Zemeckisov pogodak

KINO: TAJNA VEZA, reda­te­lja Roberta Zemeckisa

Iznimno popu­lar­ni ame­rič­ki glu­mac Brad Pitt odlič­no se sna­šao u “Tajnoj vezi” (Allied), novom fil­mu Roberta Zemeckisa čija se rad­nja odvi­ja tije­kom 2. svjet­skog rata.

Pitt glu­mi bri­tan­skog špi­ju­na u Maroku (Casablanca) koji sa surad­ni­com (Marion Cotillard) izvo­di opas­nu akci­ju eli­mi­ni­ra­nja nacis­tič­kog vođe, nakon čega se zaljub­lju­je i ženi za svo­ju part­ne­ri­cu. Supružnici poči­nju živje­ti u Londonu, ubr­zo im se rađa kćer i čini se da ništa ne može pomu­ti­ti nji­ho­vu obi­telj­sku sre­ću, una­toč ratu koji još uvi­jek tra­je. Međutim, jed­nog dana nadre­đe­ni pre­no­se Pittu sum­nje da mu je supru­ga nje­mač­ka špi­jun­ka i tra­že od nje­ga da vrši nad­zor, što će pot­pu­no pre­okre­nu­ti nje­gov dota­daš­nji život.

Redatelj Zemeckis pot­pi­su­je iznim­no zanim­ljiv film­ski opus (Povratak u buduć­nost, Forest Gump, Cast Away itd.), koji uklju­ču­je i povre­me­ne pod­ba­ča­je, ali mu se u ovom fil­mu dois­ta nema što pri­go­vo­ri­ti. Osim što je pri­ča vrlo zanim­lji­va i nape­ta, boga­ta pre­okre­ti­ma i akcij­skim pri­zo­ri­ma, naro­či­to je učin­ko­vi­to stav­lja­nje glav­nog juna­ka pred zid, odnos­no u situ­aci­ju kad mu je nare­đe­no da napra­vi oda­bir koji ne može izvršiti.

Scenarij je napi­sao Steven Knight, cije­nje­ni bri­tan­ski sce­na­rist i reda­telj, koji je reži­rao i sjaj­nu mini­ma­lis­tič­ku dra­mu “Locke” čija se rad­nja odvi­ja u auto­mo­bi­lu i pra­ti gra­đe­vin­skog inže­nje­ra (Tom Hardy) tije­kom nje­go­vog naj­ve­ćeg isku­še­nja. Zemeckis je Knightovu kva­li­tet­nu pri­ču pre­to­čio u niz sjaj­no reži­ra­nih sek­ven­ci, čiji se ugo­đa­ji pro­te­žu od roman­ti­ke i pus­to­lo­vi­ne do neo­če­ki­va­no turob­ne dra­me, i dois­ta uspi­je­va uvu­ći gle­da­te­lja u svo­ju žan­rov­sku magiju.

Prava je šte­ta da u kini­ma nema više fil­mo­va poput “Tajne veze”. Filmova koji su raskoš­no pro­du­ci­ra­ni s glu­mač­kim zvi­jez­da­ma i nas­lo­nje­ni na žan­rov­sku tra­di­ci­ju pri­hvat­lji­vu širo­koj publi­ci, a isto­dob­no toli­ko reda­telj­ski sofis­ti­ci­ra­ni da mogu zado­vo­lji­ti i zah­tjev­ni­je gledatelje.

Elvis Lenić