ZIMSKO KINO ROJC – 02.- 14. SIJEČNJA 2017. U DNEVNOM BORAVKU ROJCA

Prva dva tjed­na nove 2017. godi­ne u Dnevnom borav­ku Rojca rezer­vi­ra­na su za vrhun­ske doku­men­tar­ce. Svakog dana od 2. do 14. siječ­nja od 19 sati u Dnevnom borav­ku Rojca pri­ka­zi­vat će se fil­mo­vi iz boga­tog kata­lo­ga Restart Labela. Reviju doku­men­tar­nog fil­ma orga­ni­zi­ra­ju Dnevni bora­vak  i Restart Label, a ulaz na sve pro­jek­ci­je je slobodan.

ZIMSKO KINO ROJC – RASPORED

02.01.

CITIZENFOUR

Laura Poitras, SAD, Njemačka, UK, 114 min., 2014.

Prošlogodišnji dobit­nik Oskara za naj­bo­lji dugo­me­traž­ni doku­men­tar­ni film, Citizenfour, je pri­ča o Edwardu Snowdenu, naj­poz­na­ti­jem ame­rič­kom zvi­žda­ču i biv­šem zapos­le­ni­ku CIA‑e, čovje­ku koji je otkrio skan­dal o neza­ko­ni­tom pris­lu­ški­va­nju gra­đa­na od stra­ne Nacionalne služ­be sigur­nos­ti SAD‑a (NSA). Ovaj doku­men­tar­ni tri­ler čija pri­ča zapo­či­nje ano­nim­nim mailom, a nas­tav­lja se odla­skom u Hong Kong i broj­nim sas­tan­ci­ma s čovje­kom kojeg je u krat­kom vre­men­skom peri­odu upoz­na­la cije­la pla­ne­ta, ne samo da poka­zu­je opas­nos­ti vla­di­nog nad­zo­ra – tje­ra vas da ih osje­ti­te na vlas­ti­toj koži. Nakon što pogle­da­te ovaj film, nika­da više neće­te na isti način gle­da­ti na tele­fon, e‑mail, kre­dit­nu kar­ti­cu, web pre­gled­nik ili Facebook profil.

03.01.

CRVENA KAPELA

Mads Brügger, Danska, 2009., 88′

Novinar, uvje­ren da ispra­van cilj oprav­da­va bes­kru­pu­loz­na sred­stva, spas­ti­čar i komi­čar, putu­ju u Sjevernu Koreju s jed­nom misi­jom – nasmi­ja­ti lju­de u jed­nom od naj­stro­žih reži­ma na svi­je­tu. Lažno se pred­sta­viv­ši kao mala pro­so­ci­ja­lis­tič­ka kaza­liš­na sku­pi­na u pro­gra­mu kul­tur­ne raz­mje­ne izme­đu Danske i Sjeverne Koreje, ‘Crvena kape­la’ dobi­va dopu­šte­nje da otpu­tu­je u Sjevernu Koreju i odi­gra neko­li­ko pred­sta­va za iza­bra­nu publi­ku. Dva čla­na tru­pe, Jacobi i Simon, tamo su rođe­ni, ali su kao dje­ca usvo­je­ni u Danskoj, a ovo je nji­ho­va pri­ča o suoča­va­nju s vlas­ti­tim biolo­škim korje­ni­ma i poku­ša­jem da izve­du pred­sta­vu u dije­lu svi­je­ta gdje humor i huma­nost žive u sla­bim uvje­ti­ma, a zajed­niš­tvo je tem­pi­ra­na umjet­na bom­ba koja zastrašuje.

Vođen paro­lom ‘humor je naj­sla­bi­ja toč­ka dik­ta­tor­skih sis­te­ma’, reda­telj ula­zi u raz­li­či­te sfe­re druš­tva i samu srž dik­ta­tor­skog sis­te­ma Sjeverne Koreje, cinič­no tepa­ju­ći ‘dra­gom Vođi’ pri sva­koj komu­ni­ka­ci­ji s korej­skim duž­nos­ni­ci­ma. Ovo je pri­ča i o susre­tu izme­đu slo­bod­no­mis­le­ćeg i tota­li­tar­nog druš­tva koji svo­je gra­đa­ne drži pod kon­tro­lom: 23 mili­ju­na gra­đa­na Sjeverne Koreje pod željez­nom su paskom dra­gog vođe gene­ra­la Kim Jong-ila. Naslov ‘Crvena kape­la’ refe­ri­ra se na komu­nis­tič­ku špi­jun­sku orga­ni­za­ci­ju u nacis­tič­koj Njemačkoj koja je ope­ri­ra­la pod ime­nom ‘Rote Kapelle’.

