„Paradiso širi svoje grane“- okončan 24. Monteparadiso HCpunk festival

Za nama je još jedan, 24. po redu, Monte Paradiso hard core punk fes­ti­val.  Ove godi­ne tra­jao je 3 dana, od 4. do 6. kolo­vo­za, tije­kom kojih se na pozor­ni­ci izre­dao čak 21 band, s raz­no­li­kim izbo­rom svih danas u svi­je­tu pri­sut­nih manje ili više žes­to­kih HC pod-žanrova.

Izniknuo iz teena­ger­ske potre­be za dru­že­njem sa srod­nim klin­ci­ma koji slu­ša­ju slič­nu glaz­bu i neče­ga što je u počet­ku bila malo veća pri­ja­telj­ska fešta na tvr­đa­vi Cassoni Vecchi, ovaj fes­ti­val  ‑koji se danas u i oko DCa Rojc tra­di­ci­onal­no odr­ža­va prvog viken­da u kolo­vo­zu ‑izras­tao je u res­pek­ta­bil­nu mani­fes­ta­ci­ju svjet­skog gla­sa u kru­gu što­va­te­lja pun­ka i hard corea, ali i zadr­žao svo­ju neza­vis­nu, DIY kon­cep­ci­ju. Naime, iako je među orga­ni­za­to­ri­ma,  u Udruzi Monte Paradiso, doš­lo do smje­ne gene­ra­ci­ja i danas sve vodi neka nova gar­ni­tu­ra mla­đih entu­zi­jas­ta, sta­ri duh zajed­niš­tva je zadr­žan. A on se, prem­da se pro­gra­mi u klu­bu nižu kroz cije­lu godi­nu,  naj­bo­lje osje­ti upra­vo tije­kom samog fes­ti­va­la, kad se među masom mla­dih punk nova­ka iz cije­log svi­je­ta pro­še­ta­va­ju i nešto sta­ri­ji lokal­ni pun­ke­ri, oni koji tu dođu iz nos­tal­gi­je, zagr­li­ti sta­re pri­ja­te­lje i pri­sje­ti­ti se zajed­no vre­me­na kad su i sami tu doživ­lja­va­li svo­je prve pri­pi­te fešte s opa­kim glaz­be­nim kuli­sa­ma i tri­jež­nje­njem do jutra u zalju­lja­noj atmo­sfe­ri zači­nje­noj izbo­rom iz dis­co trash arse­na­la, za lak­ši povra­tak u sva­kod­ne­vi­cu.  Njima sve izgle­da kao neka čud­na repri­za ili rema­ke nji­ho­vih dogo­dov­šti­na s nekim novim klin­ci­ma u glav­nim ulo­ga­ma, ili pak i s nji­ho­vim vlas­ti­tim pod­mlat­kom koji pola­ko pre­uzi­ma i pozornice.

Ovaj put bio je to slu­čaj s čla­no­vi­ma mla­dog pul­skog ban­da „Red tape“ koji su svo­jim vese­lim i ener­gič­nim nas­tu­pom otvo­ri­li dru­gu večer fes­ti­va­la i mno­ge izne­na­di­li i raz­ga­li­li. Zajedno s nji­ho­vim sta­ri­jim sugra­đa­ni­ma, sada već vete­ra­ni­ma i lokal­nim legen­da­ma Pasmatersima, koji su nešto kas­ni­je usi­ja­li atmo­sfe­ru moć­nim rifo­vi­ma i uzvi­ki­va­njem sta­rog slo­ga­na „Smrt fašiz­mu-slo­bo­da naro­du!“ ali i dobro ras­ple­sa­li pre­pu­no unu­tar­nje dvo­ri­šte Rojca, pred­stav­ni­ci doma­ćih sna­ga pot­vr­di­li su repu­ta­ci­ju Pule kao gra­da pun­ka i doka­za­li da ova mala sre­di­na ni u čemu ne zaos­ta­je za punk vari­ja­ci­ja­ma koje se svi­ra­ju „vani“.

Posebno izdva­ja­ti neke od gos­ti­ju nema potre­be, bilo je tu za sva­ko­ga pone­što i sva­ki je od ban­do­va uspio pri­vu­ći dobar broj zain­te­re­si­ra­nih u prve redo­ve pred pozor­ni­com. Također, sve dru­go što ide uz fes­ti­val funk­ci­oni­ra­lo je kao i uvi­jek bes­pri­je­kor­no- od štan­do­va s raz­no­vr­s­nom punk-para­fer­na­li­jom i tra­di­ci­onal­nog bes­plat­nog kam­pi­ra­nja (koje u ta tri dana  oko roj­ca ins­ta­li­ra masu šare­no­ko­sih i veći­nom u crno odje­ve­nih pa sto­ga malo zas­tra­šu­ju­ćih, a u stva­ri veći­nom vrlo pito­mih i dra­gih mla­dih lju­di), sve do volon­te­ra koji su sva­kog dana naoko­lo mar­lji­vo sakup­lja­li sme­će. Koliko su vri­jed­ni i dobro orga­ni­zi­ra­ni svje­do­či i to što, pro­še­ta­te li danas oko Rojca, neće­te pri­mi­je­ti­ti da se tu tije­kom viken­da doga­đao ika­kav ozbilj­ni­ji der­nek. Mnogima je, ipak, naj­za­bav­ni­ji dio samo jutro na kra­ju fes­ti­va­la, kada se pre­mo­re­ni pun­ke­ri na par­kin­gu ispred Rojca min­gla­ju s buv­lja­kom i saj­mom auto­mo­bi­la i taj sudar svje­to­va pro­ti­če laga­ni­oi nasmi­je­še­no, pra­va „easy like Sunday mor­ning“ – zado­volj­no-umor­na atmo­sfe­ra. Veselimo se slje­de­ćem, jubi­lar­nom 25. Paradisu.

Tekst: D. KNAPIĆ

Fotografije: Subsite –  Foto Galerija

• 24. Monteparadiso HCpunk festival