OBJEKTI U PROSTORU: PREDAVANJA IVICE MITROVIĆA, ANSELMA TUMPIĆA I MARTINA SKELLYJA U DC‑U ROJC

U sklo­pu radi­oni­ce Objekti u pros­to­ru: radi­oni­ca spe­ku­la­tiv­ne dizaj­ner­ske prak­se u Dnevnom borav­ku Društvenog cen­tra Rojc, u čet­vr­tak 26. svib­nja odr­ža­na su tri jav­na pre­da­va­nja. Dr. sc. Ivica Mitrović odr­žao je pre­da­va­nje na temu “Uvod u spe­ku­la­tiv­ni dizajn – kako kri­tič­ki pro­miš­lja­ti buduć­nost (i sadaš­njost)”, Anselmo Tumpić govo­rio je o svom pro­jek­tu “Prototypes”, dok je škot­ski dizaj­ner Martin Skelly pred­sta­vio svoj Skelly Studio.

Ivica Mitrović je docent na Umjetničkoj aka­de­mi­ji u Splitu. Od 2001. godi­ne radi na pro­mo­ci­ji dizaj­na inte­rak­ci­ja i kri­tič­kih dizaj­ner­skih prak­si te poseb­no na razvo­ju nove dizaj­ner­ske edu­ka­ci­je kroz seri­ju radi­oni­ca pod nazi­vom “Interakcije”. U svom pre­da­va­nju Mitrović je istak­nuo da se spe­ku­la­tiv­ni dizaj­ner­ski pris­tup ne bavi zado­vo­lja­va­njem sadaš­njih i budu­ćih potro­šač­kih potre­ba, već pro­miš­lja­njem teh­no­lo­ške buduć­nos­ti koja reflek­ti­ra kom­plek­s­nost današ­njeg svijeta.

- Dizajn je danas jedan od glav­nih oruž­ja, to jest ala­ta i akte­ra kon­zu­me­riz­ma. On je tu svo­ju pri­ču od neke moder­nis­tič­ke vizi­je ide­ala mije­nja­nja i pro­jek­ti­ra­nja dru­ga­či­je buduć­nos­ti pro­šao cije­li put do današ­nje ulo­ge koju per­ci­pi­ra­mo kao prak­su koja rje­ša­va pro­ble­me za potre­be indus­tri­je u cilju pro­jek­ti­ra­nja boljeg i kva­li­tet­ni­jeg život­nog stan­dar­da. On je danas naža­lost naj­češ­će usluž­na dje­lat­nost koja ser­vi­si­ra potre­be kli­je­na­ta. Ne smi­je­mo zabo­ra­vit da je dizajn odu­vi­jek bio, od svo­jih samih poče­ta­ka i zna­čenj­ska prak­sa. Kada kažem zna­čenj­ska prak­sa tu mis­lim da je on uvi­jek stva­rao, ana­li­zi­rao, dis­tri­bu­irao, posre­do­vao i repro­du­ci­rao nekak­va druš­tve­na zna­če­nja. To je poseb­no bit­no danas kada živi­mo u novim teh­no­lo­škim, druš­tve­nim, medij­skim i eko­nom­skim odno­si­ma. Danas teh­no­lo­gi­ja više nego ikad pos­ta­je dio našeg sva­kod­nev­nog živo­ta – gra­do­vi pos­ta­ju hibri­di stvar­nog svi­je­ta i vir­tu­al­nih digi­tal­nih poda­ta­ka ispre­ple­te­ni s mnoš­tvo sen­zo­ra i digi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja. Zovemo ih teh­no­lo­ški pro­ši­re­nim gra­do­vi­ma koji gene­ri­ra­ju hibrid­na iskus­tva. Na pri­mjer: kada koris­ti­mo Google Street View mi se nala­zi­mo u toj hibrid­noj situ­aci­ji. Realni je svi­jet oko nas, a vir­tu­al­ni na zas­lo­nu našeg mobil­nog ure­đa­ja. Kako ćemo se mi kao fizič­ka bića nosi­ti s tim ras­tu­ćim pro­to­kom poda­ta­ka, kako sakup­lja­mo podat­ke iz oko­li­ša u kojem se kre­će­mo, kako taj oko­liš sakup­lja podat­ke o svo­jim gra­đa­ni­ma?, upi­tao je Mitrović.

