„Dangube“ Federica Fellinija na KLUBODROMU PULSKE FILMSKE TVORNICE

Posljednji ovo­go­diš­nji Klubodrom Pulske film­ske tvor­ni­ce bit će odr­žan ovo­ga čet­vrt­ka, 29. pro­sin­ca, u 20 sati kada će biti pri­ka­za­ne „Dangube“ (I vitel­lo­ni, 1953.) Federica Fellinija. Programom će mode­ri­ra­ti Ivana-Nataša Turković, a ulaz je slobodan.

Ova komič­na dra­ma je stu­di­ja karak­te­ra peto­ri­ce mla­di­ća – inte­lek­tu­al­ca Leopolda, žen­ska­ro­ša Fausta, zre­log Moralda, infan­til­nog Alberta i neiz­lje­či­vog koc­ka­ra Riccarda – iz malog pri­mor­skog tali­jan­skog gra­di­ća, čiji se živo­ti nala­ze na pre­kret­ni­ci. Bez ikak­va cilja u živo­tu, oni pro­vo­de dane u doko­li­ci, zabav­lja­ju­ći se, piju­ći i „love­ći“ žene. Jedini od pri­ja­te­lja koji želi više od živo­ta je Moraldo, svo­je­vr­s­ni Fellinijev alter-ego. U „Dangubama“ je izra­žen reda­te­ljev auto­bi­ograf­ski moment koji zrca­li zna­čaj­ne druš­tve­ne pro­mje­ne u Italiji ’50-ih godi­na, a film je sma­tran pre­kret­ni­com u reda­te­lje­vom umjet­nič­kom razvo­ju. Njime je zapo­če­la kari­je­ra Alberta Sordija, jed­nog od naj­z­na­čaj­ni­jih i i naj­po­pu­lar­ni­jih komi­ča­ra pos­li­je­rat­ne Italije, uz koje­ga su još sjaj­ni Franco Fabrizi i Franco Interlenghi, te Leopoldo Trieste i Riccardo Fellini, reda­te­ljev brat koji ga u fil­mu interpretira.

Opisana kao „putu­ju­ća pro­duk­ci­ja“, sni­ma­nje je bilo skro­je­na po mje­ri Sordijevog ras­po­re­da kaza­liš­nih nas­tu­pa tako da su ga Fellini i nje­go­va tru­pa sli­je­di­li – iz gra­da u grad, duž cije­le Italije. Radeći tije­kom tih šest mje­se­ci s raz­nim sni­ma­te­lji­ma, Fellini je razvio domi­nant­ni stil kame­re bazi­ran na spo­rim i pra­te­ćim kadro­vi­ma koji „podu­da­ra­ju s rav­no­duš­nim i bes­cilj­nim živo­ti­ma“ liko­va. S mon­ta­že­rom Rolandom Benedettijem uspos­ta­vio je ritam u koje­mu su krat­ke sek­ven­ce odva­ja­ne naglim rezo­vi­ma, dok je kod dužih koris­tio fade­ove. Mnoge krat­ke i raz­li­či­te epi­zo­de „vođe­ne vlas­ti­tom unu­traš­njom logi­kom“ spo­je­ne su tako zahva­lju­ju­ći jed­nom oso­bi­tom mon­ta­žer­skom obrascu.

Ovo je bio prvi Fellinijev film koji je dis­tri­bu­iran u ino­zem­s­tvu, a dobio je Srebrnog lava na Venecijanskom Filmskom Festivalu i nomi­na­ci­ju za Oskara za sce­na­rij. Njegov mu je uspjeh vra­tio ugled nakon komer­ci­jal­nog neus­pje­ha „Bijelog šeika“ (1952.).

Klub Pulske film­ske tvor­ni­ce finan­cij­ski podr­ža­va­ju Zaklada Kultura nova i Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni centar.

Izvor

• Klubodrom Pulske filmske tvornice