni autor, te da nema dis­ci­pli­ne i podru­čja unu­tar vizu­al­ne umjet­nos­ti u kojoj se on nije oku­šao, od sli­kar­stva, kipar­stva, ins­ta­la­ci­ja, kola­ža, crte­ža sve do ure­đe­nja inte­ri­je­ra, nagla­si­la je nje­go­vu goto­vo mate­ma­tič­ku pre­ciz­nost s jed­ne stra­ne te poetič­nost s dru­ge kao dvi­je glav­ne oso­bi­ne koje defi­ni­ra­ju nje­gov rad.

Izložba se sas­to­ji od, kako bi mno­gi rek­li crte­ža, no kus­to­si­ca ih nazi­va sli­ko­cr­te­ži­ma, na koji­ma od čip­kas­tog rada rukom, pre­ciz­noš­ću pos­ti­že besko­nač­nu slo­bo­du izra­ža­va­nja, gdje nje­go­va ide­ja nije zagu­še­na već otvo­re­na, a nje­go­ve struk­tu­re ima­ju nekak­vu pros­tor­nost. I dok se plo­vi kroz nekak­vo likov­no tka­nje, spoz­na­je­mo nje­go­vu igru izme­đu dis­ci­pli­ne i duhov­nos­ti. U konač­ni­ci, svat­ko mora pre­poz­na­ti da je Dražen Filipović zaljub­lje­nik u sli­kar­stvo od ide­je on stva­ra dugo­tra­jan rad, a nani­za­no je do 15 slo­je­va boje na sva­ko­me od njih. Mreže se slo­bod­no, neo­buz­da­no šire, a boje su zarob­lje­ne mre­ža­ma, ostav­lja­ju­ći dojam dubi­ne i tro­di­men­zi­onal­nos­ti, u kojoj aps­trak­ci­ja pos­ta­je stvar­nost, a ime­na dje­la aso­ci­ra­nju na pri­ro­du: Crna lep­ti­ri­ca, Ples šišmi­ša, Šuma Striborova.

O izlož­bi je Slavica Višnja Gabout kaže: „Linijski sple­to­vi bes­kraj­nih spi­ra­la živo su tki­vo umjet­ni­ko­vih sli­ka. Nekad zna­ju for­mi­ra­ti neku pre­poz­nat­lji­vu for­mu i pres­li­ka­ti real­nost. Ali naj­češ­će, pa tako i u naj­no­vi­jem cik­lu­su, oni su kolo­ris­tič­ke aps­trak­ci­je, uda­lje­ne od zbi­lje i oslo­bo­đe­ne nara­ci­je. Apstrakcije u čijem geome­trij­skom ras­te­ru ovaj stras­tve­ni sli­ko­cr­tač i dis­ci­pli­ni­ra­ni crtač/analitičar začud­nom lako­ćom i strp­lji­voš­ću tka gib­lji­va crtač­ka tka­nja, iscr­ta­va­ju­ći čip­kas­te linij­ske ara­be­ske. Tako vizu­ali­zi­ra­ju­ći ne samo bogat­stvo tek­s­tu­re, s mno­go­li­kos­ti­ma nji­ho­ve mikro­ma­te­ri­je, vari­ra­ju­ći gus­to­ćom ispu­ne i naj­raz­li­či­ti­jim vrsta­ma lini­ja (npr. Tvrde, meke, duge, krat­ke, debe­le, tan­ke…), a uz to i efek­tom vibrant­nos­ti, nego i hap­tič­ki ula­ze­ći u for­mu ara­be­ske. Okom opi­pa­va­ju­ći gus­te pre­ple­te i čine­ći ih vizu­al­no tak­til­ni­ma. Linija je titra­va igla umjet­ni­ko­va osob­no­ga ner­vo­gra­ma. Pegline linij­ske struk­tu­re i pro­fi­nje­ne ara­be­sk­ne tek­s­tu­re vizu­al­ni su zapis mnoš­tva nje­go­vih naj­raz­li­či­ti­jih unu­tar­njih doživ­lja­ja, osje­ća­ja i impul­sa; ali i iskus­ta­va. U tim pro­fi­nje­nim linij­skim tek­s­tu­ra­ma, nekad pro­ra­ču­na­to pra­vil­ni­ma, ali nekad i biomor­f­no-labi­rin­tič­ni­ma, kri­je se cije­lo bogat­stvo unu­tar­njeg svi­je­ta ovog auto­ra. Autora koji tu pre­ta­če zbi­lju u jedan pri­vid­no pro­gra­mi­ra­ni, među­tim poetič­ni vizu­al­ni sus­tav, u kojem se per­cep­ci­ja stal­no rese­ti­ra i ponov­no foku­si­ra, u kojem aps­trak­ci­ja geome­trij­skih linij­skih struk­tu­ra, oslo­bo­đe­na mime­zi­sa, otva­ra pogled direk­t­no u čis­tu vizu­al­nost i u kojem nas ara­be­sk­ne, dina­mi­zi­ra­ne tek­s­tu­re pozi­va­ju na igru – u misa­onoj dimenziji.“

„Inspiracija dođe kad čovjek poč­ne radi­ti“ isti­če autor rekav­ši da svo­je rado­ve vidi i kao izvr­s­nu deko­ra­ci­ju u suvre­me­nim pros­to­ri­ma pose­bi­ce što se i sam bavi ure­đe­njem inte­ri­je­ra, te da se odre­đe­ni nje­go­vi rado­vi mogu kom­bi­ni­ra­ti poput vitra­ja, aso­ci­ra­ju­ći na sakral­nu poeti­ku. Izložena dje­la nas­ta­la su  2015. i 2016.  godi­ne, a izlož­bu je mogu­će pogle­da­ti do 20. lipnja.

Bilješke o auto­ru: Dražen Filipović Pegla rođen u Podravskoj Slatini 1944. godi­ne, diplo­mi­rao je na Katedri za likov­nu umjet­nost na Pedagoškoj aka­de­mi­ji u Rijeci. Zvanje pro­fe­so­ra orga­ni­za­ci­je kul­tur­nih dje­lat­nos­ti ste­kao je 1983. na Pedagoškom fakul­te­tu u Rijeci. Status samos­tal­nog umjet­ni­ka ima od 1981, kada pos­ta­je čla­nom ZUH‑a (danas HZSU, Hrvatske zajed­ni­ce samos­tal­nih umjet­ni­ka). Član je HDLU Rijeka od 1980, a HDLU Zagreba od 1995. Samostalno je izla­gao na dva­de­se­tak samos­tal­nih i sto­ti­njak skup­nih izlož­bi kod nas i u ino­zem­s­tvu. Osim sli­kar­stvom bavi se objek­ti­ma, ambi­jen­tal­nim ins­ta­la­ci­ja­ma, gra­fič­kim dizaj­nom i ure­đe­njem interijera.

• Dražen Filipović Pegla
• Multimedijalni centar Umag