Projekcija dokumentarnog filma „Dan oslobođenja“ u Rojcu

Koncert Laibacha u Sjevernoj Koreji tema je doku­men­tar­nog fil­ma „Dan oslo­bo­đe­nja“ čija će pro­jek­ci­ja biti odr­ža­na u Dnevnom borav­ku Rojca u uto­rak i sri­je­du, 21. i 22. ožuj­ka s počet­kom u 20 sati.

Pod očin­skim, ali stro­gim vod­stvom nekad sta­rog obo­ža­va­te­lja, a danas reda­te­lja i kul­tur­nog diplo­ma­ta, te na izne­na­đe­nje čita­vog svi­je­ta, biv­ši jugos­la­ven­ski, a danas slo­ven­ski kul­t­ni bend Laibach pos­tao je prvi rock sas­tav u povi­jes­ti koji je nas­tu­pio u zatvo­re­noj drža­vi Sjevernoj Koreji. U suko­bu stro­gih ide­olo­gi­ja i kul­tur­nih raz­li­či­tos­ti, ovi su se glaz­be­ni­ci mora­li potru­di­ti da pro­vu­ku svo­je pje­sme kroz cen­zor­sku uši­cu pri­je no što ih se izlo­ži publi­ci koja se nika­da nije ima­la pri­li­ke susres­ti s alter­na­tiv­nim roc­k’n’rol­lom. Istodobno, duž gra­ni­ce dvi­ju Koreja pos­tav­lje­ni su pro­pa­gan­d­ni zvuč­ni­ci, i naj­av­lje­no je odbro­ja­va­nje do rata. Njihove pje­sme, nji­ho­vi snovi.

Trideset i pet godi­na nakon nas­tan­ka u tada jugos­la­ven­skom indus­trij­skom gra­di­ću Trbovlju, Laibach je još uvi­jek među­na­rod­no naj­slav­ni­ji sas­tav iz neke od biv­ših komu­nis­tič­kih zema­lja sre­diš­nje i istoč­ne Europe. Osnovan 1980., godi­ne kada je umro otac naci­je Tito, Laibach je vrhu­nac sla­ve dose­gao u tre­nut­ku kada je zem­lja srlja­la u samo­uni­šte­nje te se dos­ljed­no pro­ti­vio bilo kak­vom eti­ke­ti­ra­nju, rock, pop, teh­no ili indus­trij­skom. Sami čla­no­vi ben­da defi­ni­ra­li su se kao gra­di­te­lji ljud­skih duša. Laibach će vas natje­ra­ti da mis­li­te, ple­še­te i mar­ši­ra­te uz istu glazbu.

Morten Traavik je nor­ve­ški reda­telj i umjet­nik, među­na­rod­no akti­van u čita­vom nizu umjet­nič­kih žan­ro­va. U Rusiji i Švedskoj stu­di­rao je kaza­liš­nu reži­ju, a poima­nje svi­je­ta kao pozor­ni­ce i iden­ti­te­ta kao igre ulo­ga čes­to se pojav­lju­je u nje­go­vim dje­li­ma, kao i karak­te­ris­tič­no pre­ta­pa­nje umjet­nos­ti, akti­viz­ma i druš­tve­ne tema­ti­ke. Njegova natje­ca­nja lje­po­te za stra­dal­ni­ce od mina, Miss Landmine Angola (2008) i Miss Landmine Cambodia (2009) dos­pje­li su na nas­lov­ni­ce i potak­nu­li bur­ne ras­pra­ve širom svi­je­ta. Ujedno je poz­nat i po nizu kon­tro­verz­nih surad­nji sa sje­ver­no­ko­rej­skim umjet­ni­ci­ma i kul­tur­nim tije­li­ma, te je ovla­šte­ni kul­tur­ni kon­takt za tu zemlju.

Uġis Olte latvij­ski je reda­telj i mon­ta­žer koji voli osta­ti zaigran dok se bavi ozbilj­nim tema­ma. Glazbeno nada­ren i uvje­ren da sno­vi, mito­vi i baj­ke mogu biti koris­ni ala­ti za tuma­če­nje suvre­me­nih pri­po­vi­jes­ti, kre­irao je niz autor­skih TV for­ma­ta, glaz­be­nih spo­to­va te sni­mio i tri krat­ka fil­ma – The Red Spot, KK2678 i King Of The Wild Things. U doku­men­tar­nom žan­ru reali­zi­rao je dva fil­ma – StuckinStikine (2007) i DoubleAliens (2015), koji su pre­mi­jer­no pri­ka­za­ni proš­le godi­ne u sred­nje­me­traž­noj kon­ku­ren­ci­ji IDFA‑e.

Izvor

• Dnevni boravak DC-a Rojc