Bilo jednom u Bostonu

KINO: ZAKON NOĆI, reda­te­lja Bena Afflecka

Poput ves­ter­na, gan­g­s­ter­ski film tvr­do­gla­vo odo­li­je­va zubu vre­me­na i pro­mje­ni trendova.

Iako su vrhun­ci žan­ra odav­no proš­li (afir­mi­rao se dola­skom zvuč­nog fil­ma i kao reak­ci­ja na kri­mi­nal tije­kom raz­dob­lja pro­hi­bi­ci­je u Americi), povre­me­no se sni­ma­ju viso­ko­bu­džet­ni kva­li­tet­ni fil­mo­vi koji ga odr­ža­va­ju na živo­tu. Jedan od tak­vih poku­ša­ja je i recent­ni „Zakon noći“ (Live by Night), u koje­mu Ben Affleck glu­mi bos­ton­skog gan­g­s­te­ra Joea Coughlina, a ujed­no pot­pi­su­je film kao reda­telj i scenarist.

Njegov lik uspi­je­va od sit­nog kri­mi­nal­ca doći do pozi­ci­je veli­kog šefa, što je učes­ta­li nara­tiv­ni obra­zac u ovom žan­ru, ali ovdje je vje­ro­jat­no naj­za­nim­lji­vi­ja karak­te­ri­za­ci­ja lika u kon­tek­s­tu nje­go­vih moral­nih nače­la. Naime, Coughlin je kri­mi­na­lac koji to pos­ta­je razo­ča­ran živo­tom u ranoj mla­dos­ti i tije­kom cije­le zlo­či­nač­ke kari­je­re nala­zi se u nekoj sivoj zoni, izme­đu činje­ni­ce da je loš momak i svi­jes­ti da bi sa svo­jim živo­tom tre­bao napra­vi­ti nešto drugo.

„Zakon noći“ nije anto­lo­gij­sko dje­lo žan­ra, poput fil­mo­va „Bilo jed­nom u Americi“ (Sergio Leone) ili „Nepomirljivi“ (Brian De Palma), ali je reda­telj­ski i glu­mač­ki vrlo soli­dan, žan­rov­ski neg­dje na gra­ni­ci izme­đu dra­me i gan­g­s­ter­skog fil­ma. Affleck se koris­ti meto­dom suz­dr­ža­ne glu­me, što je vrlo učin­ko­vi­to, jer nje­go­vom liku daje auru opas­nos­ti i tajans­tve­nos­ti, a „Zakon noći“ je i vizu­al­no vrlo dojmljiv.

Vjerojatno naj­ve­ća mana je dos­lov­nost nekih nara­tiv­nih rje­še­nja i poru­ka, poput onih da čovjek koji skre­ne s onu stra­nu zako­na i mora­la mora kad-tad to pla­ti­ti, tj. ne može se izvu­ći bez kaz­ne. Možda je u tom kon­tek­s­tu ipak tre­bao biti malo rafi­ni­ra­ni­ji, ali film je sva­ka­ko vri­je­dan gledanja.

Elvis Lenić