Zlatni zub – predstava “Kerovi” u Poreču

U sklo­pu kaza­liš­nog Festivala kome­di­je i smi­je­ha “Zlatni zub” kojeg po dese­ti put orga­ni­zi­ra Pučko otvo­re­no uči­li­šte Poreč uz pot­po­ru gra­da Poreča, u subo­tu 4. ožuj­ka izve­de­na je jed­na od sedam pred­sta­va nazva­na “Kerovi”, u pro­duk­ci­ji beograd­skog kaza­li­šta Yugoart. Autor tek­s­ta je Cristopher J. Johnson, reda­telj Erol Kadić, a glu­me Srđan Timarov i Aleksandar Srećković-Kubura.

Tijek pred­sta­ve ne sli­je­di jed­nu pri­ču, već se sas­to­ji od epi­zod­nih mono­lo­ga u koji­ma dvo­ji­ca glu­ma­ca naiz­mjen­ce utje­lov­lju­ju raz­ne pasmi­ne čovje­ko­vog naj­bo­ljeg pri­ja­te­lja kao što su bigl, afga­nis­tan­ski hrt, nje­mač­ki ovčar, labra­dor, zlat­ni retri­ver, čiva­va, pud­li­ce, rotvaj­ler, Jack Russell teri­jer, pa sve do ulič­nog mje­šan­ca. Predstava zapo­či­nje vese­lim duetom koji opi­su­je sve ono s čime se susre­će sva­ki vlas­nik psa kada udo­mi toplo, čupa­vo i slat­ko šte­ne. Slijede zatim mono­lo­zi koji ilus­tri­ra­ju vlas­ti­ti život sva­kog psa, odnos s nje­go­vim gaz­dom, te dru­gim psi­ma. U ovoj kome­di­ji nji­ho­ve su pri­če ispri­ča­ne s puno dosjet­ki i humo­ra, ali koji put i na tužan način. Tekst nikad ne izla­zi iz gra­ni­ca dobrog uku­sa, ali zato pred­sta­va sila­zi sa pozor­ni­ce i ula­zi u inte­rak­ci­ju s publi­kom koja to odu­šev­lje­no prihvaća.

Mimika, ovis­no o liku odnos­no pasmi­ni, je u ras­po­nu od hiro­vi­te, do ugla­đe­ne, a oda­bir je glu­ma­ca uskla­đen i fizič­kim i glu­mač­kim potre­ba­ma ulo­ga. Karakteri raz­nih pasmi­na su por­tre­ti­ra­ni, kos­ti­mi­ra­ni i odglum­lje­ni na način da je dobi­ven naj­ve­ći efekt. Režija, kore­ogra­fi­ja i ras­vje­ta, ne oda­ju nikak­vu sla­bu kari­ku, nego čine ujed­na­če­nu cjelinu.

Scenografija je sve­de­na na pro­jek­ci­ju na plat­nu koja naj­av­lju­je sva­kog lika, odnos­no psa nje­go­vim ime­nom, pasmi­nom, te dobi. Kostimografija, koju pot­pi­su­je Ivanka Krstović, nagla­ša­va izgled, karak­ter, te moglo bi se reći zani­ma­nje, ili poziv u druš­tvu lju­di sva­kog lika.

Predstava nagla­ša­va raz­li­či­tost od sebi slič­nih, slič­nost sa svo­jim raz­li­či­tim, odnos­no svo­jim gaz­dom, pri­vr­že­nost, vjer­nost, pos­luš­nost, pa čak i nepos­luš­nost kao iznim­ku koja i ovaj put pot­vr­đu­je pra­vi­lo. Priča je to koju kazu­ju oni koji ina­če ne pri­ča­ju, ali su u inte­rak­ci­ji s nama, pri­ča o lju­ba­vi, pri­ja­telj­stvu, pat­nji i gubit­ku. Likovi nagla­ša­va­ju u čemu su naj­bo­lji te za čime naj­vi­še žale. Oni govo­re o ono­me što ima­ju, nagla­ša­va­ju što je za njih naj­važ­ni­je, za čime žude, a to je uvi­jek, pa čak i u naj­te­žim situ­aci­ja­ma, da ugo­de svo­jim ljudima.

U sin­te­zi, ovo je kao izlog u kojem se niže soci­jal­na podje­la naše­ga druš­tva, pa su tako vlas­ni­ci pasa skit­ni­ce, poli­caj­ci, kri­mi­nal­ci, zavod­ni­ci, šoping kra­lji­ce, spor­ta­ši, alko­ho­li­ča­ri, selja­ci, umi­rov­lje­ni­ci. Sa nji­ma dola­ze i nji­ho­ve mane i vrli­ne: lije­nost, bez­ob­zir­nost, šarm, nasi­lje, pro­nic­lji­vost, brzi­na, sna­ga, izdr­ž­lji­vost, pre­da­nost, bri­ga, vjer­nost, pri­ja­telj­stvo. Sama činje­ni­ca da pred­sta­va nakon gle­da­nja osta­je gle­da­te­lju u pam­će­nju samo u obli­ku liko­va i nji­ho­vih sud­bi­na, zna­či da je izved­ba pogo­đe­na i dobro uskla­đe­na u sva­kom svom elementu.

Predstava zavr­ša­va bale­tom dvi­ju pud­li­ca u izved­bi Timarova i Srećkovića, a dobro zabav­lje­na i nasmi­ja­na publi­ka nagra­di­la je više­mi­nut­nim plje­skom dvo­ji­cu glu­ma­ca. To je poseb­no važ­no zna­ju­ći da ovaj Festival kome­di­je i smi­je­ha ima i natje­ca­telj­ski karak­ter, te će se pred­sta­va s naj­ja­čim plje­skom publi­ke pro­gla­si­ti najboljom.

• Kazalište Yugoart
• Zlatni zub Poreč