Raskorak između ozbiljnog i komičnog

KINO: USTAV REPUBLIKE HRVATSKE, reda­te­lja Rajka Grlića

Novi Grlićev film “Ustav Republike Hrvatske” nedav­no je osvo­jio glav­nu nagra­du na film­skom fes­ti­va­lu u Montrealu i počeo se uspješ­no pri­ka­zi­va­ti u doma­ćim kini­ma, uz pom­no raz­ra­đe­nu pro­pa­gan­d­nu strategiju.

Zaplet je vrlo priv­la­čan za šire gle­da­telj­stvo, budu­ći da su glav­ni liko­vi pro­fe­sor povi­jes­ti, homo­sek­su­alac i hrvat­ski naci­ona­list (Nebojša Glogovac) i poli­ca­jac srp­ske naci­onal­nos­ti (Dejan Aćimović), koji pos­ta­ju ovis­ni jedan od dru­go­me. Profesora pre­bi­ju huli­ga­ni pa se tre­nut­no ne može bri­nu­ti o boles­nom ocu (Božidar Smiljanić) i ovi­san je u susje­di (Ksenija Marinković), dok susje­din muž poli­ca­jac pola­že ispit iz poz­na­va­nja Ustava, a budu­ći da ima pro­ble­ma s uče­njem, mora potra­ži­ti pro­fe­so­ro­vu pomoć.

Iako su raz­ra­da liko­va i oda­bir glu­ma­ca naiz­gled neko­nven­ci­onal­ni i pro­vo­ka­tiv­ni (srp­ski glu­mac kao homo­sek­su­al­ni hrvat­ski eks­tre­mist, a hrvat­ski glu­mac kao poli­ca­jac Srbin), Grlić ipak ne uspi­je­va izbje­ći broj­ne pre­dvid­lji­ve zaple­te i situ­aci­je. Njegov film isto­dob­no bi želio biti komi­čan i bavi­ti se teškom pro­ble­ma­ti­kom, želio bi biti ozbilj­no dram­sko dje­lo i raz­bi­bri­ga za mase na razi­ni “Karaule”, a ostav­lja dojam kao da ne uspi­je­va ni jed­no ni dru­go, dok se naro­či­to osje­ća teška “humo­ris­tič­ka ruka” kos­ce­na­ris­ta Ante Tomića.

U tom su se rasko­ra­ku naj­bo­lje snaš­li rani­je nave­de­ni glum­ci, koji svo­jim izved­ba­ma uspi­je­va­ju dje­lo­mič­no ubla­ži­ti nez­grap­nos­ti u karak­te­ri­za­ci­ji liko­va i raz­ra­di situ­aci­ja te podi­žu opći dojam film­ske cje­li­ne. “Ustav Republike Hrvatske” vje­ro­jat­no je jedan od boljih fil­mo­va koji su Grlić i Tomić radi­li zajed­no, ali isto­dob­no pri­pa­da donjem domu Grlićevog cje­lo­kup­nog opusa.

Elvis Lenić