On je dodao da smo sva­kod­nev­no u dodi­ru s teh­no­lo­gi­jom želje­li mi to ili ne te se upi­tao što će se dogo­di­ti ako ta teh­no­lo­gi­ja pos­ta­ne dominantna.

- Ovo o čemu pri­čam otva­ra neka temelj­na pita­nja. Ona su pri­je sve­ga veza­na za vlas­niš­tvo, gra­ni­ce, sigur­nost, tran­s­pa­rent­nost, pri­vat­nost i dru­ge pri­pad­ne teme koje se name­ću ako govo­ri­mo o hibrid­nom oko­li­šu u kojem živi­mo. Sve je zapra­vo veza­no za glav­nu temu, a to je kako ćemo živje­ti u 21. sto­lje­ću? Ekonomski sus­tav u kojem živi­mo je neo­li­be­ral­ni kapi­ta­li­zam. Kroz pro­mo­ci­ju i kons­tant­no inves­ti­ra­nje u teh­no­lo­gi­ju on zapra­vo pro­gra­mi­ra taj teh­no­lo­ški razvoj u koje­mu ćemo živje­ti i na neki način kolo­ni­zi­ra buduć­nost. U tak­vom kon­tek­s­tu dizajn naža­lost čes­to zapa­da u nešto što nazi­va­mo zapad­njač­ka melan­ko­li­ja – dizaj­ne­ri pro­blem teh­no­lo­škog otu­đe­nja koji se mani­fes­ti­ra u nes­ta­ja­nju stvar­nih druš­tve­nih inte­rak­ci­ja rje­ša­va pro­izvod­njom novih teh­no­lo­gi­ja. To je para­doks koji se kons­tant­no jav­lja, zaklju­čio je Mitrović.

On je potom kazao da se u ovoj situ­aci­ji sre­ćom pojav­lju­je sve više dizaj­ne­ra koji koris­te nove dizaj­ner­ske pris­tu­pe i koji dje­lu­ju na rubo­vi­ma tra­di­ci­onal­nog shva­ća­nja dis­ci­pli­ne – kons­tant­no poku­ša­va­ju bri­sa­ti gra­ni­ce dis­ci­pli­ne u kojoj djeluju.

- Oni sura­đu­ju s raz­nim podru­čji­ma zna­nos­ti i teh­no­lo­gi­je s ciljem kri­tič­kog pro­miš­lja­nja ulo­ge teh­no­lo­gi­je u druš­tvu. Ne bave se apli­ka­ci­ja­ma teh­no­lo­gi­je već nji­ho­vim impli­ka­ci­ja­ma. Inspiraciju crpe iz nekih radi­kal­nih umjet­nič­kih prak­si iz 60-ih i 70-ih godi­na proš­log sto­lje­ća. Oni ne rje­ša­va­ju pro­ble­me već kons­tant­no pos­tav­lja­ju pita­nja i otva­ra­ju teme i odmi­ču se od komer­ci­ja­lis­tič­ke per­s­pek­ti­ve dizaj­na. Nove kri­tič­ke dizaj­ner­ske prak­se anti­ci­pi­ra­ju buduć­nost, kazao je Mitrović i pred­sta­vio mani­fest te prak­se u kojem se vide suštin­ske raz­li­ke izme­đu kla­sič­nog, tra­di­ci­onal­nog dizaj­na i kri­tič­kog dizajna.

Ta prak­sa stva­ra kri­tič­ke, a ne stvar­ne pro­izvo­de koji spe­ku­li­ra­ju budu­će potro­šač­ko druš­tvo pro­pi­tu­ju­ći u kak­vom se druš­tvu i odno­si­ma danas nala­zi­mo. Da bi bolje pri­ka­zao tu tezu Mitrović je pri­ka­zao neko­li­ko vide­oura­da­ka koji su rezul­tat spe­ku­li­ra­nja putem dizajna.

