E‑publikacija o odnosu kulture i održivog razvoja – ususret UN-konferenciji HABITAT III

U izda­nju Komiteta za kul­tu­ru Svjetske orga­ni­za­ci­je UCLG (United Cities and local gover­ne­ments – Ujedinjeni gra­do­vi i lokal­ne vlas­ti), objav­lje­na je koris­na onli­ne knji­ži­ca „Zašto kul­tu­ra tre­ba biti u srcu odr­ži­vog razvo­ja?“. UCLG je plat­for­ma gra­do­va, orga­ni­za­ci­ja i mre­ža koje poti­ču odnos izme­đu lokal­nih kul­tur­nih poli­ti­ka i odr­ži­vog razvo­ja, a kao svoj temelj­ni doku­ment koris­te Agendu 21 za kul­tu­ru. Platforma poti­če raz­mje­nu iskus­ta­va, pobolj­ša­va uza­jam­no uče­nje, te pre­no­si poru­ke gra­do­va i jedi­ni­ca lokal­ne samo­upra­ve o svjet­skim kul­tur­nim pitanjima.

Globalni nara­ti­vi o odno­su kul­tu­re i razvo­ja zna­čaj­no su se razvi­li u pos­ljed­njih neko­li­ko deset­lje­ća. Ne tako dav­no, kul­tu­ra se tre­ti­ra­la kao pre­pre­ka razvo­ju i nešto što se tre­ba sav­la­da­ti, ali su pos­tup­no pozi­tiv­ne veze izme­đu kul­tu­re i odr­ži­vog razvo­ja pos­ta­le dio glo­bal­nog diskur­sa. Ipak, kul­tur­na dimen­zi­ja razvo­ja još je uvi­jek pre­čes­to pogreš­no shva­će­na ili pod­ci­je­nje­na, ili se pak vidi tek kao pro­izvolj­na dopu­na koja se doda­je tek kad se odra­di težak posao „pra­vog“ razvo­ja. Ovaj rad daje pre­gled priz­na­va­nja kul­tu­re u odr­ži­vom razvo­ju i nas­to­ji ras­pr­ši­ti mito­ve o tome što kul­tu­ra jest i što može uči­ni­ti. Konačno, daje pre­po­ru­ke o tome kako ope­ra­ci­ona­li­zi­ra­ti kul­tu­ru na lokal­noj razi­ni, kao dopri­nos pri­mje­ni Agende 21 za kul­tu­ru i pozi­ci­oni­ra­nju lokal­ne i regi­onal­ne samo­upra­ve na Habitat III (skra­će­ni izraz za „UN-ovu kon­fe­ren­ci­ju o sta­no­va­nju i odr­ži­vom urba­nom razvo­ju“), glo­bal­nom sum­mi­tu UN‑a koji će se na ovu temu odr­ža­ti od 17. do 20. lis­to­pa­da u Quitou, Ecuador.

Kako je nagla­še­no u UNESCO-vim mate­ri­ja­li­ma za Habitat III, suvre­me­na urba­na kri­za pozi­va na novi model urba­nog razvo­ja. Osim sma­nje­nja ranji­vos­ti i oti­sa­ka na oko­liš, ovaj novi model tra­ži nači­ne “rehu­ma­ni­zi­ra­nja” urba­ne sre­di­ne, kako u pogle­du sma­nje­nja raz­mje­ra šte­te tako i pove­ća­nja osje­ća­ja pri­pad­nos­ti. Nadalje, tre­ba pove­ća­ti soci­jal­nu kohe­zi­ju, suprot­sta­vi­ti se segre­ga­ci­ji (druš­tve­noj i pros­tor­noj) i nejed­na­koj ras­po­dje­li bogat­stva, a sve u cilju pra­ved­ni­je ras­po­dje­le i pris­tu­pa grad­skim resur­si­ma te veće inte­gra­ci­je i pove­za­nos­ti među stanovnicima.

Kako se nagla­ša­va u ovom ali i u mno­gim dru­gim izvješ­ći­ma, gra­do­vi i mjes­ta su čvo­ri­šta ino­va­ci­ja u eko­nom­skim, kul­tur­nim i druš­tve­nim sfe­ra­ma. „Cilj ponov­ne huma­ni­za­ci­je gra­do­va kroz kul­tu­ru osjet­lji­vu na urba­ne stra­te­gi­je podu­prt je nače­li­ma i ink­lu­ziv­nim pro­ce­si­ma pris­tu­pa, zas­tu­pa­nja i sudje­lo­va­nja. U kon­tek­s­tu defi­ni­ra­nja novog pla­na odr­ži­vog razvo­ja pla­ne­ta foku­si­ra­nog na lju­de, gra­do­vi su plat­for­me za pre­obra­žaj. Međutim, poten­ci­ja­li za pre­obra­žaj gra­do­va još uvi­jek nisu u pot­pu­nos­ti isko­ri­šte­ni od stra­ne među­na­rod­nih agen­ci­ja, naci­onal­nih vla­da ili lokal­nih vlas­ti. Kako bi se izgra­di­li novi kul­tur­no osjet­lji­vi mode­li urba­nog razvo­ja, ulo­ge kul­tur­nih prak­si i vri­jed­nos­ti u odr­ži­vom razvo­ju tre­ba­ju biti izri­či­to priz­na­te, podu­pr­te i inte­gri­ra­ne u pla­ni­ra­nje i poli­ti­ku na sus­ta­van i sve­obu­hva­tan način. U kon­tek­s­tu Habitat III i pro­ved­be Globalnih cilje­va odr­ži­vog razvoj­na, ovaj rad pred­la­že nači­ne ope­ra­ci­ona­li­za­ci­je kul­tu­re i nje­nog inte­gri­ra­nja u odr­ži­vi razvoj gra­do­va, s ciljem iden­ti­fi­ci­ra­nja puto­va uklju­či­va­nja kul­tu­re u cje­lo­vi­te pro­ce­se pla­ni­ra­nja i pro­ved­be odr­ži­vos­ti“, kaže se, uz osta­lo, u uvod­nom dije­lu knji­ži­ce koja je za bes­plat­no pre­uzi­ma­nje dos­tup­na ovdje.

Priredila D. K.

• HABITAT III
• UN