Bijele večeri: “Ponoć u vrtu dobra i zla” u Pulskoj filmskoj tvornici

U Klub Pulske film­ske tvor­ni­ce ovog se čet­vrt­ka, 2. ožuj­ka, vra­ća­ju knji­žev­no-film­ske Bijele veče­ri s Borisom Vincekom, a na pro­gra­mu u 20 sati bit će „Ponoć u vrtu dobra i zla“ Johna Berendta u film­skoj adap­ta­ci­ji sves­tra­nog Clinta Eastwooda. Ulaz je slobodan!

„Ponoć u vrtu dobra i zla“ (1994.) svo­je­vr­s­na je roman­si­ra­na kro­ni­ka gra­da Savannah na ame­rič­kom jugu. Radi se o gra­du koji je zaokup­ljen sobom, nes­klon pro­mje­na­ma i zado­vo­ljan onim što jest – milos­tiv pre­ma stran­ci­ma, ali imun na nji­ho­ve čari. S puno humo­ra i bla­ge iro­ni­je, pisac, pro­ma­trač lokal­ne sce­ne, gra­di zaplet, izno­se­ći pri tom sadaš­nje i neke proš­le doga­đa­je. Pred čita­te­ljem, tako, defi­li­ra čitav niz sli­ko­vi­tih liko­va, sve odre­da eks­cen­tri­ka – od lju­bi­te­lja i trgo­va­ca antik­vi­te­ti­ma, tran­sves­ti­ta i homo­sek­su­ala­ca, vudu-prak­ti­ča­ra do neza­obi­la­za­ne i nada­sve ose­buj­ne sava­na­ške aris­to­kra­ci­je. U tak­vom okru­že­nju čak i uboj­stvo ima dru­ga­či­ju teži­nu i pri­ma se s odre­đe­nom nehaj­noš­ću. Ova ino­va­tiv­na i inven­tiv­na mje­ša­vi­na zbi­lje i mašte bila je jed­na od naj­či­ta­ni­jih knji­ga u SAD te godi­ne. Berendt se s ovom knji­gom poigra­va fik­ci­jom i stvar­noš­ću oda­bi­ru­ći prvu kada dru­ga ne odgo­va­ra nje­go­voj poet­skoj vizi­ji. Čitatelji knji­ge pohva­li­li su ju ponaj­vi­še zbog izvr­s­nog opi­sa liko­va, no glav­ni junak pri­če osta­je grad Savannah kojeg Berendt podi­že na pije­des­tal, ali bez da zane­ma­ri nje­go­ve mrač­ne tajne…

„Ponoć u vrtu dobra i zla“ u reži­ji Clinta Eastwooda iz 1997. godi­ne šar­mant­na je adap­ta­ci­ja Berendtove knji­ge i okup­lja šaro­li­ku glu­mač­ku eki­pu koju pre­dvo­de Kevin Spacey kao boga­taš Jim Williams i John Cusack kao novi­nar John Kelso. Za potre­be film­ske adap­ta­ci­je naprav­lje­no je neko­li­ko izmje­na u odno­su na knji­gu. Mnogi živo­pis­ni liko­vi iz knji­ge su eli­mi­ni­ra­ni ili su im same ulo­ge dras­tič­no sma­nje­ne. Novinar kojeg tuma­či John Cusack teme­ljen je na auto­ru roma­na Berendtu, ali za raz­li­ku od knji­ge on u fil­mu upoz­na­je i budu­ću dje­voj­ku koju tuma­či Eastwoodova kćer­ka Alison. Nekoliko suđe­nja koja su opi­sa­na u knji­zi u fil­mu su zbi­je­na u jed­no. Zanimljivo je da je Eastwood za neke ulo­ge oda­brao natur­š­či­ke koji tuma­če liko­ve bazi­ra­ne po nji­ma sami­ma među koji­ma bri­lji­ra tran­sves­tit Lady Chablis

Unatoč veli­koj popu­lar­nos­ti roma­na i iznim­nom tru­du reda­te­lja Eastwooda kao i cje­lo­kup­ne glu­mač­ke eki­pe film nije uspio odu­še­vi­ti kri­ti­ku, a na ame­rič­kim kino bla­gaj­na­ma zara­dio je samo 25 mili­ju­na dola­ra i nije uspio pokri­ti pro­duk­cij­ske i mar­ke­tin­ške tro­ško­ve. Film defi­ni­tiv­no nije bez mana, a naj­iz­ra­že­ni­ja odno­si se na nje­go­vo pre­du­go tra­ja­nje. Najveća vrli­na fil­ma je pri­kaz gra­da Savannah, nje­go­vih stvar­nih i izmiš­lje­nih sta­nov­ni­ka u čemu je Eastwood možda još uspješ­ni­ji od samog Berendta…

Bijele veče­ri pro­gram je Kluba PFT‑a kojeg vodi novi­nar Boris Vincek i koji iz mje­se­ca u mje­sec dovo­di ekra­ni­za­ci­je popu­lar­nih (i manje poz­na­tih) roma­na i krat­kih pri­ča. Strukturiran je poput klu­ba čita­te­lja, a pro­jek­ci­ja­ma pret­ho­di kra­tak uvod u film i roman, dok je nakon gle­da­nja na ras­po­re­du disku­si­ja s publi­kom. Koncept Bijelih veče­ri pret­pos­tav­lja da je ona una­pri­jed pro­či­ta­la knji­gu kako bi disku­si­ja o adap­ta­ci­ji i pri­je­la­zu pri­če sa stra­ni­ce na ekran bila zanim­lji­vi­ja i potpunija.

Klub Pulske film­ske tvor­ni­ce finan­cij­ski podr­ža­va­ju Zaklada Kultura nova i Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni centar.

Izvor

• Bijele večeri Kluba Pulske filmske tvornice