„HUMANIZAM, USPRKOS“ – Mirovna nagrada dr. Nikoli Biliškovu

U osječ­kom Hrvatskom narod­nom kaza­li­štu je u čet­vr­tak 8.prosinca dr. sc. Nikoli Biliškovu uru­če­na Mirovna Nagrada “Krunoslav Sukić“ u kate­go­ri­ji Knjiga godi­ne za zbor­nik „Preživljavati uspr­kos“, u izda­nju nak­lad­nič­ke kuće Izvori. Ovu nagra­du za pro­mi­ca­nje miro­tvor­stva, nena­si­lja i ljud­skih pra­va dodje­lju­je Centar za mir, nena­si­lje i ljud­ska pra­va, udru­ga usmje­re­na na izgrad­nju mira, zašti­tu i pro­mo­vi­ra­nje ljud­skih pra­va i slo­bo­da, te pro­mi­ca­nje kre­ativ­nih meto­da rje­ša­va­nja suko­ba na indi­vi­du­al­noj, grup­noj i poli­tič­koj razini.

Svestrani mla­di znans­tve­nik rodom iz Medulina, kemi­čar dr. Nikola Biliškov zapos­len je kao znans­tve­ni surad­nik na Institutu Ruđer Bošković. Nagrađeni zbor­nik nas­tao je na nje­go­vu ini­ci­ja­ti­vu. Kako nam je pojas­nio u kra­ćem tele­fon­skom raz­go­vo­ru, ide­ja je nas­ta­la oko inter­v­jua s aka­de­mi­kom Ivanom Supekom kojeg je 2006. obja­vio na jed­nom por­ta­lu (a sada i u Zborniku). U tom je inter­v­juu Supek izre­kao mno­ge bit­ne stva­ri koje ni danas, deset godi­na od nje­go­ve smr­ti, ne gube na aktu­al­nos­ti. Međutim, zaklju­čio ga je pri­lič­no pesi­mis­tič­no, tvrd­njom kako mu je čitav život pro­ma­šaj, jer nije uspio ostva­ri­ti gene­ra­cij­ske sno­ve o pra­ved­ni­jem svi­je­tu izgra­đe­nom na huma­nis­tič­kim nače­li­ma. Biliškov se osje­tio pozva­nim da bar pos­t­hum­no oda pošto­va­nje svom uzo­ru, kao i da deman­ti­ra nje­go­vu tvrd­nju kako je huma­ni­zam u današ­njem svi­je­tu izgu­bio rat. Okupio je sto­ga poz­na­ni­ke i pri­ja­te­lje iz znans­tve­nih i akti­vis­tič­kih kru­go­va, a svat­ko od njih se dota­kao nekih od teza izni­je­tih u Supekovom inter­v­juu kako bi ih ana­li­zi­ra­li, nado­gra­đi­va­li, te s nji­ma pole­mi­zi­ra­li u vlas­ti­tim esejima.

Zbornik tako dono­si ese­je Hajrudina Hromadžića, Tomislava Tomaševića, Srđana Gavrilovića, Višnje Jankov, Dijane Ćurković, Saše Blagusa, Gorana Jerasa, Ivane Zagorac i Marine Kelave te samog Biliškova, koji ga je ini­ci­rao i ure­dio, kao posve­tu pok. prof. Supeku.

Književnica Tatjana Gromača o tom je zbor­ni­ku istak­nu­la da „pro­mi­če način miš­lje­nja, živ­lje­nja i dje­lo­va­nja koji teže zdra­vim, kva­li­tet­nim, ispu­nje­nim ljud­skim živo­ti­ma, odno­si­ma i zajed­ni­ci. Zbog toga ga pre­poz­na­je­mo kao odre­đe­no svje­tlo u tmi­ni“, na što se Odbor za dodje­lu Nagrade nado­ve­zao rije­či­ma: “Zbog toga želi­mo ovim Priznanjem pri­do­ni­je­ti da se to svje­tlo, ta svje­tla bolje vide!“