- Spekulativna fik­ci­ja bila je alat veli­kih kom­pa­ni­ja koje su kroz to komu­ni­ci­ra­le teh­no­lo­ške vizi­je buduć­nos­ti pre­dvo­đe­ne nji­ho­vim teh­no­lo­gi­ja­ma. U popu­lar­noj lite­ra­tu­ri, fil­mo­vi­ma i TV seri­ja­ma sve više domi­ni­ra­ju dis­to­pij­ski sce­na­ri­ji i to dovo­di do toga da lju­di te katas­tro­fič­ne isho­de sma­tra­ju neiz­bjež­ni­ma – pasi­vi­zi­ra­ju se umjes­to da budu pro-aktiv­ni. Stoga tre­ba vodi­ti raču­na da u spe­ku­li­ra­nju kroz dizajn nije cilj pre­zen­ti­ra­ti nove znans­tve­no-fan­tas­tič­ne vizi­je buduć­nos­ti već otva­ra­nje dija­lo­ga o tome kak­va buduć­nost tre­ba biti. Spekulativni dizajn je u rela­ci­ji s neko­li­ko slič­nih ter­mi­na i prak­si koje su veza­ne za kri­tič­ki dizajn. I tra­di­ci­onal­ni dizajn ima dio koji je diskur­zi­van i koji pro­pi­tu­je dizaj­ner­sku prak­su, no kri­tič­ki dizajn je kri­ti­čan i pre­ma vanj­skom svi­je­tu, a ne samo pre­ma dizaj­ner­skoj prak­si, a spe­ku­la­tiv­ni dizajn ide još dalje i nudi nove vizi­je nekak­ve dru­ga­či­je buduć­nos­ti. Definicija jed­nog od ute­me­lji­te­lja kri­tič­ke i spe­ku­la­tiv­ne dizaj­ner­ske prak­se Jamesa Augera navo­di da se ona odmi­če od ogra­ni­če­nos­ti komer­ci­jal­ne prak­se, spe­ku­li­ra o budu­ćim pro­izvo­di­ma i uslu­ga­ma, sus­ta­vi­ma i svje­to­vi­ma tako da pro­pi­tu­je ulo­gu i utje­caj novih teh­no­lo­gi­ja na sva­kod­nev­ni život i što je naj­bit­ni­je ini­ci­ra dija­log izme­đu struč­nja­ka i koris­ni­ka novih teh­no­lo­gi­ja, zaklju­čio je Mitrović.

Anselmo Tumpić je pred­sta­vio neko­li­ko rado­va iz svo­jeg pro­jek­ta nazi­va „Prototypes“ koje on doživ­lja­va kao umjet­nič­ke pred­me­te. Oni ima­ju karak­te­ris­ti­ke i dizaj­ner­skih i umjet­nič­kih pred­me­ta, dak­le radi se o hibrid­nim pred­me­ti­ma. Tumpić je naveo i pri­mje­re hibrid­nih pred­me­ta i poja­va koje nas okru­žu­ju kao što su hibrid­ni auto­mo­bil koji vozi na ben­zin i elek­trič­nu ener­gi­ju, iPhone koji je kom­bi­na­ci­ja mobil­nog tele­fo­na i raču­na­la, Big Brother koji mije­ša stvar­nost i fik­ci­ju, andro­gi­ni mane­ken Andrej Pejić koji nosi i mušku i žen­sku kon­fek­ci­ju, Kina kao drža­va koja kom­bi­ni­ra komu­ni­zam i kapi­ta­li­zam, Disk Golf – kom­bi­na­ci­ja friz­bi­ja i gol­fa, film „Cowboys and Aliens“ koji je hibrid wes­ter­na i znans­tve­ne-fan­tas­ti­ke te Beppe Grillo – komi­čar koji je ujed­no i političar.

- Prototip je po defi­ni­ci­ji pri­mje­rak polaz­ne toč­ke pre­ma kojoj će osta­li pred­me­ti biti kate­go­ri­zi­ra­ni. U izra­di svo­jih pro­to­ti­pa prvo sam zamis­lio u kak­vom bi druš­tvu tak­vi pred­me­ti mogli pos­to­ja­ti, a to je neko hipo­tet­sko hiper kapi­ta­lis­tič­ko druš­tvo. Smjernice koji­ma sam se vodio su spe­ku­la­tiv­nost, funk­ci­onal­nost pro­izvo­da, dizajn i bes­kru­pu­loz­nost, pojas­nio je Tumpić.

