“Jesenja sonata” Ingmara Bergmana NA KLUBODROMU PULSKE FILMSKE TVORNICE

Po oda­bi­ru čla­ni­ce Vedrane Bakša ovog će čet­vrt­ka, 23. velja­če, u 20 sati u Klubu Pulske film­ske tvor­ni­ce biti pri­ka­za­na dra­ma “Jesenja sona­ta” (1978.) šved­skog sce­na­ris­ta i reda­te­lja Ingmara Bergmana o poz­na­toj pija­nis­ti­ci s kojom se obra­ču­na­va nje­zi­na zapos­tav­lje­na kćer. Glavne ulo­ge tuma­če Ingrid Bergman, Liv Ullmann i Lena Nyman, a ovo je bio pos­ljed­nji Bergmanov film rađen za kino­dvo­ra­ne (svi su nared­ni, pa čak i oni pri­ka­zi­va­ni u kino sala­ma, bili tele­vi­zij­ske pro­duk­ci­je). Osim toga, za Ingrid Bergman je ovo bio zad­nji nas­tup u dugo­me­traž­nom igra­nom fil­mu, a po mno­gi­ma i naj­bo­lji u nje­zi­noj kari­je­ri. Programom će mode­ri­ra­ti Vedrana Bakša, a ulaz je slobodan.

Eva (Liv Ullmann) je naiz­gled zado­volj­na žena seoskog pas­to­ra. U posjet ona pozi­va svo­ju maj­ku Charlottu (Ingrid Bergman), donek­le eks­cen­trič­nu pija­nis­ti­cu svjet­skog ugle­da, koju nije vidje­la već više od sedam godi­na. Eva nije talen­ti­ra­na poput maj­ke, iako je napi­sa­la dvi­je knji­ge i solid­no sav­la­da­la kla­vir. No, ona je prvens­tve­no posve­će­na bri­zi oko doma­ćins­tva, muža, dje­ce i para­li­zi­ra­ne ses­tre. Tijekom tri dana Charlottinog borav­ka u kući maj­ka i kćer­ka pono­vo stras­tve­no otkri­va­ju i razjaš­nja­va­ju nji­hov proš­li i sadaš­nji odnos.

S jed­ne stra­ne film je bio kri­ti­zi­ran zbog odre­đe­ne for­mal­ne nedo­vr­še­nos­ti, eks­trem­ne zbi­je­nos­ti i dvoj­be­ne vari­ja­ci­je na teme obi­telj­ske neuro­ze, dok je s dru­ge stra­ne dobio i izu­zet­ne pohva­le. Paolo Valmarana sma­tra da je to možda naj­ber­g­ma­nov­ski­ji film od svih zbog “redu­ci­ra­nja na mini­mum sva­kog tra­di­ci­onal­nog film­skog posred­niš­tva kako bi dra­mi pre­pus­tio mak­si­mum pros­to­ra uz mini­mum zaga­đe­nja”. Piera Detassis je defi­ni­ra­la film kao “skal­pel koji ura­nja svo­ju oštri­cu u jedan od naj­ple­me­ni­ti­jih ljud­skih osje­ća­ja: lju­bav dje­ce spram rodi­te­lja”. S vre­me­nom su eva­lu­aci­je pos­ta­ja­le sve pohval­ni­je, pa je 2002. Keith Phipps napi­sao: “S ukla­nja­njem bre­me­na viso­kih oče­ki­va­nja, ‘Jesenja sona­ta’ može biti konač­no pogle­da­na kao skrom­na i pre­kras­na medi­ta­ci­ja na smrt i ne uvi­jek reali­zi­ra­nu moguć­nost među­ge­ne­ra­cij­skog pomirenja”.

Klub Pulske film­ske tvor­ni­ce finan­cij­ski podr­ža­va­ju Zaklada Kultura nova i Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni centar.

Izvor

• Klubodrom Pulske filmske tvornice