U fil­mu koji je pro­du­ci­ra­la von Trierova pro­duk­cij­ska kuća Zentropa, reda­telj dopu­šta da ga kore­an­ska prat­nja mani­pu­li­ra, poka­zu­ju­ći koje čud­ne odlu­ke lju­di mora­ju dono­si­ti kada im je sud­bi­na u ruka­ma bez­o­sje­ćaj­nog dik­ta­to­ra. Na kri­ti­ke da je film koji je napra­vio obič­na pro­pa­gan­da za koju je isko­ris­tio svo­je pri­ja­te­lje, Brügger je poen­ti­rao: ‘Najbolji način da se bori­te pro­tiv pro­pa­gan­de jest upra­vo propaganda’.

04.01.

ZALJEV

Louie Psihoyos, SAD, 2009., 91′

Sjećate li se Flipera? Svi koji vje­ru­ju da doku­men­tar­ni fil­mo­vi mogu ispra­vi­ti neprav­du mora­ju pogle­da­ti ovaj “eko-tri­ler”. Šezdesetih godi­na proš­log sto­lje­ća, Richard O’Barry, vode­ći svjet­ski dre­ser del­fi­na, radio je na popu­lar­nom fil­mu Fliperu. Kada mu je jedan od del­fi­na ugi­nuo na ruka­ma, shva­tio je da je dio nje­go­ve kari­je­re posve­ćen dre­su­ri bio gre­ška i da živo­ti­nje ima­ju pra­vo na slo­bo­du kao i lju­di. Odlučio je da neće odus­ta­ti dok i pos­ljed­njeg del­fi­na ne vra­ti u pri­rod­no stanište.

Film Zaljev, u reži­ji vrhun­skog podvod­nog foto­gra­fa Louiea Psihoyosa, pred­stav­lja nevje­ro­jat­nu pri­ču o tome kako se Psihoyos, O’Barry i oda­bra­na eki­pa akti­vis­ta, film­skih stva­ra­oca i roni­oca zapu­ti­la u misi­ju da pro­dru u skri­ve­ni zaljev u Japanu i saz­na­ju isti­nu o mrač­noj i smr­to­nos­noj taj­ni. Misterije koje otkri­va­ju pred­stav­lja­ju samo vrh lede­nog brijega.

05.01.

BLOKADA

Igor Bezinović, Hrvatska, 2012., 92′

‘Blokada’ je jedins­tve­ni pogled iznu­tra u naj­du­ži, naj­broj­ni­ji i poli­tič­ki naj­z­na­čaj­ni­ji stu­dent­ski pro­s­vjed na ovim pros­to­ri­ma od 1971. godi­ne, koji je zapo­čeo u trav­nju 2009. godi­ne na Filozofskom fakul­te­tu u Zagrebu. Borba pro­tiv komer­ci­ja­li­za­ci­je obra­zo­va­nja i blo­ka­da nas­ta­ve na Filozofskom tra­ja­la je 34 dana, pobu­na se pro­ši­ri­la na više od 20 fakul­te­ta diljem zem­lje, a stu­den­ti su pos­ta­li rele­van­tan poli­tič­ki subjekt. Redatelj je pra­tio sve, od ushi­će­nih pri­prem­nih sas­ta­na­ka i blo­ki­ra­nja nas­ta­ve do prvog umo­ra, kroz intim­ne situ­aci­je i među­sob­ne noć­ne ras­pra­ve, od prvot­ne podr­ške veći­ne čla­no­va fakul­tet­skog vije­ća do okre­ta­nja leđa tih istih pro­fe­so­ra uz poku­šaj stu­de­na­ta da dođu do skri­ve­nog minis­tra obra­zo­va­nja. Ovaj film poka­zu­je da blo­ka­da nije samo fizič­ka – već ima mno­go šire značenje.

06.01.

GONZO: ŽIVOT I DJELO DR. HUNTERA S. THOMPSONA

Alex Gibney, SAD, 2008.119′.

