Korijeni zla

KINO: KLAN, reda­te­lja Pabla Trapera

Argentinski film “Klan” (El Clan), reda­te­lja Pabla Trapera, snim­ljen je pre­ma isti­ni­tom doga­đa­ju o argen­tin­skoj obi­te­lji Puccio, koja se počet­kom 1980-ih bavi­la zas­tra­šu­ju­ćim kuć­nim biznisom.

Riječ je o raz­dob­lju kra­ja vla­da­vi­ne voj­ne hun­te, koju je u svo­joj proz­noj kri­mi tri­lo­gi­ji tako­đer sjaj­no pri­ka­zao suvre­me­ni argen­tin­ski pisac Ernesto Mallo. Monstruozni otac obi­te­lji (Guillermo Francella), biv­ši slu­ga voj­ne hun­te, smiš­lja i reali­zi­ra okrut­ni posao u koji je uvu­če­na cije­la obi­telj. Zajedno s dvo­ji­com surad­ni­ka i naj­sta­ri­jim sinom oti­ma boga­te gra­đa­ne od čijih obi­te­lji tra­ži otkup­ni­nu, a zatim ih suro­vo ubi­ja. Članove obi­te­lji emo­ci­onal­no ucje­nju­je pri­ča­ma o zajed­niš­tvu i među­sob­noj oda­nos­ti, ali tak­vo sta­nje ipak ne može potra­ja­ti vječno.

U fil­mu glu­mač­ki domi­ni­ra Guillermo Francella koji lede­nom mir­no­ćom, poput nekak­ve argen­tin­ske ver­zi­je Terencea Stampa, ostav­lja zas­tra­šu­ju­ći dojam na svo­ju obi­telj i oko­li­nu. Ali ni čla­no­vi obi­te­lji nisu nevi­naš­ca. Da su ima­li dru­gog supru­ga i oca vje­ro­jat­no se nikad ne bi upu­šta­li u tak­ve dje­lat­nos­ti, ali to ih ne oslo­ba­đa kriv­nje za stra­ho­te u koje su uple­te­ni. Tvrdnja da nisu ima­li izbo­ra je laž i poku­šaj da se pobjeg­ne od odgo­vor­nos­ti za loš odabir.

Osim glu­mač­kih i reda­telj­skih vrli­na, vje­ro­jat­no naj­ve­ća vri­jed­nost fil­ma je u tome što jas­no uka­zu­je na kori­je­ne zla u ljud­skom druš­tvu. Traperova obi­telj je labo­ra­to­rij­ski uzo­rak ono­ga što se doga­đa u ljud­skim zajed­ni­ca­ma kad tzv. obič­ni lju­di zažmi­re na zlo koje se doga­đa oko njih, prav­da­ju­ći se da nisu ima­li dru­gog izbo­ra i da su jed­nos­tav­no mora­li pri­hva­ti­ti pra­vi­la igre. Razlika izme­đu obi­te­lji Puccio i naciz­ma, ili nekog dru­gog pato­lo­škog druš­tve­nog ure­đe­nja, je samo u bro­ju lju­di koji u tome sudjeluju.

Elvis Lenić