Izložba Jasmine Cibic u vodnjanskoj Apoteci

Otvorenje samos­tal­ne izlož­be Jasmine Cibic bit će odr­ža­no u subo­tu 23. srp­nja u 21 sat u vod­njan­skoj Apoteci – Prostoru za suvre­me­nu umjet­nost. Nakon pred­stav­lja­nja rado­va Jasmine Cibic na izlož­bi Forum, ovo­go­diš­njem izda­nju pro­jek­ta Cinemaniac > Misliti film 2016 tije­kom Pulskog film­skog fes­ti­va­la, Apoteka – pros­tor za suvre­me­nu umjet­nost pos­tav­lja samos­tal­nu izlož­bu umjet­ni­ce na kojoj će biti pred­stav­ljen nje­zin recent­ni film „Paviljon“.

Izložba Jasmine Cibic u Apoteci reali­zi­ra se u okvi­ru kon­ti­nu­ira­nog cje­lo­go­diš­njeg pro­jek­ta, “Ovo nije muzej/ This is not a muse­um”, kao niz izlož­be­nih for­ma­ta koji­ma Apoteka for­mi­ra svo­ju godiš­nju pro­gram­sku kon­cep­ci­ju. Kustosica je Branka Benčić.

Filmski i video rado­vi Jasmine Cibic for­mi­ra­ju se oko ide­je arhi­tek­tu­re i diskur­za koje ona pro­izvo­di. Arhitektura je shva­će­na kao per­for­ma­tiv­na ges­ta, kao tekst i kon­tekst. Umjetnica u sre­di­šte inte­re­sa pozi­ci­oni­ra nači­ne na koje arhi­tek­tu­ra može pos­ta­ti utje­lov­lje­nje naci­onal­nih ide­olo­gi­ja, iden­ti­te­ta i repre­zen­ta­ci­ja moći. Stvaralaštvo Jasmine Cibic veza­no je za mjes­to i kon­tekst, per­for­ma­tiv­no je, te koris­ti širok spek­tar medi­ja ili kaza­liš­nih teh­ni­ka u svr­hu rede­fi­ni­ra­nja ili ponov­nog raz­ma­tra­nja pos­to­je­ćeg okru­že­nja i nje­go­ve politike.

U fil­mu „Paviljon“ (2015) model arhi­tek­tu­re igra ključ­nu ulo­gu, a film nas­tav­lja inte­re­se umjet­ni­ce veza­ne za poli­ti­ku repre­zen­ta­ci­je. Narativ rada razvi­ja se oko dva arhi­tek­ton­ska objek­ta odn. nji­ho­vih “nevid­lji­vih ruše­vi­na”, a pri­pa­da­ju kul­tur­nom kra­jo­li­ku europ­skog moder­niz­ma. Projektirani u bli­skom raz­dob­lju 1929. i 1927 – to su naci­onal­ni pavi­ljon Kraljevine Jugoslavije za svjet­sku izlož­bu u Barceloni, dje­lo srp­skog moder­nis­tič­kog arhi­tek­ta Dragiše Brašovana, i nere­ali­zi­ra­na kuća za Josephine Baker, Adolfa Loosa. Na tra­gu Loosovog “orna­men­ta i zlo­či­na” umjet­ni­ca kons­tru­ira i dekons­tru­ira model arhi­tek­tu­re kao per­for­ma­ti­van čin u kojem se Jugoslavenski pavi­ljon i kuća za Josephine Baker spa­ja­ju u jedins­tven arhi­tek­ton­ski objekt. Film Paviljon, nas­tao za potre­be izlož­be u Muzeju savre­me­ne umet­nos­ti Vojvodine, pred­la­že muze­ju ne samo da pri­hva­ti jedan arhi­tek­ton­ski model već i da on sam pos­ta­ne jedan takav model – model čija funk­ci­ja nagla­ša­va i dovo­di u pita­nje funk­ci­ju samog muze­ja: pri­ka­zi­va­nje i uok­vi­ra­va­nje pred­me­ta želje.

Jasmina Cibic (rođe­na u Ljubljani 1979.) živi i radi u Londonu. Bavi se per­for­man­som, ins­ta­la­ci­jom i filmom,koristeći niz aktiv­nos­ti, medi­ja i kaza­liš­nih tak­ti­ka kako bi rede­fi­ni­ra­la ili pro­mis­li­la pos­to­je­ći ambi­jent i nje­go­vu poli­ti­ku. Njene samos­tal­ne izlož­be uklju­ču­ju Slovenski pavi­ljon na 55. Bijenalu u Veneciji, Zbirka Richter u MSU Zagreb, MGLC u Ljubljani, Ludwig Museum u Budimpešti, Muzej savre­me­ne umet­nos­ti u Beogradu. Filmovi Jasmine Cibic su nedav­no pri­ka­za­ni na CCA Laznia, City Gallery Wellington, HKW Berlin, MSU Zagreb, Gaîté Lyrique u Parizu i na Međunarodnom fes­ti­va­lu doku­men­tar­nog fil­ma u Kopenhagenu.

Izvor

• Apoteka - prostor za suvremenu umjetnost
• Jasmina Cibic