Otvorena izložba „Lov(ci) na rake – Premantura u mreži ribarskih priča i sjećanja“

„Rak i riba je pre­man­tur­ce odgo­ji­la. Kad bi crni­ka poče­la cvat, onda bi rači­ce poče­le hodi­ti u kraj. Išlo se na ves­la, ko je imao motor onda, bio je sret­nik. Jedan je diza sur­ve a dru­gi piombo…ni bilo hidra­uli­ke ko danas. Stari Premanturci koji bi uzi­ma­li spi­zu u buti­gi i pili u ošta­ri­ji pre­ko zime bi pla­ti­li duge kad doj­du raki.“ (iz pri­ča pre­man­tur­skih lova­ca na rake)

„Lov(ci) na rake – Premantura u mre­ži ribar­skih pri­ča i sje­ća­nja“, nas­lov je mul­ti­me­di­jal­ne izlož­be otvo­re­ne u pone­dje­ljak, 18.srpnja u Školi na pre­man­tur­skoj pla­ci. U surad­nji s jav­nom usta­no­vom Kamenjak, izlož­bu je pri­pre­mi­la udru­ga PoStav – razvoj komu­ni­ka­ci­je u kul­tu­ri. U ime orga­ni­za­to­ra, pri­sut­ni­ma se na otvo­re­nju izlož­be obra­tio Boris Vincek. On je nagla­sio kako je riječ o veli­kom tru­du čla­no­va udru­ge – Marija Buletića, Nuše Hauser, Tihane Nalić, Ivane Nataše Turković i nje­ga samo­ga. Oni su neko­li­ko mje­se­ci obav­lja­li iscr­p­na biograf­ska istra­ži­va­nja, raz­go­va­ra­li s Premanturskim riba­ri­ma i mje­šta­ni­ma Premanture, te sni­ma­li suvre­me­ni lov na rako­ve. Ilustracije su dje­lo Deana Pausa, dok je u teh­nič­koj reali­za­ci­ji uve­li­ke pomo­gao Miro Ploj.

„Ovom smo izlož­bom htje­li razvi­ti komu­ni­ka­ci­ju izme­đu proš­lost i sadaš­njost, pri­ča iz dav­nih vre­me­na i sva­kod­nev­nih aktiv­nos­ti pre­man­tur­skih riba­ra, ali i dje­lat­ni­ka JU Kamenjak i Premanturaca“, kazao je Vincek.

Izložba se sas­to­ji od više temat­skih cje­li­na, među koji­ma su Premantura – frag­men­ti iz proš­los­ti, Memorabilije, Raki u pija­tu, Ribarski ala­ti, Patana (Batana), Crtice iz povi­jes­ti ribar­stva, Lov na rake, Trgovina i Fešta od raka. Izložene su sta­re osti, gram­pe (poseb­ni ala­ti za hva­ta­nje rakova),arhivske foto­gra­fi­je, mre­že (tzv. „škva­nje­re“), igle za ple­te­nje mre­ža, sto­lar­ski stol s ala­ti­ma za izra­du pata­na. Tu su i dva video urat­ka: krat­ki doku­men­ta­rac „Lov(ci) na rake“, s inter­v­ju­ima s riba­ri­ma Giannijem i Robertom Giotta te Ugom Virgiliom, kao i pro­jek­ci­ja na veli­kom para­va­nu: „Raki & Sipe“, s mon­ti­ra­nim video snim­ci­ma iz ribolova.

„Rakovi su „spa­si­li“ mno­ge gene­ra­ci­je od gla­di s obzi­rom da su se u Premanturi dije­li­li čak i bes­plat­no. Ribolovcima to nije pred­stav­lja­lo pro­blem, jer se nekoć jed­nom kala­dom (spu­šta­njem) mre­že moglo ulo­vi­ti i dvjes­to­ti­njak pri­mje­ra­ka. Priča se da ih je bilo toli­ko da su nji­ma hra­ni­li čak i koko­ši, ali ta je prak­sa pre­ki­nu­ta kad su jaja poče­la smr­dje­ti po ribi. Ne čudi sto­ga što su Premanturci nakon rata pokre­nu­li i nji­ma posve­će­nu feštu.

