Postratne traume

63. PULA – 5. DAN

U sri­je­du su na fes­ti­va­lu pri­ka­za­na dva fil­ma koja se bave pos­trat­nim tra­uma­ma na pros­to­ri­ma biv­še Jugoslavije i u koji­ma je zapa­že­ne ulo­ge ostva­ri­la Ksenija Marinković.

U Ogrestinom fil­mu “S one stra­ne” glu­mi sre­do­vječ­nu medi­cin­sku ses­tru kojoj se nakon puno godi­na jav­lja biv­ši muž (Lazar Ristovski), svo­je­dob­no osu­đen na zatvor­sku kaz­nu zbog rat­nih zlo­či­na u Bosni i Hrvatskoj. Mirjana Karanović u svo­jem reda­telj­skom prvi­jen­cu “Dobra žena” neo­če­ki­va­no otkri­va video s doka­zom da joj je muž rat­ni zlo­či­nac, a jed­nu od nje­zi­nih naj­bo­ljih pri­ja­te­lji­ca tako­đer glu­mi Ksenija Marinković.

Ogresta je pouz­da­ni reda­telj­ski zna­lac i o nje­go­vom je fil­mu već dos­ta napi­sa­no u doma­ćim medi­ji­ma, dok je Mirjana Karanović u dvos­tru­koj ulo­zi glu­mi­ce i reda­te­lji­ce dois­ta pozi­tiv­no izne­na­đe­nje. Osim što nje­zi­nu juna­ki­nju izje­da otkri­će supru­go­ve muč­ne proš­los­ti, mora se suoči­ti i s dijag­no­zom teške boles­ti, kao i odgo­vor­nos­ti pre­ma vlas­ti­toj dje­ci i nji­ho­voj budućnosti.

Hoće li prev­la­da­ti tež­nja egzis­ten­ci­jal­noj sigur­nos­ti i oda­nos­ti brač­nom dru­gu ili pak neupit­na odgo­vor­nost gle­de naj­e­le­men­tar­ni­jih moral­nih pita­nja? Redateljica nas dovo­di do ras­ple­ta nara­tiv­no zgus­nu­to i dos­ljed­no razvi­ja­ju­ći muč­nu atmo­sfe­ru, dok je doma­ći doku­men­ta­rist Nenad Puhovski ipak znat­no ležer­ni­ji u nos­tal­gič­no into­ni­ra­nom doku­men­tar­cu “Generacija ’68”.

Puhovski je oku­pio neko­li­ko jav­no eks­po­ni­ra­nih gene­ra­cij­skih pri­ja­te­lja (Jagoda Kaloper, Dalibor Martinis, Slavenka Drakulić i dru­gi) koji govo­re o svo­jim sje­ća­nji­ma na 1968. i mon­taž­no spo­jio nji­ho­ve izja­ve s arhiv­skim film­skim mate­ri­ja­li­ma. Nije riječ o fil­mu koji dono­si neke radi­kal­no nove pogle­de, ali je barem sim­pa­tič­no nas­to­ja­nje da se dodat­no ne mito­lo­gi­zi­ra to slav­no raz­dob­lje novi­je povijesti.

Elvis Lenić