“Bestiarivm” Srećka Sabljaka u Zavičajnom muzeju Buzeta

Povodom svo­jih 60 godi­na živo­ta i 25 godi­na pro­ve­de­nih u Buzeštini, sli­kar Srećko Sabljak je 18. stu­de­nog u Zavičajnom muze­ju Buzeta izlo­žio 60 sli­ka nas­li­ka­nih teh­ni­kom ulje na plat­nu. Ravnatelj Muzeja Saša Nikolić je izra­zio dobro­doš­li­cu posje­ti­te­lji­ma te pred­sta­vio umjet­ni­ka i izlož­bu nazva­nu “Bestiarivm”.

Sekcije sela Buzeštine, nas­li­ka­ne po sje­ća­nju, u raz­li­či­ta doba dana, nje­gov su izraz lju­ba­vi i pošto­va­nja pre­ma kra­jo­li­ku Istre, kao da se radi o tije­lu i duhu lju­bav­ni­ce koja nije nikad bila pot­pu­no nje­go­va. U nje­go­vo­me svi­je­tu, sje­ne obli­ku­ju kuće, vje­tar ras­li­nje, a doba dana odre­đu­je boje. Ravne lini­je koje ome­đu­ju gra­đe­vi­ne u har­mo­ni­ji su nerav­ni­na­ma koje je pri­ro­da isko­va­la. Stilizacija, mini­ma­li­zam i mini­ja­tu­ri­zam ove izlož­be svo­de pano­ra­mu na četi­ri moti­va i to gra­đe­vi­ne, ras­li­nje, tlo i nebo, isklju­ču­ju­ći lju­de i živo­ti­nje, obla­ke. Izložba je auto­ro­va ostav­šti­na, ne da se nje­ga zapam­ti, nego svi­jet kakav je neka­da bio i koji se nije uspio oču­va­ti. Ako grad čine lju­di, a sela lju­di i živo­ti­nje, autor u ovoj izlož­bi pre­pu­šta gle­da­te­lju da se zamis­li i da se une­se u ulo­gu mje­šta­na u tako bli­skom pros­to­ru, a dale­kom vre­me­nu. I dok nas pro­midž­be­no pro­pa­gan­d­ni pro­gra­mi sile da pri­pa­da­mo, Srećko Sabljak nas pozi­va da uži­va­mo u samo­ći i tišini.

Autor je sam, ruč­no pot­pi­sao sva­ku kover­tu kata­lo­ga, a rav­na­telj muze­ja koji je izlož­bu pos­tav­ljao navo­di: Srećko Sabljak je na svo­me sli­kar­sko­me putu, koji samo u mikro­koz­mo­su Istre i Buzeta tra­je već 25 tur­bu­lent­nih godi­na, stvo­rio vrlo velik broj crte­ža i sli­ka raz­li­či­tih moti­va i cik­lu­sa u raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma. Nemoguće je na ovo­me mjes­tu osvr­nu­ti se na sve njih, pa ćemo nagla­sak sta­vi­ti na nje­go­vo nepo­sred­no okru­že­nje istar­sko­ga kra­jo­li­ka koje­mu se svih tih godi­na opet i opet vra­ća uvi­jek pro­na­la­ze­ći nove i uzbud­lji­ve moti­ve i teme.

Krajolik kakav je bio u vri­je­me nje­go­va dola­ska u Buzet i Istru odav­no više ne pos­to­ji – mje­njao se utje­ca­jem pri­ro­de i čovje­ko­vih inter­ven­ci­ja u svo­je i ako hoće­te u naše bli­že i poma­lo šire okru­že­nje. Ta činje­ni­ca i odnos Srećka Sabljaka pre­ma izmje­nje­nom kra­jo­li­ku u tih 25 godi­na nje­go­va živ­lje­nja u Istri tema su ovih 60 sli­ka koje, zanim­lji­vo, odgo­va­ra­ju i bro­ju nje­go­vih godi­na živo­ta, goto­vo ilus­tra­ci­ja mije­na, malo­ga for­ma­ta. Nazvati izlož­bu “Bestiarivm” u tim okol­nos­ti­ma i nije, rek­li bismo, bez vra­ga. Mnoge od tih spo­me­nu­tih mije­na i pro­mje­na u pito­re­sk­nom , mir­nom i pito­mom pej­za­žu ini­ci­rao je i “pro­izveo” baš čovjek svo­jim nemar­nim i pone­što baha­tim odno­som do okoliša.

Kako sam autor čes­to isti­če “kra­jo­lik koji je zate­kao doaskom odav­no već ne pos­to­ji, a sela su devas­ti­ra­na”. Takozvana “autoh­to­na istar­ska kuća s baze­nom” i svo­je­vr­s­na “toska­ni­za­ci­ja” naj­bo­lja je ilus­tra­ci­ja pro­mje­na i svo­je­vr­s­nog “une­re­đe­nja” oko­li­ša usli­jed okol­nos­ti na koje se ipak moglo i vje­ro­jat­no mora­lo utje­ca­ti ne bi li Istra u naj­ve­ćoj mogu­ćoj mje­ri osta­la onak­va kak­va je odu­vi­jek bila. Izložene sli­ke pod­sje­tit će nas na oko­liš u kak­vo­me smo ras­li i igra­li se i u tome je, možda, nji­ho­va naj­ve­ća vrijednost”

Srečko Sabljak rođen 1956. godi­ne, mla­dost je pro­veo u Sisku, zavr­šio je ško­lu pri­mje­nje­nih umjet­nos­ti u Zagrebu. Izlagao na više samos­tal­nih izlož­bi. Živi i radi na Buzeštini.

• Bestiarivm
• Srećko Sabljak
• Zavičajni muzej Buzeta