Filmska biogra­fi­ja sulu­de mit­ske ame­rič­ke figu­re, novi­na­ra i eks­cen­tri­ka Huntera S. Thompsona, osni­va­ča ‘Gonzo’ novi­nar­stva, pre­pu­na arhiv­skih sni­ma­ka, jav­nih nas­tu­pa i svje­do­če­nja kole­ga surad­ni­ka i inti­mu­sa. Čovjek koji je isto­vre­me­no vozio s Hells Angelsima, časkao s Nixonom, uma­lo pobi­je­dio na izbo­ri­ma za šeri­fa i sve to zapi­sao za maga­zin Rolling Stone koji se upra­vo zbog sjaj­nih, dro­gom i alko­ho­lom nat­po­lje­nih repor­ta­ža, pro­da­vao bolje nego ikad. Redatelj je zna­no ime s Oskarom u ruka­ma (Taxi to the Dark Side), a nara­tor – Johnny Depp.

Autor fil­ma Alex Gibney ame­rič­ki je reda­telj i pro­du­cent doku­men­tar­nih fil­mo­va. Njegovi rado­vi kao reda­telj uklju­ču­ju: Enron: The Smartest Guys in the Room (2005) (nomi­ni­ran za Oskara), The Human Behavior Experiments (2006), Jimi Hendrix and the Blues (2001), i Taxi to the Dark Side (2007), koji je foku­si­ran na voza­ča tak­si­ja u Afganistanu koji je mučen i pogub­ljen u zrač­noj bazi Agram, 2002. godi­ne. Taxi to the Dark Side je osvo­jio Oskara za naj­bo­lji doku­men­tar­ni film. Gibney tre­nut­no reži­ra doku­men­ta­rac o živo­tu Lancea Armstronga.

07.01.

CINEMA KOMUNISTO

Mila Turajlić, Srbija, 2010., 100′

Kada stvar­nost odstu­pi od zami­s­lje­nog sce­na­ri­ja, tko bi odo­lio da na fil­mu ne stvo­ri zem­lju sno­va? Cinema Komunisto’ nas vodi na puto­va­nje kroz ostat­ke Titove film­ske indus­tri­je ispi­tu­ju­ći uspon i pad jugos­la­ven­ske film­ske ilu­zi­je. Leka Konstantinović bio je 32 godi­ne Titov osob­ni kino­ope­ra­ter. U tom peri­odu pri­ka­zao mu je ukup­no 8801 film o čemu je vodio ured­ne zabi­lje­ške. Zajedno s reda­te­ljem Veljkom Bulajićem, Titovim omi­lje­nim glum­cem Batom Živojinovićem i direk­to­ri­ma i zapos­le­ni­ci­ma Avala fil­ma Leka govo­ri o tome kako je Maršal Tito koris­tio film­sku indus­tri­ju das­tvo­ri ‘zva­nič­ni nara­tiv’ nove drža­ve – Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Od natru­le sce­no­gra­fi­je u ‘gra­du duho­va’, u koji se pre­tvo­ri­la moć­na Avala, do pred­sjed­ni­ko­ve pri­vat­ne sale za pro­jek­ci­je, pra­ti­mo čovje­ka koji je opse­siv­no sva­ke noći gle­dao fil­mo­ve dok je danju, uprav­lja­ju­ći zem­ljom, čitao, pa čak i pre­prav­ljao sce­na­ri­je budu­ćih fil­mo­va. Uz pomoć odlo­ma­ka iz više od 60 zabo­rav­lje­nih jugos­la­ven­skih fil­mo­va, ‘Cinema Komunisto’ je pri­ča o Jugoslaviji na način na koji ona nika­da nije ispri­ča­na na film­skom plat­nu. Otkrijte taj­ne pul­skog fes­ti­va­la, ruše­nja mos­ta na Neretvi, Titove opse­si­je kine­ma­to­gra­fi­jom i opse­si­je stra­nih glu­ma­ca i reda­te­lja Titom koji su redo­vi­to sni­ma­li u Jugoslaviji.

08.01.

