Izložba fotografija “Suvenir” Katarine Sadovski u Brtonigli

U gale­ri­ji Aleksandar Rukavina u Brtonigli, 26. lip­nja je otvo­re­na samos­tal­na  izlož­ba foto­gra­fi­ja nazva­na “Suvenir” slo­ven­ske umjet­ni­ce Katarine Sadovski, u okvi­ru pro­gra­ma Mjesec foto­gra­fa kojeg je osmis­lio i orga­ni­zi­rao buj­ski foto­graf i ultra­ma­ra­to­nac Slađan Dragojević.

Izložba se sas­to­ji od 28 rado­va u crno-bije­loj teh­ni­ci dimen­zi­ja 30 sa 30 cen­ti­me­ta­ra snim­lje­nih u malom selu Trebižan. Autorica je suprot­no turis­tič­kom tren­du dono­še­nja egzo­tič­nih pred­me­ta iz dale­kih kra­je­va, doni­je­la sa sobom suve­nir u obli­ku izlož­be kadro­va iz mjes­ta nje­ne bake. Fotografije karak­te­ri­zi­ra pri­kaz tek­s­tu­ra drva, zavje­se, dima, objek­ti su pokuć­stvo kak­vo je neka­da bilo, dra­go­cje­na uspo­me­na za sadaš­nje i budu­će nara­šta­je. Po nje­nim rije­či­ma, svi ti ele­men­ti bude osjećaje.

Ciklus izlož­bi je pred­sta­vio orga­ni­za­tor i selek­tor Slađan Dragojević kazav­ši da se on sas­to­ji od pred­stav­lja­nja četi­ri do pet auto­ra, te da će sva­ki od njih ima­ti izlož­bu koja će mje­sec dana biti otvo­re­na u gale­ri­ji Aleksandra Rukavine u Brtonigli, dok je Eugen Borkovsky zahva­liv­ši se Općini i  Turističkoj Zajednici Brtonigla, te Riti Počekaj ute­me­lji­te­lji­ci gale­ri­je, pred­sta­vio izlož­bu naglasivši:

“Umjetnica, zave­de­na magič­nim svje­tlom, ras­po­re­dom ele­me­na­ta, miri­si­ma, pogle­di­ma, kom­po­zi­ci­ju pos­ti­že zna­lač­kim poma­kom objek­ti­va. Pred nama je odmje­re­ni ritam kadro­va, začud­na kom­po­zi­ci­ja i izu­ze­će kolo­ra. Senzibilnom lako­ćom su pla­si­ra­ni deta­lji, povr­ši­ne, sje­ne, pred­me­ti, tek­s­tu­re, ali i lju­di. Zasjenjenja, obri­si pred­me­ta, poneg­dje sun­cem oba­sja­nog pros­to­ra, otvo­rom pro­zo­ra ogra­ni­če­nim svje­tlom, u objek­ti­vu dobi­va­ju emo­tiv­nu nape­tost. Autorica koris­ti svje­tlo gra­de­ći kom­po­zi­ci­je kom­bi­na­ci­jom sjen­ki, raz­li­ka­ma u pla­no­vi­ma i zate­če­nim pred­me­ti­ma. Staložena kom­po­zi­ci­ja poigra­va se našom per­cep­ci­jom. Detalji pred­me­ta, na foto­gra­fi­ja­ma hra­brog izre­za, kao da su tu, ovdje, na dodir.

U ovo pri­je­lom­no vri­je­me kri­ze, sko­ro da pos­ta­je neuljud­no pred­stav­lja­ti moti­ve i umjet­nič­ke rado­ve koje karak­te­ri­zi­ra doza liri­ke. U našem slu­ča­ju, umjet­ni­ca izre­zom i moti­vi­kom izgo­va­ra osob­ni pris­tup i sasvim je nes­klo­na nekom uobi­ča­je­nom moti­vu. Senzibilitet auto­ri­ce snaž­no je izra­žen boga­tom pale­tom tek­s­tu­ra koje gra­de sva­ki poje­di­ni rad.

