Dvije samostalne izložbe skulptura u Muzeju grada Umaga

12.08.2016.

U Muzeju gra­da Umaga, u sri­je­du 10. kolo­vo­za otvo­re­ne su dvi­je samos­tal­ne izlož­be skul­p­tu­ra. Dvojicu je auto­ra, Relju Rajkovića i Ivana Valušeka pred­sta­vi­la rav­na­te­lji­ca muze­ja Biljana Bojić, izra­ziv­ši zado­volj­stvo što se skul­p­tu­ra pono­vo izla­že u ovim pros­to­ri­ja­ma i što se ostva­ru­je živa među­sob­na podr­ška u pred­stav­lja­nju likov­nih umjet­ni­ka izme­đu Grožnjanštine i Umaga. Autorima je osim skul­p­tu­ra zajed­nič­ki i mate­ri­jal kojeg koris­te – metal, način obra­de meta­la, odnos­no vare­nje, te namjer­no pre­tež­no neo­bra­đe­na povr­ši­na skul­p­tu­ra, pre­pu­šte­na vre­me­nu i oko­li­ni da im nane­se svo­je neiz­bjež­ne “bore”.

IMG_1449Ivan Valušek iz Rijeke u pri­zem­lju muze­ja izla­že “Intuitivne vizu­ali­za­ci­je tije­ka”, od žice nas­ta­le struk­tu­re, od počet­ne savi­nu­te šip­ke obli­ko­va­ne svo­jom voljom uz posred­stvo auto­ra, čiju inter­pre­ta­ci­ju pre­pu­šta gle­da­te­lju. Instalacija se sas­to­ji od četi­ri skul­p­tu­re, od kojih su tri vise­će i jed­na samos­to­je­ća. Nastale su kori­šte­njem vatre, upu­ću­ju na koru sta­bla nakon poža­ra, požar koji je pro­gu­tao liš­će i drvo. Kroz nje­go­ve šup­lje obli­ke prov­la­či se misao o pre­živ­lja­va­nju naj­ot­por­ni­jih i naj­grub­ljih u ovo­me svi­je­tu, te opće­ni­to otpo­ru nes­ta­ja­nju. Dojam je da bez­i­me­ne skul­p­tu­re teže izdu­lji­va­nju, samo­is­te­za­nju. Zlatnom je bojom samo jed­na pre­kri­ve­na, kao da si je umjet­nik dao slo­bo­du nagra­đi­va­nja jed­nog od pre­ži­vje­lih. Autor ne koris­ti pri­prem­ne nacr­te za svo­je rado­ve, pre­pu­šta se mate­ri­ja­lu da ga vodi do svog konač­nog obli­ka kojeg intu­itiv­no nas­lu­ću­je, a sam rad uspo­re­đu­je sa crta­njem dok s neki­me tele­fon­ski raz­go­va­ra­mo, gdje od počet­nih naiz­gled nesu­vis­lih i bez­o­blič­nih lini­ja pos­te­pe­no izra­nja­ju pre­poz­nat­lji­vi oblici.

IMG_1605Ivan Valušek (Rijeka, 1985.) zavr­šio je Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nost u Rijeci, smjer kipar­ski dizaj­ner, a potom diplo­mi­rao kipar­stvo na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, u kla­si pro­fe­so­ra Stjepana Gračana. Član je HDLU‑a Rijeka od 2012.godine. Izlagao je na više samos­tal­nih i skup­nih izlož­bi, sudje­lo­vao na kipar­skim i likov­nim radi­oni­ca­ma, nabro­jit ćemo samo neke od njih: Istarska likov­na kolo­ni­ja u Sinju, 2015.; Međunarodna likov­na kolo­ni­ja Juraj Julije Klović, Selce 2014.; Međunarodna likov­na radi­oni­ca, Faculty of Fine Arts , ChiangMai,2012.; Međunarodna kipar­ska radi­oni­ca Kornarija, Marušići, 2009./2010.; Kiparska radi­oni­ca Kutarevo, 2006. Autor je jav­nih plas­ti­ka u pros­to­ru: Struktura stva­ra­nja u Sinju i Lovranu, te kame­ne skul­p­tu­re Plamen u par­ku skul­p­tu­ra Marušići.

IMG_1510Relja Rajković iz Zaprešića pred­stav­lja izlož­bu nazi­va “Posejdon i Hefest”, koja se sas­to­ji od deset skul­p­tu­ra u dva oko­mi­ta reda, pos­tav­lje­ne na kubu­si­ma. Jedan red koji se sas­to­ji od mini­ja­tu­ra, pred­stav­lja svo­je­vr­s­nu bor­bu sa nas­lje­đem, s obzi­rom da je autor izme­đu osta­log i izra­đi­vač naki­ta, te je tu na svo­jem je teri­to­ri­ju. Drugi red pred­stav­lja isko­rak u skul­p­tu­ri i bor­bu sa siro­vim mate­ri­ja­lom. Prolazak kroz okvir ogle­da­la upot­pu­nju­je dojam samo­re­ali­za­ci­je u tije­ku – lep­tir izla­zi iz čahu­re, princ pre­uzi­ma žez­lo. Autor koris­ti raz­li­či­te meta­le, ali poneg­dje i drvo kao pot­po­ru. Uz izlož­bu se na zidu odvi­ja pro­jek­ci­ja sli­kar­skih rado­va Zdravka Rajkovića, auto­ro­va oca, čijom se rein­ter­pre­ta­ci­jom autor bavi u dije­lu svo­je izlož­be, a vide­orad pot­pi­su­je Vanja Marin.

Relja Rajković (Zagreb, 1974.) zavr­šio je Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, odjel obra­de ple­me­ni­tih kovi­na kod pro­fe­so­ra Hrvoja Ljubića i Damira Mataušića. Nakon zavr­še­ne sred­nje ško­le radi u zla­tar­skim radi­oni­ca­ma u Zagrebu i Velikoj Gorici, te vodi teča­je­ve izra­de naki­ta u Centru za kul­tu­ru i obra­zo­va­nje u Zagrebu. Do sada je izla­gao na osam samos­tal­nih te na većem bro­ju žiri­ra­nih i skup­nih izlož­bi. Član je stru­kov­nih udru­ga HDLU Zagreb, ULUPUH Zagreb i Udruge likov­nih stva­ra­la­ca Zaprešić.

Tekst Marko ŠORGO
Fotografije Lidija KUHAR