„Život drugih“ – KLUBODROM PULSKE FILMSKE TVORNICE

Nagrađivana nje­mač­ka dra­ma „Život dru­gih“ (Das Leben der Anderen) Floriana Henckela von Donnersmarcka iz 2006. godi­ne – s Ulrichom Müheom, Martinom Gedeck, Sebastianom Kochom i Ulrichom Tukurom – bit će pri­ka­za­na u sklo­pu Klubodroma Pulske film­ske tvor­ni­ce ovo­ga čet­vrt­ka, 24. stu­de­nog, u 20 sati. Redateljev debi­tant­ski dugo­me­traž­ni film bavi se pris­lu­ški­va­njem sta­nov­ni­ka Istočnog Berlina od stra­ne age­na­ta Stasija, taj­ne poli­ci­je Njemačke Demokratske Republike, čija je povi­jest u dra­mi obra­đe­na. U njoj pra­ti­mo sud­bi­nu umjet­nič­kog para, pis­ca i glu­mi­ce, koje 1984. godi­ne motri agent taj­ne poli­ci­je. Međutim, s vre­me­nom on biva sve više i više obu­zet nji­ho­vim živo­ti­ma… Film je po oda­bi­ru gle­da­te­lja, a bes­plat­nim pro­gra­mom mode­ri­rat će Ivana-Nataša Turković.

„Život dru­gih“ je iza­šao 17 godi­na nakon pada Berlinskog zida, čime je obi­lje­žen kraj soci­ja­lis­tič­ke Istočne Njemačke. Bila je to prva upe­čat­lji­va dra­ma na tu temu, dok su se do tada niza­le kome­di­je poput „Good Bye, Lenin!“ i „Sonnenallee“. Taj pris­tup je poz­drav­ljen u Njemačkoj una­toč tome što su neki kri­ti­zi­ra­li huma­ni­za­ci­ju Wieslerovog lika. Mnogi biv­ši sta­nov­ni­ci Istočne Njemačke bili su zapa­nje­ni pre­ciz­noš­ću film­skog seta i atmo­sfe­re, koji detalj­no por­tre­ti­ra­ju drža­vu nes­ta­lu pri­li­kom spa­ja­nja sa Zapadnom Njemačkom. Autentičnost fil­ma je od poseb­nog zna­ča­ja s obzi­rom da reda­telj nije odras­tao u Istočnoj Njemačkoj, a kada je zid pao bilo mu je sve­ga 16 godina.

Za reali­za­ci­ju ovog dugo­me­traž­nog prvi­jen­ca koji mu je donio svjet­sku sla­vu Donnersmarcku su tre­ba­le tri godi­na, no ulo­že­ni trud donio mu je Europsku film­sku nagra­du za naj­bo­lji film, glum­ca i sce­na­rij, sedam Njemačkih film­skih nagra­da, Oscara, Cezara, nagra­du Britanske film­ske aka­de­mi­je i nagra­du Društva film­skih kri­ti­ča­ra Los Angelesa za naj­bo­lji stra­ni film, te nomi­na­ci­ju za Zlatni globus.

Film se čes­to spo­mi­nje pos­ljed­njih godi­na pri­li­kom afe­ra pris­lu­ški­va­nja (od Edwarda Snowdena do Nicholasa Sarkozyja) i utje­caj koji je imao u tom kon­tek­s­tu je sna­žan. Tako su u ruj­nu 2014. godi­ne 43 čla­na izra­el­ske taj­ne elit­ne jedi­ni­ce 8.200 napi­sa­la pismo izra­el­skom pre­mi­je­ru i voj­nom šefu u koje­mu odbi­ja­ju pru­ža­ti dalj­nje uslu­ge zbog toga što Izrael „ne pra­vi raz­li­ku izme­đu Palestinaca koji jesu ili nisu uklju­če­ni u nasi­lje“, a pri­kup­lje­ne infor­ma­ci­je „nano­se šte­tu nevi­nim lju­di­ma“. Jedan od pot­pis­ni­ka pisma naveo je upra­vo ovaj film kao svoj „tre­nu­tak transformacije“.

Program Kluba PFT‑a finan­cij­ski poma­žu Zaklada Kultura nova i Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni centar.

Izvor

• Klubodrom Pulske filmske tvornice