Od Praxisa do Piratstva – Tomislav Medak u pulskoj Praksi

Pulska zadru­ga Praksa ugoš­ću­je u sri­je­du, 21. ruj­na s počet­kom u 19 sati Tomislava Medaka iz zagre­bač­kog mul­ti­me­di­jal­nog ins­ti­tu­ta Mama koji će pred­sta­vi­ti naj­no­vi­ji pro­jekt digi­ta­li­za­ci­je knji­ga i časo­pi­sa pod nazi­vom „Public Library / Memory of the World“. U izla­ga­nju će pred­sta­vit raz­li­či­te aspek­te pro­jek­ta – od digi­ta­li­za­ci­je časo­pi­sa Praxis, pre­ko razvo­ja sof­tve­ra, izgrad­nje ske­ne­ra i pro­ce­sa digi­ta­li­za­ci­je, do aktiv­nos­ti orga­ni­zi­ra­nja masov­nog nepos­lu­ha pro­tiv komo­di­fi­ka­ci­je zna­nos­ti.

„U kata­lo­gu povi­jes­ti jav­na knjiž­ni­ca zave­de­na je pod kate­go­ri­jom feno­me­na na koje smo mi lju­di naj­vi­še ponos­ni. Zajedno s bes­plat­nim jav­nim škol­s­tvom, jav­nim zdrav­s­tvom, znans­tve­nom meto­dom, Univerzalnom dek­la­ra­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma, Wikipedijom, slo­bod­nim sof­tve­rom… ona je dio goto­vo nevid­lji­vih infras­truk­tu­ra koje poč­ne­mo pri­mje­ći­va­ti tek kada nes­ta­nu. Utopijski san o mjes­tu na kojem će baš svi lju­di ima­ti pris­tup baš svem zna­nju koje se može pri­ku­pi­ti dugo je izgle­dao neo­s­tva­riv. Dok ga pro­s­vje­ti­telj­ska ide­ja o uni­ver­zal­nos­ti zna­nja, ega­li­ta­ris­tič­ki zamah soci­jal­nih revo­lu­ci­ja i rijet­ka iznim­ka od ogra­ni­če­nja autor­skog pra­va nisu uči­ni­le javom. Internet je, kao i u broj­nim dru­gim pri­li­ka­ma, u pot­pu­nos­ti pro­mi­je­nio pret­pos­tav­ke i moguć­nos­ti. San o svim lju­di­ma i svem zna­nju pos­tao je ostva­riv. Činilo se kao da je tek pita­nje inter­pre­ta­ci­je kada će ten­den­ci­ja glo­bal­ne ras­pros­tra­nje­nos­ti osob­nih raču­na­la i ten­den­ci­ja glo­bal­ne pokri­ve­nos­ti inter­net­skim veza­ma opću dos­tup­nost zna­nja konač­no uči­ni­ti real­noš­ću. Međutim, ten­den­ci­ja razvo­ja jav­ne knjiž­ni­ce ide upra­vo u suprot­nom smje­ru – pre­ma tome da se feno­me­ni na koje smo mi lju­di naj­vi­še ponos­ni gase i nes­ta­ju s hori­zon­ta. Javne knjiž­ni­ce ne mogu dobi­ti, čak ne smi­ju ni kupi­ti, knji­ge naj­ve­ćih svjet­skih izda­va­ča, knji­ge koje već ima­ju u svom kata­lo­gu mora­ju uni­šti­ti nakon 26 (?!?) posu­đi­va­nja i u sva­kom pogle­du gube bit­ku s trži­štem na kojem domi­ni­ra­ju novi igra­či poput Amazona, Googlea i Applea“, navo­di se u opi­su projekta.

„U kata­lo­gu povi­jes­ti eman­ci­pa­tor­ne revo­lu­ci­je zave­de­ne su pod kate­go­ri­jom feno­me­na na koje smo mi lju­di naj­vi­še ponos­ni. One osna­žu­ju potla­če­ne i daju im pri­li­ku da ostva­re svo­je sno­ve. Nedopustivo je da se san o jav­noj knjiž­ni­ci uga­si u doba inter­ne­ta. Cilj pro­jek­ta “Public Library/Memory of the World” je da pro­mo­vi­ra, pove­zu­je i pobolj­ša­va one prak­se dije­lje­nja knji­ga i časo­pi­sa koji­ma znans­tve­ni­ci, umjet­ni­ci, hake­ri, čita­te­lji, ukrat­ko knjiž­ni­ča­ri-ama­te­ri, nado­pu­nju­ju ono što jav­nim knjiž­ni­ca­ma osta­je zabra­nje­no u digi­tal­nom pros­to­ru“, zaklju­ču­je se u opi­su projekta.

Priredio B. V.

• Tomislav Medak
• zadruga praksa