O pjesniku bez poezije

KINO: NERUDA, reda­telj Pablo Larraín

Čileanski reda­telj Pablo Larraín reži­rao je proš­le godi­ne čak dva biograf­ska fil­ma o slav­nim oso­ba­ma 20. sto­lje­ća, koji su u tijes­nom raz­ma­ku pri­ka­za­ni u hrvat­skim kinima.

Početkom godi­ne gle­da­li smo “Jackie”, u koje­mu se Larraín bavi živo­tom Jacqueline Kennedy nepo­sred­no uoči i nakon uboj­stva nje­zi­nog supru­ga, dok u “Nerudi” pra­ti jed­no raz­dob­lje živo­ta zna­me­ni­tog čile­an­skog pjes­ni­ka. Radnja fil­ma odvi­ja se kas­nih 1940-ih, kad Neruda (Luis Gnecco) pada u nemi­lost vlas­ti zbog svo­jih lje­vi­čar­skih uvje­re­nja i naj­zad uspi­je­va pobje­ći u Europu, a nara­tor je upra­vo poli­cij­ski ins­pek­tor (Gael Garcia Bernal) koji ga bez­us­pješ­no traži.

Poput “Jackie”, i “Neruda” je vizu­al­no vrlo sti­li­zi­ra­no dje­lo, iako u cje­li­ni manje dojm­lji­vo. Larraín je uspio vrlo suges­tiv­no pri­ka­za­ti lik Jacqueline Kennedy u medij­skom, soci­olo­škom i poli­tič­kom kon­tek­s­tu te nje­zin utje­caj na vri­je­me u kojem je živje­la i dje­lo­va­la. S Nerudom nije bio te sre­će, iako uspi­je­va pri­lič­no pre­ciz­no raz­ra­di­ti nje­go­ve karak­ter­ne oso­bi­ne dok ga pra­ti u tegob­noj izbje­glič­koj poziciji.

No Larraín ne uspi­je­va goto­vo ništa reći o nje­go­voj naj­z­na­čaj­ni­joj dje­lat­nos­ti i život­noj stras­ti, o poezi­ji i nje­zi­nom odno­su sa svi­je­tom, o tome što ga je nadah­nji­va­lo i kako se nosio s nale­ti­ma ins­pi­ra­ci­je i stva­ra­lač­ke blo­ka­de. U tom smis­lu zanim­lji­vi­ji je Radfordov “Il Postino”, o neo­bič­nom pri­ja­telj­stvu Nerude (Philippe Noiret) u egzi­lu i lokal­nog pošta­ra (Massimo Troisi) te nači­nu kojim pjes­nik pre­do­ča­va novom pri­ja­te­lju sušti­nu poezi­je i umjetnosti.

Elvis Lenić