Svjetlosne for­ma­ci­je kao da se poda­ju auto­ri­ci. Njeno nije­mo svje­do­če­nje i nama stva­ra dojam naše nazoč­nos­ti. Autorica nas ne izdva­ja, upra­vo suprot­no, uvla­či nas u kadro­ve, u seri­ju, u nje­no doga­đa­nje pros­to­ra. Sat, ogle­da­lo, zapa­lje­ni madrac ili odlo­že­ni štap role­te uz dje­čji gra­fit, dje­lu­ju začud­no unu­tar vizu­al­nih izre­za­ka koji, u prvi mah, pokre­će ide­ju nepri­sus­tva. No, tu još žive lju­di. Osobe se pojav­lju­ju kao odred­ni­ce, ori­jen­ti­ri, ozna­ke pros­to­ra i vre­me­na. Umjetnica svje­do­či: raz­no­rod­ne tek­s­tu­re, zavje­se ili pred­me­ti ispra­nog, izmu­če­nog ali ispe­gla­nog tek­s­ti­la, oda­ši­lju dojam vre­me­ni­tos­ti ali prisutnosti.

Sadržaj i atmo­sfe­ra poje­di­nog rada i cije­log niza u savr­še­nom su skla­du. Autorica nam akti­vi­ra zna­ti­že­lju. Inicirani smo na kre­ta­nje, istra­ži­va­nje niza. Nakon jed­ne foto­gra­fi­je, kadra, odmah tra­ži­mo sli­je­de­ći. Jedini dojam pot­pu­ne potro­še­nos­ti uno­se kadro­vi spa­lji­va­nja. Stari pred­me­ti svje­do­če traj­nost, ustraj­nost, tijek. Potrošeni ipak iza­zi­va­ju sje­tu. No, zapa­lje­ni madrac je samo pred­met pa mi odmah želi­mo zabo­ra­vi­ti ove sce­ne. Prisustvo živih, dodat­na je kva­li­te­ta koja zaokru­žu­je pro­jekt a uma­nju­je nela­go­du. Ovo je sje­ća­nje na sta­rost, na pro­laz­nost, ali i na nes­ta­ja­nje tuge i nado­la­zak mira.

Odmjereno lir­ski pris­tup i pro­miš­lje­no likov­no pro­miš­lja­nje odli­ke su ovog pro­jek­ta. Nizanje / otkri­va­nje deta­lja pos­tup­no nas dovo­di do šifre cije­le seri­je rado­va. Tijek godi­na, rab­lje­nost stva­ri, oso­ba i vre­me­na, pos­tav­lje­na je na upit pri­sus­tvom dje­te­ta. Igra kao da nemi­nov­nu mije­nu pos­tav­lja u vječ­nost. Kao i krh­ke, tre­nut­ne sje­ne koje su sli­je­de­ćeg tre­nut­ka na nekom dru­gom predmetu.

Čini se da je čarob­njaš­tvo kre­ativ­nog zapa­ža­nja iznaš­lo ozna­ke duše. Senzibilnost koja sli­je­di ponu­đe­ni trag evo­ka­ci­je, izu­zet­no je pla­si­ra­na. Uzbuđujuće i u isto vri­je­me mir­no, bez egzal­ta­ci­je. Navedeni smo na raz­miš­lja­nje a auto­ri­ca nam nudi rje­še­nje: osmje­he oso­ba. Na nama je da pri­hva­ti­mo ponu­đe­ni trag. Percepcija nam pos­ta­je boga­ti­ja za jed­no ple­me­ni­to, likov­no ponu­đe­no, iskustvo.”

Bilješke o autorici:

Katarina Sadovski rođe­na je 1980, godi­ne u Postojni, Slovenija. U Ljubljani zavr­ša­va sred­nju ško­lu za obli­ko­va­nje i foto­gra­fi­ju. Završava stu­dij na Akademiji za film i tele­vi­zi­ju u Pragu te uz foto­graf­sku kari­je­ru magis­tri­ra na istoj aka­de­mi­ji 2008. godi­ne. Od tada radi kao pre­da­vač foto­gra­fi­je na višoj stru­kov­noj ško­li Školskoga cen­tra Srečka Kosovela u Sežani. Njezin opus naj­vi­še je posve­ćen kra­jo­li­ku i kre­ativ­noj foto­gra­fi­ji. Svoje rado­ve je pred­sta­vi­la na više među­na­rod­nih izlož­bi u Češkoj, Italiji, Azerbajđanu, Francuskoj i Sloveniji. Organizirala je i sudje­lo­va­la na mno­gim foto­graf­skim radi­oni­ca­ma, među­na­rod­nim foto­graf­skim pro­jek­ti­ma, a orga­ni­zi­ra­la je i velik broj izložbi.

Tekst i foto­gra­fi­je Marko ŠORGO

• galerija Aleksandar Rukavina
• Katarina Sadovski