U svom obraz­lo­že­nju, Odbor isti­če da je tom zbor­ni­ku dodi­je­lje­no priz­na­nje „jer pri­do­no­si  stva­ra­nju ozra­čja razu­mi­je­va­nja miro­tvor­stva, nena­sil­nog dje­lo­va­nja, ljud­skih pra­va i civil­no­ga druš­tva. Štoviše, sam Zbornik i rad na nje­mu miro­tvor­ni je podu­hvat. Okuplja i poti­če na sudje­lo­va­nje u radu na druš­tve­noj prav­di i pro­mje­ni nove gene­ra­ci­je akti­vis­ta, istra­ži­va­ča i mis­li­la­ca odlič­no se nado­ve­zu­ju­ći na nas­li­je­đe znans­tve­nog, druš­tve­nog i miro­tvor­nog dje­lo­va­nja aka­de­mi­ka Supeka. Značaj buđe­nja i aktiv­nog anga­žma­na, kri­tič­ke mis­li i kori­šte­nja zna­nja za rad na pra­ved­ni­jem druš­tvu, u huma­nis­tič­ke svr­he, inkor­po­ri­ran je u širo­kom spek­tru tema obra­đe­nih u Zborniku: kri­tič­ka misao, ulo­ga zna­nos­ti, mirov­ne poli­ti­ke, huma­nis­tič­ka arhi­tek­tu­ra, pra­ved­na eko­no­mi­ja, eko­nom­ska demo­kra­ci­ja, odr­ži­vi pri­rod­ni i druš­tve­ni razvoj, ekologija.“

Valja istak­nu­ti da je dr Biliškov akti­van član „Zelene akci­je“, a i posao na Ruđeru foku­si­ran mu je na tra­že­nje odr­ži­vih ener­get­skih rje­še­nja koja mogu nado­mjes­ti­ti fosil­na gori­va. Početkom stu­de­nog u ugled­nom časo­pi­su „Journal of Physical Chemistry“ je, u surad­nji s kole­gi­com dr. Danijelom Vojta, te još neko­li­ko doma­ćih i stra­nih znans­tve­ni­ka, obja­vio vrlo vri­jed­ne rezul­ta­te više­go­diš­njeg istra­ži­va­nja koje se odno­si na tzv. bora­zan. Naime, bora­zan i nje­go­vi deri­va­ti bi se u buduć­nos­ti mogli koris­ti­ti za kemij­sku pohra­nu vodi­ka u čvr­stom sta­nju, što je vrlo bit­no budu­ći da vodik (pored ure­đa­ja na vodu, vje­tar i solar­ni pogon) sve više ula­zi u pri­mje­nu i pola­ko zamje­nju­je fosil­na gori­va. Kako je 4. stu­de­nog na sna­gu stu­pio i Pariški spo­ra­zum o kli­mi kojim se okre­ta­nje k obnov­lji­vim izvo­ri­ma ener­gi­je pred cije­lo čovje­čans­tvo pos­tav­lja kao goru­ći pri­ori­tet, upi­ta­li smo dr Biliškova za znans­tve­nu ocje­nu sadaš­njeg sta­nja i pro­cje­nu koli­ko bi vre­me­na bilo potreb­no da svjet­ska ener­ge­ti­ka pos­tig­ne „car­bon free“ razi­nu, s obzi­rom na velik broj eko­lo­ških pate­na­ta koji samo čeka­ju „zele­no svje­tlo“, te kako ocje­nju­je situ­aci­ju u Hrvatskoj, s obzi­rom na naj­av­lje­no buše­nje Jadrana i Slavonije i da li bi se oni mogli izbjeći…

„Jasno je da su sus­ta­vi za kori­šte­nje obnov­lji­vih izvo­ra ener­gi­je dos­ti­gli dovolj­no viso­ku teh­no­lo­šku razi­nu, koja omo­gu­ću­je nji­ho­vu širo­ku pri­mje­nu. Zapravo, već sad bi se cije­la naša ener­ge­ti­ka mogla pot­pu­no pre­ba­ci­ti s fosil­nih na obnov­lji­ve izvo­re. Produkcija ener­gi­je iz obnov­lji­vih izvo­ra nije kons­tant­na, nego ima dnev­nu i sezon­sku vari­ja­bil­nost. U čemu je, onda, pro­blem? Stvar je samo u tome da viško­ve ener­gi­je tre­ba skla­di­šti­ti, reci­mo u vodi­ku. Dakle, nije u pita­nju teh­no­lo­gi­ja, nego inert­nost poli­tič­kih i ener­ge­ti­čar­skih eli­ta, koje su pod jakim utje­ca­jem moć­nih naf­t­nih lobi­ja. Tragično je da Hrvatska, koja obi­lu­je obnov­lji­vim resur­si­ma, ne zna isko­ris­ti­ti tu činje­ni­cu i dovest se u vode­ću pozi­ci­ju. Umjesto toga, mi dale­ko zaos­ta­je­mo za mno­gim dru­gim zem­lja­ma sa znat­no loši­jom kli­mom. Imamo zna­nja, ima­mo lju­de, zna­mo što bi tre­ba­lo uči­ni­ti, ali zbog nes­po­sob­nos­ti neko­ga na ključ­nim pozi­ci­ja­ma nika­ko da se mak­ne­mo s mrtve toč­ke- ovis­nos­ti o fosil­nim gori­vi­ma“, kaže Bliškov.

• Dr. Nikola Bliškov
• Mirovna Nagrada “Krunoslav Sukić“