Upravo je ta bes­kru­pu­loz­nost ono što Tumpićeve pred­me­te čini opas­ni­ma i one­mo­gu­ću­je nji­ho­vu pro­izvod­nju i masov­nu pri­mje­nu pa sto­ga ima­mo med­vje­di­ća koji pri sti­ska­nju ispu­šta plin za uspav­lji­va­nje, naoča­le koje teto­vi­ra­ju mrež­ni­cu oči­ju, lisi­ce koje ubriz­ga­va­ju seda­tiv, muško žen­ska naruk­vi­ca koja koris­ni­ci­ma ubriz­ga­va hor­mo­ne suprot­nog spola…

Anselmo Tumpić rođen je 7. trav­nja 1976. u Puli. Završivši stu­di­je gra­fič­kog dizaj­na u Puli upi­su­je Akademiju Likovnih Umjetnosti u Bergamu. Nakon godi­nu dana nas­tav­lja svo­je stu­di­je u Veneciji gdje diplo­mi­ra na kate­dri iz sli­kar­stva, zatim radi u Fabrici (Istraživački cen­tar Benetton‑a) sve do 2003. Nakon toga radi za rek­lam­nu agen­ci­ju Lowe Zagreb, zatim BBDO i Saatchi & Saatchi Milano. 2013 vra­ća se u Hrvatsku, 2015 kao suv­las­nik otva­ra Studijo Dotu, za dizajn i vizu­al­ne komu­ni­ka­ci­je. Njegova podru­čja rada i inte­re­sa su umjet­nost, dizajn i oglašavanje.

Martin Skelly je pred­sta­vio svoj Skelly Studio koji se tako­đer bavi hibrid­nim pred­me­ti­ma koji pro­pi­tu­ju teh­no­lo­ški napredak.

- Korištenjem open sour­ce teh­no­lo­gi­ja poku­ša­va­mo spo­ji­ti digi­tal­ne ser­vi­se i fizič­ke objek­te. Tehnologijom, pro­to­ti­po­vi­ma i objek­ti­ma pro­miš­lja­mo dizajn te spa­ja­mo vir­tu­al­ni i stvar­ni svi­jet, pojas­nio je Skelly i pred­sta­vio neko­li­ko rado­va koji­ma to poku­ša­va­ju uči­ni­ti. Tu su Sweet twe­et koji za sva­kog novog fol­lowe­ra na twit­te­ru koris­ni­ka nagra­đu­je žva­ka­ćom, Postcard Player koji „svi­ra“ raz­gled­ni­ce štam­pa­ne poseb­nom tin­tom koja funk­ci­oni­ra kao elek­trič­ni vodič, Way Back Machine koja omo­gu­ću­je koris­ni­ci­ma pamet­ne kuće da uklju­če i isklju­če raz­na poma­ga­la i Flipdot koji kom­bi­na­ci­jom digi­tal­ne i ana­log­ne teh­no­lo­gi­je vizu­ali­zi­ra podat­ke koje sakup­lja bri­tan­ska mete­oro­lo­ška služba.

Martin Skelly je dizaj­ner iz Škotske koji koris­ti dizajn i digi­tal­ne teh­no­lo­gi­je za stva­ra­nje novih pro­izvo­da, inte­rak­ci­ja i iskus­ta­va za bran­do­ve, dizajn agen­ci­je i sve­uči­li­šta. Fasciniran je poten­ci­ja­lom digi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja koje sve više utje­ču na život lju­di te istra­žu­je kako one utje­ču na pri­vat­nost, kon­tro­lu koris­ni­ka i sre­ću. Bavi se stva­ra­njem pro­izvo­da koji pove­zu­ju iskus­tva fizič­kog i digi­tal­nog svi­je­ta. Martin je pre­da­vač na Sveučilištu u Dundeeju gdje pre­da­je “Product design”, a u vlas­ti­tom stu­di­ju (Skelly Studio) istra­žu­je i razvi­ja raz­ne dizajn pro­to­ti­pe; pre­kras­ne i smis­le­ne objek­te za inte­rak­tiv­ne domo­ve budućnosti.

Tijekom ove iznim­no zanim­lji­ve veče­ri, svi okup­lje­ni, a poseb­no polaz­ni­ci radi­oni­ca mogli su ste­ći čvr­sto teorij­sko upo­ri­šte za bav­lje­nje spe­ku­la­tiv­nim i kri­tič­kim dizaj­nom te upoz­na­ti se sa zanim­lji­vim pro­to­ti­po­vi­ma obje­ka­ta koji su konač­ni rezul­ta­ti te dizaj­ner­ske prak­se. Više o govor­ni­ci­ma i nji­ho­vim dos­tig­nu­ći­ma pro­na­đi­te na slje­de­ćim poveznicama:

dvk.com.hr/interakcije

anselmotumpic.com

skelly.website

Tekst Boris VINCEK

Fotografije Maja ISKRA i Marko KALČIĆ

• Anselmo Tumpić
• Dr. sc. Ivica Mitrović
• Martin Skelly
• Objekti u prostoru: radionica spekulativne dizajnerske prakse