Po rije­či­ma mje­šta­na, pre­man­tur­ska fešta od raki zapo­če­la je u 1960-ima, a odr­ža­va­la se u Uvali Polje za Prvi maj, odnos­no pri­je počet­ka lovos­ta­ja. Tada je rako­va bilo toli­ko puno da ih riba­ri nisu ima­li kome pro­da­va­ti. Dok su oni dava­li rako­ve, posje­ti­te­lji iz okol­nih mjes­ta i Pule dono­si­li su koju litru vina i malo kruha.

Krajem 1960-ih i počet­kom turis­tič­ke eks­pan­zi­je rake se kuha­lo ispred ško­le. Muškarci su ih dopre­ma­li u veli­kim bačva­ma, a samo kuha­nje bilo je u ruka­ma žena. Njih je bilo u veli­kom bro­ju, što je razum­lji­vo uzme li se u obzir kom­pli­ci­ra­ni pro­ces čiš­će­nja i činje­ni­ce da su por­ci­je bile sači­nje­ne od čis­to­ga mesa. Kasnije su rako­vi i rad na fešti dono­si­li samo gubi­tak, pa se nakon neko­li­ko poku­ša­ja odus­ta­lo od nje­zi­ne orga­ni­za­ci­je. Od 2008. fešta je odr­ža­va­na u Pješčanoj uva­li, gdje su se raki pek­li na fra­ški, a potom se 2013., nakon dugo vre­me­na, vra­ti­la u Premanturu s time da je orga­ni­za­ci­ju pre­uzeo tamoš­nji Odbor za uprav­lja­nje lučicama.

Ribarski život pos­lje­dič­no se odra­zio i na dru­ge život­ne aspek­te Premanturaca. Njihova kućans­tva i danas čuva­ju raz­ne pred­me­te i poma­ga­la, te pisme­ne i likov­ne inter­pre­ta­ci­je ribar­skog živo­ta. Od sta­rih kar­ti, baro­me­ta­ra i sakup­lje­nih školj­ki, pa sve do pri­ruč­ni­ka, lek­si­ko­na, foto­gra­fi­ja, sli­ka i stri­po­va. Lov na rake, riba­re­nje i život na moru pra­ti i biro­kra­ci­ja u vidu služ­be­nih iden­ti­fi­ka­cij­skih doku­me­na­ta, jed­na­ko kao i nes­luž­be­ne ribar­ske što­ri­je i šaro­li­ka čita­nja pre­man­tur­ske sva­kod­ne­vi­ce. Uporabne, sen­ti­men­tal­ne i umjet­nič­ke vri­jed­nost tih pred­me­ta ispre­pli­ću se i stva­ra­ju dodat­na zna­če­nja – indi­vi­du­al­no iznim­no važ­na i isto­vre­me­no uni­ver­zal­no razum­lji­va i zanim­lji­va. Te su memo­ra­bi­li­je mate­ri­jal­ni odraz raz­miš­lja­nja, pre­oku­pa­ci­ja i sje­ća­nja koja upot­pu­nju­ju doživ­ljaj i shva­ća­nje jed­nog povi­jes­nog i druš­tve­nog pro­ce­sa, koji u neiz­bjež­no izmi­je­nje­nom obli­ku tra­je i dan danas“, navo­di se u mate­ri­ja­li­ma na panoima.

Svi su izlo­že­ni tek­s­to­vi pos­tav­lje­ni i u engle­skim i tali­jan­skim ina­či­ca­ma, tako da će izlož­ba biti zanim­lji­va ne samo lokal­nom sta­nov­niš­tvu, kao nos­tal­gič­no pri­sje­ća­nje, već i turis­ti­ma kao moguć­nost boljeg upoz­na­va­nja s Premanturom i nje­nim običajima.

• Javna ustanova Kamenjak
• Postav - Razvoj komunikacije u kulturi
• „Lov(ci) na rake - Premantura u mreži ribarskih priča i sjećanja“