Kad gori more

MFF – 1. I 2. DAN

Početne dane ovo­go­diš­njeg film­skog Motovuna obi­lje­žio je tali­jan­ski doku­men­ta­rac “Gori more”, ina­če pobjed­nik ovo­go­diš­njeg Berlinalea.

Redatelj Gianfranco Rosi bavi se veli­kom izbje­glič­kom kri­zom, pra­te­ći živo­te sta­nov­ni­ka na tali­jan­skom oto­ku Lampedusa, čiju sva­kod­ne­vi­cu čes­to pre­ki­da­ju vijes­ti o stra­da­nji­ma nesret­ni­ka koji ile­gal­no dola­ze iz Afrike. Rosijevi juna­ci su lokal­ni osnov­no­ško­lac, liječ­nik, vodi­telj radio pos­ta­je, doma­ći­ca i dru­gi oto­ča­ni, a naro­čit dojam pos­ti­že se suprot­stav­lja­njem udob­nos­ti nji­ho­vih sva­kod­nev­nih živo­ta ljud­skim tra­ge­di­ja­ma koje se isto­dob­no odvi­ja­ju u oko­li­ni. Film je pre­div­no snim­ljen (sni­mio ga je Rosi osob­no) i ne igra na prvu lop­tu poli­tič­kog i druš­tve­nog akti­viz­ma, nego dub­ljim zahva­ća­njem živo­ta govo­ri o veli­koj suvre­me­noj tra­ge­di­ji, a nje­gov spo­ri­ji ritam ipak nije za nes­trp­lji­ve gledatelje.

Pozitivno je izne­na­đe­nje i polj­ski film “Crveni pauk”, koji je reži­rao ugled­ni doku­men­ta­rist i sni­ma­telj Marcin Koszalka, o serij­skom ubo­ji­ci koji je sijao strah uli­ca­ma Krakowa tije­kom 1960-ih. Riječ je o vrs­no snim­lje­noj i reži­ra­noj psi­ho­lo­škoj dra­mi, koja dije­lom aso­ci­ra na bašti­nu Kieslowskog (Kratki film o ubijanju).

Kultni čile­an­ski umjet­nik Alejandro Jodorowsky pod­ba­cio je u biograf­ski into­ni­ra­nom fil­mu “Poezija bez kra­ja”, u kojem se bavi svo­jim mla­de­nač­kim raz­dob­ljem u rod­nom Čileu, pri­je odla­ska u Francusku. Naravno, poz­na­va­te­lji Jodorowskog zna­ju da nje­go­va biogra­fi­ja ne može pro­ći bez nadre­al­nih, okul­t­nih i dru­gih ele­me­na­ta koji odstu­pa­ju od real­nos­ti, ali cje­li­na je u ovom slu­ča­ju ipak pre­du­gač­ka i poma­lo zamorna.

Izdvojimo i “Tangerine”, film koji je otvo­rio fes­ti­val i oso­bit je po tome da je u cije­los­ti snim­ljen jed­nim od naj­po­pu­lar­ni­jih mobi­te­la (iPhone 5S), iako to ne zna­či da je vizu­al­no neatrak­ti­van. Redatelj Sean Baker slo­žio je sti­li­zi­ra­nu, nabri­ja­nu i zabav­nu pri­ču o živo­tu tran­srod­nih pros­ti­tut­ki iz Los Angelesa, ali nije se pre­vi­še zama­rao slo­je­vi­ti­jom karak­te­ri­za­ci­jom likova.

Elvis Lenić