U GLAVNIM ULOGAMA: NESTABILNI BJELORUSKI ELEMENTI

Madeleine Sackler, SAD / Velika Britanija / Bjelorusija, 76′

Bjelorusiju nazi­va­ju pos­ljed­njom europ­skom dik­ta­tu­rom u kojoj već više od 20 godi­na čvr­stom rukom vla­da Aleksandar Lukašenko. Iako je zabra­nio slo­bo­du izra­ža­va­nja, a poli­tič­ku opo­zi­ci­ju sveo na mar­gi­ne, u cen­tru Minska, na taj­noj loka­ci­ji, prko­si mu Bjeloruski slo­bod­ni teatar. Riječ je o neza­vis­nom kaza­li­štu čiji su čla­no­vi, bez obzi­ra na pri­ti­ske, godi­na­ma uspi­je­va­li iznje­dri­ti sjaj­ne pred­sta­ve i odr­ža­ti inte­res publi­ke te nakon proš­lih izbo­ra i poli­cij­skog pre­tre­sa, bili pri­si­lje­ni napus­ti­ti zem­lju. Ovo je pri­ča o cen­zu­ri i stra­hu, ali i otpo­ru hra­brih poje­di­na­ca da i uspr­kos kon­tro­li poku­ša­ju sebi i svo­joj publi­ci osi­gu­ra­ti pri­vid nor­mal­nog živo­ta. Film je sas­tav­ljen od pro­kri­jum­ča­re­nih sni­ma­ka, a publi­ci daje mjes­to u prvom redu pred­sta­ve pokre­ta otpo­ra koja se para­lel­no odvi­ja na pozor­ni­ci i na ulicama.

09.01.

WEB JUNKIE – OVISNICI O INTERNETU

Shosh Shlam i Hilla Medalia, Izrael / SAD, 73’

Web jun­kie – ovis­ni­ci o Internetu sni­man je u Centru za odvi­ka­va­nje od mrež­nih iga­ra i inter­ne­ta smje­šte­nom u pred­gra­đu Pekinga. Film pra­ti tro­ji­cu kine­skih tinej­dže­ra, od nji­ho­va ula­ska u jedan od 400 tak­vih cen­ta­ra u Kini, tije­kom tro­mje­seč­nog raz­dob­lja odvi­ka­va­nja, pa sve do odla­ska kući. Doprema ih se u kli­ni­ke naj­češ­će pro­tiv nji­ho­ve volje, a čuva­ju ih voj­ni­ci koji nad­gle­da­ju dje­čje oda­je okru­že­ne ogra­da­ma i rešetkama.“To bi se tre­ba­lo zva­ti cen­tar za uni­šta­va­nje uma tinej­dže­ra. To je kao pra­nje moz­ga“, kaže jedan od pro­ta­go­nis­ta. Iako je u pra­vu, pro­ble­mi leže neg­dje dubo­ko zakra­bu­lje­ni u obi­telj­skim odno­si­ma pasi­oni­ra­nih ovisnika.

10.01.

MARLEY

Kevin Macdonald, SAD/UK, 144’, 2012.

‘Marley’ je  film o istin­skoj među­na­rod­noj iko­ni dva­de­se­tog sto­lje­ća. Njegova je glaz­ba i poru­ka o iskup­lje­nju poz­na­ta u cije­lom svi­je­tu, a pri­ča napo­kon oživ­lje­na u dje­lu priz­na­tog talen­ta Kevina Macdonlada. Film je, uz nje­mu volje­nu Jamajku i SAD, sni­man u Gani, Japanu i Velikoj Britaniji te po prvi put može­mo vidje­ti nje­go­vu obi­telj­sku arhi­vu. Macdonald se pri­dru­žio Marleyevoj obi­te­lji, Chrisu Blackwellu i Steveu Bingu kako bi sni­mio prvo služ­be­ni odo­bre­ni biograf­ski film o živo­tu, nas­ljed­stvu i glo­bal­nom utje­ca­ju legen­de, jed­nog od naj­u­tje­caj­ni­jih pje­va­ča, tek­s­to­pi­sa­ca, glaz­be­ni­ka i akti­vis­ta u povi­jes­ti.  Samo je mali broj glaz­be­ni­ka ostva­rio takav utje­caj, a Bob Marley je, iako mu je život bio pre­kra­tak, sva­ka­ko jedan od njih.

11.01.

ČOVJEK NA ŽICI

James Marsh, UK/SAD, 2008., 90′

Kako sni­mi­ti dina­mi­čan doku­men­ta­rac o doga­đa­ju sta­rom više od tri­de­set godi­na? Redatelj James Marsh za sobom ima tako bizar­ne podu­hva­te kao što je cje­lo­ve­čer­nji film o ishra­ni Elvisa Presleya, tako da mu nije bilo teško pove­za­ti inter­v­jue, arhiv­ske mate­ri­ja­le i dram­ske rekons­truk­ci­je u film koji se pra­ti poput naj­na­pe­ti­jeg tri­le­ra. A o čemu se radi? O ”umjet­nič­kom zlo­či­nu sto­lje­ća’. Stariji će se možda sje­ti­ti da je 7.8.1974. izme­du tor­nje­va-bli­za­na­ca Svjetskog trgo­vač­kog cen­tra, izvjes­ni Philippe Petit raza­peo žicu i na njoj balan­si­rao i ple­sao punih sat vre­me­na dok nije uhi­ćen… U doku­men­tar­cu kojeg su na Sundanceu nagra­di­li i publi­ka i žiri, iko­nok­last koji je nadži­vio iko­nu, nakon 34 godi­ne objaš­nja­va kako mu je to uop­će poš­lo za rukom.

