Dominacija Kineza

63. PULA – 4. DAN

Čini se da je u suvre­me­noj hrvat­skoj kine­ma­to­gra­fi­ji paro­di­ja vrlo uspješ­na bilj­ka, što i ne čudi s obzi­rom na sta­nje druš­tva u koje­mu živimo.

Lani nas je Ivan Livaković počas­tio svo­jim “Svinjarima”, a ove godi­ne paro­dij­sku šta­fe­tu pre­uzeo je Ivan-Goran Vitez, koji u fil­mu “Narodni heroj Ivan Vidić” mije­ša 2. svjet­ski rat i narod­no­os­lo­bo­di­lač­ku bor­bu s pošas­ti­ma današ­nji­ce (kon­zu­me­ri­zam, tele­vi­zij­ski show i slič­no). Tko voli nek izvo­li, ali pot­pis­ni­ku ovih reda­ka Vitezov film­ski stil i svje­to­na­zor pred­stav­lja zalo­gaj koji nije lako pro­ba­vi­ti, a slič­no vri­je­di i za grč­ko-fran­cu­sko-hrvat­sku kopro­duk­ci­ju “Trema”.

Osnovna ide­ja reda­te­lja Yorgosa Zoisa zapra­vo nije loša, budu­ći da se bavi scen­skim pos­tav­lja­njem Euripidove “Elektre” i usput pro­pi­tu­je oprav­da­nost pos­tu­pa­ka liko­va u kon­tek­s­tu suvre­me­nih druš­tve­nih i moral­nih nor­mi. Problem je u reali­za­ci­ji, razvu­če­nos­ti i didak­tič­nos­ti pri­če, koja poti­re dobre reda­te­lje­ve namje­re i vje­ro­jat­no će odbi­ti čak i što­va­te­lje kla­si­ka grč­ke tragedije.

Srećom, sinoć je pri­ka­zan i kine­ski “Kaili Blues” (mla­di reda­telj Bi Gan rođen je 1989), zasi­gur­no jedan od naj­bo­ljih fil­mo­va dosa­daš­njeg pro­gra­ma, u koje­mu glav­ni lik Chen Seng nas­to­ji sagle­da­ti vlas­ti­ti život i rije­ši­ti pro­ble­me koji ga opte­re­ću­ju. “Kaili Blues” je film smi­re­nog tem­pa (pot­pu­no u skla­du s nas­lo­vom), dugač­kih pokret­nih kadro­va koji ostav­lja­ju bla­go­tvo­ran uči­nak (naro­či­to je dojm­lji­va upo­tre­ba ste­adi­ca­ma) i gus­te, plas­tič­ne atmo­sfe­re sup­trop­skog kra­jo­li­ka u kojem se rad­nja odvija.

Iako je riječ o dugo­me­traž­nom prvi­jen­cu, reda­telj je uspio pos­ti­ći medi­ta­tiv­nost i filo­zo­fič­nost, a izbje­ći pre­ten­ci­oz­nost. Sve ono što pri­je spo­me­nu­tom Yorgosu Zoisu nije poš­lo za rukom.

Elvis Lenić