12.01.

U POTRAZI ZA FELOM

Alex Gibney, SAD, 2014., 119′ 

U potra­zi za Felom pri­ča je o živo­tu, glaz­bi te druš­tve­noj i poli­tič­koj ulo­zi Fele Anikulapa Kutija. U svom novom doku­men­tra­nom fil­mu, Oscarom nagra­đe­ni reda­telj Alex Gibney istra­žu­je kon­tro­verz­ni život, sjaj­nu glaz­bu te neo­s­po­ran kul­tur­ni i poli­tič­ki utje­caj legen­dar­nog tvor­ca afro­be­ata. Stalan poli­tič­ki pro­gon, neko­nven­ci­ona­lan stil živo­ta i činje­ni­ca da je pre­mi­nuo od pos­lje­di­ca AIDS‑a uči­ni­li su ga jed­nim od naj­kon­tro­verz­ni­jih glaz­be­ni­ka svih vremena.

O auto­ru

Alex Gibney Dobitnik Oscara Alex Gibney, poz­nat po svo­jim nape­tim i dubo­ko pro­nic­lji­vim doku­men­tar­ci­ma, danas je jedan od naj­cje­nje­ni­jih ame­rič­kih doku­men­ta­ris­ta (‘Gonzo: život i dje­lo dr Huntera S. Thompsona’, ‘Armstrongova laž’, ‘Casino Jack’…) . Njegov film ‘Taksi to the Dark Side’ (2008.), osvo­jio je Oscara za naj­bo­lji dugo­me­traž­ni doku­men­ta­rac, a dvi­je godi­ne rani­je, nomi­ni­ran je za nagra­du Akademije za film ‘Enron: The Smartest Guys in the Room’.

13.01.

NEOVISNA LISTA OPORTUNISTA

Vedran Senjanović, Dejan Oblak, Hrvatska, 44′, 2016.

“Neovisna Lista Oportunista” pra­ti kan­di­da­tu­ru isto­ime­ne poli­tič­ke opci­je na par­la­men­tar­nim izbo­ri­ma u Hrvatskoj 2011‑e godi­ne, sas­tav­lje­nu od stu­de­na­ta Fakulteta poli­tič­kih zna­nos­ti u Zagrebu čiji je glav­ni poli­tič­ki cilj bio paro­di­ja cije­log demo­krat­skog izbor­nog pro­ce­sa kakav danas pos­to­ji u Hrvatskoj. NLO  se  vodio  ide­jom  da  mno­gi  gra­đa­ni  ne  zna­ju  za  koga toč­no  gla­sa­ti, da  je  sus­tav par­la­men­tar­ne demo­kra­ci­je rezul­ti­rao siro­maš­nim dvos­tra­na­čjem bez mašto­vi­tos­ti i inovativnosti.

U fil­mu pra­ti­mo 14 kan­di­da­ta i način na koji se sna­la­ze na poli­tič­kom tere­nu. Već u prvim pozi­vi­ma upu­će­nih GONG‑u i DIP‑u, naila­ze na kon­tra­dik­tor­ne infor­ma­ci­je što pot­vr­đu­je koli­ko se malo zna o izbor­nom zako­nu, pro­ce­su kan­di­da­tu­re i nači­ni­ma poli­tič­kog finan­ci­ra­nja. Za vri­je­me pri­kup­lja­nja pot­pi­sa NLO se osvr­nuo i na kan­di­da­cij­ske lis­te, te orga­ni­zi­rao tom­bo­lu na glav­nom zagre­bač­kom trgu gdje su iza­bra­li slu­čaj­nog pro­laz­ni­ka za svog prvog kan­di­da­ta na lis­ti. Nakon pri­up­lje­nih 905 pop­ti­sa, zavr­ša­va­ju se i pos­ljed­nji papi­ri za pre­da­ju u Državno izbor­no povje­rens­tvo. U tom tre­nut­ku NLO pro­jekt, zbog vlas­ti­tog pro­pus­ta, dola­zi do rizi­ka ras­pa­da­nja cije­log projekta…

ANA TRG

Jelena Novaković, Hrvatska, 26′, 2015.

Bez dana odmo­ra, po sun­cu, sni­je­gu, kiši, nedje­ljom i blag­da­ni­ma, Ana već 40 godi­na dola­zi pred grad­sku crk­vu pro­da­va­ti reli­gij­ske kalen­da­re i kru­ni­ce. Iako pri­ma redov­nu pen­zi­ju i ne pri­pa­da soci­jal­nom dnu, ona ima dru­ge moti­ve. Samo pet meta­ra dalje svoj štand razvi­la je Zorka, nje­zi­na nepo­sred­na kon­ku­ren­ci­ja. Poslovnu logi­ku zadr­ža­va­nja kupa­ca pri­mi­je­ni­le su jed­nos­tav­no – među­sob­nim spu­šta­njem cije­na. Iako u nepres­ta­nom suko­bu, ne mogu jed­na bez dru­ge. Ovisnost o dina­mič­nom mikro­svi­je­tu nepres­ta­nog pro­to­ka infor­ma­ci­ja, tra­če­va i živo­pis­nih grad­skih liko­va, uči­ni­la ih je sim­bo­li­ma jed­nog mikro­pros­to­ra. Ana, Zorka i Trg, neraz­dvoj­ni su trio u duho­vi­tom soci­jal­nom ese­ju o pri­pa­da­nju i prijateljstvu.

14.01.

THE YES MEN: POBUNA!

Laura Nix, SAD, 2014., 91′

Posljednjih dva­de­se­tak godi­na čuve­ni su akti­vis­ti Yes Men (Mike Bonanno i Andy Bichlbaum) pri­re­đi­va­li nesva­ki­daš­nje var­ke i upa­da­li u jav­ni dija­log o aktu­al­nim tema­ma diljem svi­je­ta. U svo­jem tre­ćem film­skom urat­ku (nakon The Yes Men i The Yes Men Fix the World) sada su već dobra­no u četr­de­se­ti­ma: kri­za sred­njih godi­na pri­je­ti im da će ih izba­ci­ti s akti­vis­tič­ke sce­ne jed­nom zasvag­da, a oni se pri­pre­ma­ju na do sada naj­ve­ći iza­zov – kli­mat­ske pro­mje­ne. Frustrirani su i zabri­nu­ti: mogu li uop­će više biti rele­vant­ni, kako će se nas­ta­vi­ti bori­ti pro­tiv tre­nut­no naj­ve­će svjet­ske opas­nos­ti? Ovaj film, koli­ko dubin­ska ana­li­za liko­va toli­ko i uzbud­lji­vo puto­va­nje, otkri­va stvar­ne lju­de s nali­čja maske i pri­ka­zu­je nji­ho­ve naj­no­vi­je kora­ke pro­tiv kor­po­ra­cij­ske pohle­pe. The Yes Men Are Revolting pra­ti ih tije­kom četi­ri godi­ne, pri­ka­zu­je nji­hov kre­ativ­ni pro­ces, urne­bes­ne stra­te­gi­je i osob­ne suko­be dok se hrva­ju sa sta­re­njem, zadr­ža­va­njem pos­la i oču­va­njem ono malo pri­vat­nog živo­ta što im je osta­lo. Od sela u ugan­d­skoj pokra­ji­ni Karamoja do tok­sič­nih naf­t­nih polja u kanad­skom katran­skom pije­sku, ovi iko­nok­las­tič­ni revo­lu­ci­ona­ri ras­krin­ka­va­ju veli­ke naf­t­ne kom­pa­ni­je, lobis­te, Wall Street i ame­rič­ki vla­du, obo­ru­ža­ni tek odi­je­li­ma iz second-hand trgo­vi­na i besram­noš­ću. Prevladavši osob­ne pre­pre­ke kako bi izve­li veli­čans­tve­ne akci­je od glo­bal­ne važ­nos­ti, Yes Men pre­no­se opti­mis­tič­nu poru­ku o obič­nim lju­di­ma koji pobje­đu­ju para­li­zu i vra­ća­ju svi­jet pod svo­je okrilje.

Priredio B. V.

• Dnevni boravak DC-a Rojc
• ZIMSKO KINO ROJC